Iracionalni projekti upitne isplativosti

Za budžet se često kaže da je pokazatelj politike koju će država voditi naredne godine, a sudeći prema budžetu Srbije za 2026. nesumnjivi prioriteti su naoružanje i EKSPO 2027, uz sada već tradicionalne investicije u saobraćajnu infrastrukturu

Reklo bi se da se prostor za raznorazne egzotične projekte smanjio. Tako se već odavno više ne spominje jarbol od dva miliona evra ili premeštanje Savskog mosta u park na Ušću za 15 miliona evra. Od projekata koji izazivaju pažnju javnosti, u trenutku globalne, ali i lokalne neizvesnosti i očiglednog ekonomskog usporavanja, ističe se jedino  plan da se izgradi akvarijum i da se za to potroši milijardu dinara naredne godine. U kapitalnom budžetu Ministarstva finansija za naredne tri godine planira se samo jedna milijarda dinara koji će se potrošiti u 2026. za akvarijum koji bi trebalo da bude blizu nekadašnjeg Hotela Jugoslavija.

Međutim, u ovoj godini bilo je planirano da se potroši 2,36 milijardi dinara za akvarijum, a do kraja novembra ni dinar za tu namenu nije potrošen, pa se postavlja pitanje da li će se taj akvarijum uopšte i graditi.

BRIGA ZA DECU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine je najavljivao i delfinarijum koji bi trebalo da se nalazi u Surčinu u okviru EKSPO-a, ali ovaj projekat se nigde ne pominje poimenice u republičkom budžetu, pa se ni ne zna koliko će to koštati. On se svojevremeno pozvao na „svetska istraživanja“ koja pokazuju da delfini blagotvorno deluju na decu sa autizmom.

Zbunjuje otkud takva briga za decu sa smetnjama u razvoju kada su poslanici vladajuće većine tri puta do sada odbili da glasaju za usvajanje zakona o roditelju-negovatelju.

Od 2013. godine se pozivaju vlasti da usvoje zakon, a nedavno je nadležno ministarstvo konačno krenulo u izradu zakona, mada nacrt odavno već stoji u fiokama.

Pored akvarijuma, znatna sredstva će se izdvajati naredne tri godine za Prirodnjački muzej koji bi takođe trebalo da se gradi u parku na Ušću. U 2026. godini 2,9 milijardi dinara, 3,7 milijardi dinara u 2027. i 1,6 milijardi u 2028. godini. Ukupno bi za ovaj muzej, sudeći prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji, trebalo da se izdvoji 10,8 milijardi dinara ili više od 90 miliona evra.

Zanimljivo je da su oba projekta najavljivana da će biti gotova do specijalizovane svetske izložbe EKSPO 2027, koja počinje u maju 2027. godine, ali sudeći prema ovim planovima u budžetima nisu velike šanse za to.

KAŠNJENJE PROJEKATA

Ni po jada za muzej i akvarijum, ali sada je već dilema da li će Nacionalni stadion biti gotov na vreme. Kada je delovalo da sve ide kao po loju, predsednik je uveravao da će stadion biti gotov do 1. decembra 2026. godine. Sada se već nada da će grubi radovi biti gotovi do kraja februara 2027. Nekada se planiralo da ceremonija otvaranja EKSPO-a bude na njemu, a sada „bi bilo dobro“ i da se na njemu održe neki događaji tokom izložbe.

Ovo nije ni čudo, pošto je od planiranih 18,5 milijardi dinara ove godine iz kapitalnog dela  budžeta Ministarstva finansija za 11 meseci isplaćeno svega 143 miliona dinara ili 0,8 odsto.

Nacionalni stadion od 75 milijardi dinara  je upravo taj projekat koji svi pominju kao nepotrebno arčenje para dok osnovne, egzistencijalne potrebe građana po Srbiji, od vodovoda i kanalizacije do oronulih škola, nisu zadovoljene.

