INOVACIJE SU BITNE, ALI SADRŽAJ JE I DALJE „CAR“

SVE VIŠE PUBLIKE PREBACIVAĆE SE NA MEDIJE KOJI POKRIVAJU ODREĐENU NIŠU, NA MANJE STANICE, ODNOSNO TRAŽIĆE SADRŽAJ KOJI NJIH INTERESUJE. PARADOKSALNO, IAKO SU GRAĐANI OKRUŽENI NIKAD VEĆIM BROJEM INFORMACIJA – SVE SU SLABIJE INFORMISANI, PA SE ULOGA MEDIJA OD IZVEŠTAVANJA POSTEPENO OKREĆE KA OBJAŠNJENJU POJAVA. MEDIJI KOJI ŽELE DA NOVINARSKI KVALITETNIM SADRŽAJEM DOĐU DO PUBLIKE, MORAJU DA ULAŽU U DIGITALNE KANALE, IAKO IM ONI NUŽNO NE DONOSE VEĆU ČITANOST ILI GLEDANOST, NEKE SU OD PORUKA MEDIJSKE KONFERENCIJE KOJU JE ORGANIZOVALA NOVA EKONOMIJA UZ PODRŠKU OEBS-A, USAID,-A GMF-A, MINISTARSTVA INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA, KOMPANIJE VISA I KOMPANIJE UNITED MEDIA

Konferencija pod nazivom „Uživo iz budućnosti – inovativne strategije za rast brenda, publike i prihoda u medijima” imala je tri panela: „Regionalni pogled na održivost medija – Da li samo najinovativniji opstaju“, „Budućnost potrebe tehnologije u stvaranju, distribuciji i konzumiranju sadržaja“, „Novi sadržaji, formati, trendovi“.

OD ŠTAMPE DO PODKASTA

Gorazd Slak, izvršni producent TMK Slovenija, ocenio je da će se publika sve više prebacivati na nišne medije, na manje stanice, na primer neko ko voli dokumentarce gledaće Discovery, neko ko voli telenovele gledaće to, a postavlja se pitanje gde će to ljudi dobiti.

„Ljudi će birati šta će gledati i kada će gledati, sadržaj i dostupnost će biti stvari koje će pobediti. ‘Ja želim to da gledam i tada da gledam’, sve će biti nišno“, rekao je on na panelu „Regionalni pogled na održivost medija – Da li samo najinovativniji opstaju”.

Glavna i odgovorna urednica Oslobođenja Sarajevo Vildana Selimbegović je poručila da je Oslobođenje pre 15 godina bilo samo novine, a da je danas to kuća koja ima televiziju, četiri portala i čitavu posebnu platformu na kojoj su lansirani podkasti.

Govoreći o podkastima koje pravi taj medij, Selimbegović je navela da su podkasti Oslobođenja nišni podkasti, i navela primer jednog od podkasta koji se bavi odnosom prema urbanizmu i građevinarstvu, a koji vodi jedan od najozbiljnijih regionalnih arhitekata.

„Okupljaju se sponzori i oko podkasta koji je namenjen mladim majkama, mi pokušavamo da iskoristimo one niše koje su ljudima potrebne i korisne, od kojih će moći da se nauči“, rekla je ona.

Direktor agencije FonNET Zoran Sekulić je rekao da u Srbiji ako niste deo nekog „državnog ili paradržavnog medijskog sistema“, ili ako niste pod „korporativnim kišobranom“, nego se nalazite na velikim talasima između ta dva bloka, šanse za inovacije nisu velike, odnosno „manevarski prostor nije veliki“.

Govoreći o novim izazovima za tu agenciju, Sekulić je naveo da se ona sada suočava sa tim da mora poslovno i finansijski da se reorganizuje, da specijalizuje pozicije u menadžmentu, da podmladi sastav.

„Ono što se danas pojavljuje kao uslov za bavljenje poslom pred mladim novinarima, nema veze sa onim što se od mene tražilo pre četrdeset godina. Za medije poput našeg, postavlja se pitanje naših kapaciteta da napravimo taj preokret. Nemamo mogućnost da sami to izvedemo, potrebna nam je podrška“, rekao je Sekulić i dodao da je malo kvalitetnih ljudi kada se radi o iskusnijem novinarskom i uredničkom kadru.

Direktorka Vijesti Podgorica Marijana Bojanić je ocenila da je prostor za rast u spoju dve suštinske stvari, a to je profesionalizam i maksimalno poštovanje etičkih pravila i kodeksa profesije, dok je druga stvar inovativnost.

„Mi smo sve najveće i najbolje inovacije napravili iz ‘gole muke’, jer smo se nalazili i dalje se nalazimo na tržištu koje ne ceni profesionalno novinarstvo, jer moćni, ni oni pre ni ovi sad, ne cene kritiku kao nešto što može da unapredi stvarnost i da učini Crnu Goru boljim društvom, nego se cene mediji koji sviraju po notama koje odgovaraju moćnicima i koji su megafoni moćnih“, rekla je Bojanić.

Direktorka informativnog programa Nova TV Hrvatska Ksenija Kardum je poručila da su investicije apsolutno važne, ali je i dan-danas „sadržaj car“. Ona je rekla i da se iz dana u dan mora razmišljati kako sadržaj što bolje upakovati i koji je način na koji će se sadržaj prezentovati ljudima, kao i da to zahteva ozbiljne investicije.

Kardum je navela i da je iskustvo pokazalo da se, kada postoji važan događaj, ljudi vraćaju tradicionalnim medijima i vestima, ali je ocenila i da sadržaj mora da se prilagodi za različite medije.

„Nećemo na isti način prezentovati sadržaj na TV vestima i kada postavljamo na društvene mreže“, rekla je ona.

