Sa 27 godina, Džon Kolison je najmlađi milijarder na svetu koji je sam stekao svoje bogatstvo. Zajedno sa starijim bratom Patrikom, ušao je u preduzetništvo kada je imao 16 godina, a danas se njegovo bogatstvo sa udelom od 12 odsto u kompaniji Stripe, isto kao i Patrikovo, procenjuje na 1,1 milijardu dolara
Kompanija Stripe procenjena je u novembru prošle godine na preko 9,2 milijarde dolara. Finansijska injekcija koju su tada dobili u iznosu od 150 miliona dolara udvostručila je vrednost kompanije, a braću Kolison lansirala u prvu petorku najmlađih milijardera na svetu koji su sami stekli svoje bogatstvo. Sredstva su dobili od kompanije Capital G, filijale Google-ove matične kompanije Alfabet, piše nemački Welt.
Iako sama kompanija nije toliko poznata javnosti, među vodećim investitorima su i neki od najpoznatijih poslovnih ljudi današnjice, osnivač kompanija Tesla i SpaceX, Elon Mask i osnivač PayPala Piter Til, inače njihova direktna konkurencija. Među akcionarima su i American Express i Visa.
Prema procenama magazina Forbes, braća imaju po 12 odsto udela u kompaniji čije se sedište nalazi u San Francisku. Džon Kolison, predsednik kompanije, kako procenjuje Forbes, ima bogatstvo u vrednosti od 1,1 milijardu dolara, isto koliko i njegov dve godine stariji brat koji je na mestu izvršnog direktora. Time je Džon prestigao dva meseca starijeg osnivača Snapchat-a Evana Špigla. Braća Kolison su u početku sve poslove obavljali sami, programiranje, opsluživanje klijenata, marketing. Pre tri godine imali su 80 zaposlenih, danas imaju 750 zaposlenih u devet biroa širom sveta.
Preduzetnički koreni
Patrik i Džon Kolison rođeni su u Limeriku, malom gradu u Irskoj, a kasnije su se sa roditeljima preselili u Drominir, selo u centralnoj Irskoj gde su završili osnovnu i srednju školu. Otac je bio po zanimanju elektroinženjer a majka je studirala mikrobiologiju. Sa preseljenjem u ruralni deo Irske oboje su prešli u preduzetništvo.
Otac je vodio mali hotel, a majka je od kuće vodila kompaniju za korporativne treninge, tako da je za braću Kolison preduzetništvo bilo normalna pojava uz koju su odrastali. Obojica su se u školama isticali po znanju, dodatno su se sami obrazovali kod kuće i položili iz prvog testove za prestižne američke univerzitete. I pored toga, nalazili su dovoljno vremena za dodatne aktivnosti koje su bile usmerene prema izgradnji sopstvenog posla.
U intervjuu za BBC, govoreći o tome da li mu se život promenio zbog bogatstva koje je stekao tako mlad, Džon Kolison je rekao da ne postoji zapravo ništa interesantno i novo u njegovom životu što mu je donelo bogatstvo i da nema, kao što ljudi očekuju, nijedan skup hobi, poput trka jahti ili kolekcionarstva, jer ga takve stvari ne zanimaju.
Zapravo, za ovu braću bogatstvo nije novost jer su prvi milion stekli pre nego što su i upisali studije. Počeli su sa kreiranjem aplikacija za mobilne telefone u srednjoj školi, da bi nakon toga osnovali kompaniju Shuppa 2007. godine, kada je Patrik imao 18 godina, a Džon 16. Kreirali su softver koji je pomagao kompanijama da bolje profitiraju od prodaje preko eBay-a. Kompanija se iste godine spojila sa startapom osnovanim u Y Combinatoru, inkubatoru za startap kompanije u Silicijumskoj dolini.
Spajanje kompanija odvelo je Džona u Ameriku, dok je stariji brat već bio u Americi, studirajući na prestižnom MIT-u. Kompanija je prodata u martu 2008. godine za pet miliona dolara kada je Džon Kolison imao 17 godina, a braća su iz prodaje izašla sa po miliona dolara „u džepu“.
Džon se vratio u Irsku da završi srednju školu, a zatim je upisao studije na Harvardu. Obojica su odlučili da napuste studije 2011. godine, kako bi se posvetili programiranju i izgradnji svoje novoosnovane kompanije Stripe.
Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
NONSENS!
Gorući problem iz oblasti privrede svakako je RTB Bor, na čijem je čelu gramzivi pletavčević sa stranke na stranku, a pod okriljem Vlada Srbije neprekidno od 2008. godine do današnjeg dana. Dovodio je u poseti RTB Bor puno ambasadora, predsednike Srbije i vlade, ključne minister i drćavne sekretare. Gostio ih, a bogami i svojski, bez premca, ih lagao. Zauzvrat svi sum u bili lojalni, poremećen je normalni red, i upumpavali u RTB Bor pare poreskih obveznika, a gde su zatim završile ni blagi Bog ne zna osim Sosa i vlasti. U tom, najmračnijem periodu za RTB Bo rod 1903. godine, izgrađena je nova topionica, kupljena rudarska oprema i sve je bajkovito i hvalospevno krenulo, jedino bakra nema i realnog profita. Nekada je RTB Bor proizvodio godišnje po 160 kt katodnog bakra, a sada je “napredovao” na oko 30 kt, troškovi proizvodnje neopravdano su duplo veće od cene na LME. Profit je prikazivan u zvaničnim dokumentima godinama, da bi Vučić shvatio(?) da ga njegov pulen lagao, vodao kao slepca po kamenje. Konačno je na snazi UPPR RTB Bor, kada su otpisana dugovanja i zapisana na grbači grašana od devetsto miliona evra i ostaju dugovanja iznad trista miliona evra, koja takođe biće zapisana na leđa poreskih obveznika. Ne plaća se struja, rudarska renta, naknada izvođačima radova i tako redom. RTB Bor sa visokom nadrinaukom je doveden u ambis propasti. Umesto vlasti da se razračunaju sa upropastitelj Spaskovskog, oni traže spašenje klečanjem i molbom kineza, a i oni nisu budale, znaju s kim imaju posla. Po svemu sudeći ostaje RTB Bor kao “kamen o vratu”, ne države i Vučiću, već narodu. Istorija RTB Bor se piše na veliko i užurbano!