Zato je za  EKSPO za 11 meseci ove godine potrošeno 30 milijardi od planiranih 46 milijardi dinara. Od ove godine je već potrošeno 47 milijardi dinara za ovaj megalomanski projekat, a u narednoj godini je planirano još 42,5 milijardi dinara. Iako je više puta napominjano da objekti u okviru EKSPO-a moraju biti završeni do decembra 2026. godine kako bi gosti mogli da urede svoje paviljone, planira se još i trošak od 14,5 milijardi dinara i u 2027. godini.

Kako se navodi u analizi budžeta i fiskalne strategije Nacionalnog konventa o EU, a koji je radio Centar za visoke ekonomske studije (CEVES), realizacija projekata usko povezanih sa projektom Beograd EKSPO 2027, uključujući i Nacionalni stadion, što je ukupno oko tri milijarde evra, kasni za 270 miliona evra u 2025. godini, sa manjim kašnjenjem u 2026. godini od oko 14 miliona evra, ali i prebacivanjem oko 10 odsto ukupne vrednosti izgradnje u samu 2027. godinu. To je zapravo 14 odsto ukoliko se posmatraju samo EKSPO i Nacionalni stadion ili oko 260 miliona evra. Za Nacionalni stadion se oko 10 odsto vrednosti ili 62 miliona evra prebacuje čak u 2028. godinu.

U njihovoj analizi se napominje da kasni i realizacija još ukupno 14 projekata, među kojima je pruga Beograd–Budimpešta čiji je završetak jednim delom prebačena u 2026. godinu sa oko 83 miliona evra.

„Međutim, 16 projekata napredovalo je brže od plana, neki od njih značajno, tako da je ukupna realizacija u 2025. godini veća od plana za oko 360 miliona evra“, napominju u analizi.

ZAOBILAŽENJE PROCEDURA

„Problem sa kašnjenjem u realizaciji projekata vezanih za beogradski EKSPO 2027 jeste da postoji ogroman pritisak da se on završi na vreme za Svetsku izložbu, što pojačava sklonost ka zaobilaženju procedura i rizike u kvalitetu izgradnje kakvi su doveli do pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu“, zaključuju oni.

Lazar Ivanović, glavni ekonomista CEVES-a, ističe da istovremeno u nekim oblastima uopšte nema investicija, kao na primer u obrazovanju koje ima velike infrastrukturne probleme.

„To važi čak i za neke poznate škole, ali to izgleda nije prioritet“, kaže on, dodajući da, ne samo u ovom budžetu, izostaju ulaganja u stvari koje će i sutra biti potrebne građanima.

„Međunarodne finansijske institucije ističu da situacija nije tako loša sa javnim finansijama i mi smo dostigli nivo budžetskih kapaciteta da se može i neracionalno trošiti i da se za to ne plaća previsoka cena. Prosto svesni su da imaju prostora za iracionalne projekte, a istovremeno se ne trude da komuniciraju o njima sa javnosti i to se sprovodi sve nezavisno od građana“, napominje Ivanović.

„RAFAL“ NAJVEĆI DOBITNIK

Ukupni kapitalni rashodi države u narednoj godini, prema budžetu, beleže relativni pad, sa 7,1 odsto BDP-a u 2025. na 6,7 odsto BDP-a u 2026. godini.

Kako se navodi u oceni budžeta Fiskalnog saveta, osetno rastu jedino ulaganja u odbranu, dok svi drugi sektori beleže stagnaciju ili blagi pad.

„Prema podacima iz budžetskog plana, najdominantnije komponente kapitalnog budžeta za 2026. godinu jesu investicije u oblasti odbrane i bezbednosti (1,4% BDP-a), koje nemaju visoke multiplikatore, i izdaci za EKSPO i prateću infrastrukturu (0,7% BDP-a), čija je ekonomska isplativost i dalje upitna“, napominju u Savetu.

Ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu ostaju visoka, oko dva odsto BDP-a, ali kako Savet navodi u oceni budžeta, ona se i nominalno i relativno smanjuju u odnosu na ovu godinu.