Miroslav Jovanović, direktor Slobodnog pečata iz Severne Makedonije, kaže da je štampa u blagom padu i u Makedoniji i u svetu, ali da nije štampa ili papir to što je „outdated“ već način na koji se prave novine.

„Danas ne možete u novinama da ređate vesti koje su pre dva dana ili deset minuta objavljene na digitalnim platformama“, rekao je Jovanović, dodajući i da taj medij stoji pri zadatku da i onu publiku koja je navikla na novine na neki način natera da koristi digitalne alatke.

„Počeli smo da u novinama stavljamo QR kodove sadržina, videa, intervjua za koje smatramo da su interesantni za našu čitalačku publiku, što prostim skeniranjem linka vodi na sajt. To je početak te neke tranzicije“, rekao je on.

VIŠE INFORMACIJA, MANJA INFORMISANOST

Sve redakcije povećavaju broj ljudi koji su angažovani na portalu i društvenim mrežama, jer im je jasno da publika tradicionalnih medija „izumire svakog dana“, naveo je programski direktor televizije N1 Igor Božić na panelu „Novi sadržaji, formati, trendovi“.

„Iako je TV u Srbiji i dalje dominantno sredstvo informisanja, bez kog ne možete, verujem da će i njuz i sportski kanali preći na ‘on demand’ platforme. Već duže od pet godina korisnici imaju mogućnost da program vraćaju unazad, što uklanja imperativ praćenja TV programa. U normalnim danima, kada se ne dešava nešto vanredno, jasno je da će gledati vesti kad njima odgovara“, rekao je Božić.

Miloš Teodorović, izvršni urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE), naveo je da je digitalizacija trenutni prioritet ove medijske kuće, da je tranzicija komplikovana, ali da najbolji doseg na Zapadnom Balkanu imaju upravo njihovi video-sadržaji – na YouTube-u i TikTok-u. Borba za pažnju publike je otežana u okruženju „medijskog haosa, u kom su ljudi zasuti informacijama, a ništa ne razumeju“.

Teodorović je dodao da se taj medij „ne upušta u borbu sa trivijalnim sadržajem“, da je cilj odgovoriti sa pozicije „najobjektivnijeg i najboljeg novinarstva“, kako se ne bi izgubile barijere između novinarstva i proizvodnje sadržaja.

Glavna i odgovorna urednica BBC na srpskom Aleksandra Nikšić se složila da i analize ukazuju na to da je publika prezasićena „hard news“ sadržajem, a da se britanski javni servis na domaće tržište vratio zbog shvatanja da ne postoji medij koji odgovora na pitanja publike.

„Moto je ‘da informišemo, obrazujemo i zabavimo’… Mi to zovemo ‘near news’ pristup, prepoznajemo da publika ima pet osnovnih potreba, od kojih je najvažnija da dobije kontekst”, rekla je Nikšić.

Ona je navela i da je zanimljivo da sve više publike tom mediju dolazi preko Reddit-a. „To nam je signal da postoje oni koji nisu željni samo vizuelno udarne komunikacije. Publika želi objašnjenje, ne želi smatranja… Novinari žele da prave priče za novinare, a to digitalna publika ne želi. Ne treba joj simplifikacija, nego kratko i jasno objašnjenje“, dodala je Nikšić.

Prema njenim rečima, tabloidi su oduvek postojali i uvek će postojati, zbog čega relevantni mediji moraju da savladaju „umetnost pravljenja sadržaja koji privlači pažnju, ali na način koji nije vulgaran“.

„Ne treba nipodaštavati publiku, ne volim da govorim o njenoj obrazovanosti. Zato je posao medija i da edukuju, da upoznaju ljude sa dešavanjima oko njih”, zaključila je ona.

MOŽE LI AI DA ZAMENI NOVINARA?

„Kada je u pitanju veštačka inteligencija, moramo znati u šta ulažemo jer nije svaka od njih isplativa, a ulaganja su velika“, rekao je predstavnik Lead data Scientist Smartocto Goran Milovanović.

On je na panelu „Budućnost potrebe tehnologije u stvaranju, distribuciji i konzumiranju sadržaja“ rekao da su kompanijama u fokusu ChatGPT i veštačka inteligencija, ali da nije saglasan da će ljudi zbog napredovanja tehnologije dobijati otkaze.

O tome šta misli da će mediji koristiti kao pomoćno sredstvo a što podrazumeva veštačku inteligenciju, rekao je da bi to trebalo da budu programi koji će sažimati novinske članke ili pak „draftovanje“ istih.

Predstavnik VR-AII-ART Vitomir Jevremović rekao je da za svaki posao postoji alat koji može da nas ubrza. „Ako imate dobar alat, i pisanje novinarskog teksta može dobro da se uradi. Otpuštao sam mnogo ljudi u poslednja dva meseca zbog veštačke inteligencije. U novembru, pa u februaru sam rekao da se sve menja“, kazao je on.

Iz kompanije Telekom Srbija TS Venture Fund Davor Sakač rekao je da je „ulaganje u veštačku inteligenciju skuplje nego izgradnja svih auto-puteva u svetu koji postoje“. „To je skup proces za koji se ne zna da li će imati primenu. Samo je pitanje ko to zna da koristi i na koji način zna da koristi“, rekao je Sakač.

Direktor WebMind-a Lazar Jovanović je naveo da njegova firma koristi veštačku inteligenciju u istraživanjima za sažimanje teksta i transkripciju video-materijala. Na pitanje da li u novinarstvu može da se zameni novinar veštačkom inteligencijom, rekao je da ona može sve da zameni, ali da neki kreativni procesi mogu i dalje da budu zadatak ostatka redakcije.