Najveći dobitnik u budžetu je Ministarstvo odbrane, ili bolje reći, proizvođač francuskih aviona „rafal“.

Naime, ulaganja u odbranu rastu sa 121 milijarde u 2025. na 148 milijardi dinara u ovoj godini, što je uvećanje od 27 milijardi dinara.

„Ovo zapravo predstavlja neto prirast čiji je glavni pokretač samo jedne stavka, nabavka vojnih aviona ’rafal’, koja se uvećava za 42,7 milijardi dinara (sa 55 na 97,7 milijardi), dok izdaci za redovne investicije u vojnu opremu opadaju za 15 milijardi dinara. Ilustracije radi, ovaj rast investicija za ’rafale’ veći je od ukupnih javnih investicija opšte države u zdravstvo, a nivo ulaganja predviđen za ove vojne avione gotovo je dvostruko veći od ulaganja u izgradnju železničke infrastrukture“, primećuju u Fiskalnom savetu.   

Dakle, od tri prioriteta države u narednoj godini, jedan donosi samo trošak, jedan podstiče ekonomiju samo dok se gradi, ali povraćaj uloženih sredstava je na dugačkom štapu, dok jedino ulaganja u puteve i železnicu mogu doprineti boljem kvalitetu života i usput i podstaknuti ekonomsku aktivnost.

TRAGIKOMIKA U BEOGRADU

Kapitalni projekti nisu samo stvar republičkog budžeta, već i budžeta gradova.

Iako u trenutku pisanja teksta budžet grada Beograda nije usvojen, ipak su poznati neki planirani projekti po, čini se, basnoslovnim cenama.

Kako ističe Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu (CLS), iako zvuči neverovatno, među dva najveća kapitalna projekta u predlogu budžeta Beograda za 2026. godinu, našla se dogradnja Kalenić pijace i izgradnja sportskog centra na Vračaru.

„Za dogradnju Kalenić pijace, koja više liči na ugradnju, iz gradskog budžeta će se u naredne tri godine potrošiti čak 3,08 milijardi dinara, od čega u narednoj godini 1,17 milijardi. Tako je Kalenić pijaca prestigla po budžetu u 2026. godini glavnu autobusku stanicu, regionalni vodovod Makiš-Mladenovac ili kanalizaciju na levoj obali Dunava“, napominje Jovanović.

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju izgradnja sportskog centra na Vračaru, situacija je još tragikomičnija.

„U sledeće tri godine biće potrošeno 4,06 milijardi dinara, od čega u narednoj čak 911 miliona dinara. To je više para nego za saniranje divljih deponija i nabavku filtera za individualna ložišta zajedno“, čudi se Jovanović dodajući da su prave kapitalne investicije velika žrtva ovakvog budžeta.

U narednoj godini će biti opredeljeno 700 miliona dinara manje za spajanje Mosta na Adi i Rakovice, u odnosu na ono što je predviđao poslednji rebalans iz ove godine. Naredne godine biće i 842 miliona dinara manje za regionalni vodovod Makiš-Mladenovac.

On ističe da, između ostalog, naredne godine neće biti ništa izdvojeno ni za socijalne stanove, za saobraćajnice za pristup Prokopu, za rekonstrukciju Ulice kneza Miloša, infrastrukturu na Altini, proširenje Gandijeve ulice, vodovodnu mrežu na Čukaričkoj padini, proširenje tramvajske i trolejbuske mreže, pešačko-biciklistički most do Ade Ciganlije…

„Politički će gradska vlast nedostatak investicija i kapitalnih projekata probati da zamaskira napretkom izgradnje Novog savskog mosta i dolaskom i početkom rada krtica za metro. Ali to su sve ’nacionalni’ projekti, koje plaćaju svi građani Srbije iz republičkog budžeta, sa kojima gradska uprava nema nikakve veze“, zaključuje on.