Iskra bogatstva je u nama

„Merck kao kompanija bi volela da ohrabri žene i mlade ljude da ne moraju da biraju između karijere i potomstva. Ja sam odrastala u tom miljeu u kom je važilo da moram da se odlučim ili ću biti majka ili ću imati karijeru i da je to nespojivo. Već kao mlada odlučila sam da ja to želim da spojim.“ Ovim rečima Ina Bulat, direktorka za jugoistočnu Evropu u kompaniji Merck, svetskog lidera u lečenju neplodnosti, započinje razgovor za Novu ekonomiju, dotičući se jedne od najaktuelnijih tema u Srbiji, fertiliteta i prirodnog priraštaja, koji dodiruju ne samo pojedinačne živote ljudi, već društvo u celini, uključujući i ekonomiju koja sve više trpi zbog manjka radne snage i starenja stanovništva.

Srbija je samo zbog negativnog prirodnog priraštaja izgubila skoro pola miliona ljudi u poslednjih deset godina. Kao nacija starimo, prosečna starost je porasla sa 28 godina u 1950. na 43,8 u 2022. Šta vi vidite kao glavne uzroke ovih negativnih trendova?

Ljudi često ne razmišljaju da vreme brzo prođe. U školama decu uče o potrebi upotebe zaštite kako ne bi došlo do neželjenih trudnoća, ali fali jedna rečenica gde će im biti rečeno da ako žele da imaju decu, da je najbolje da to učine do 30. ili eventualno 35. godine života, jer se posle toga šanse za to jako smanjuju. Vrlo je zanimljivo da te rečenice nema i to je nefer prema ženama. Kod mlade žene koja ima 20 do 25 godina šansa da ostane u drugom stanju je 25 odsto, a posle 40. godine to pada na samo pet do dva odsto. Važno je da ljudi to znaju pa da mogu da donesu odluku prema svojim željama.

Posebno bih volela da napomenem da sam u Merck-u imala priliku da napravim takvo okruženje koje podstiče natalitet, ne samo za žene nego i za muškarce. Imamo skoro 50 zaposlenih u Srbiji, a imamo više dece nego zaposlenih. U Merck-u se trudnoća shvata kao prirodni događaj, organizujemo posao tako da se sve uradi, tako da niko nema taj strah da će čim ostane u drugom stanju izgubiti posao. To je veoma važno.

Trebalo bi reći da nauka jeste napredovala, da postoje načini da se osigura potomstvo. Žena može u 20. ili 25. godini života da zamrzne jajne ćelije, pa da ih koristi kada bude imala 40 godina, jer recimo ranije ne želi da ima decu, već da se prvo ostvari u karijeri. To je jedna varijanta. A druga je, ako žena sve to nije znala, i sad joj ne uspeva da ima decu, onda treba da se obrati lekarima da vidi kako mogu da joj pomognu savremene terapije. Time se značajno povećavaju šanse, ali naravno da garancija nema. Medicina je napredovala i mi zato treba da kažemo jedno veliko hvala svim ljudima koji su na tome radili.

Neplodnost utiče na milione parova širom sveta. Mi, svakako sebe, vidimo kao deo rešenja, jer, osim što smo lider na svetskom tržištu u lečenju neplodnosti, jedina smo kompanija koja nudi rekombinantne verzije tri prirodna hormona potrebna za lečenje neplodnosti, kao i kompletan spektar tretmana neplodnosti u svakoj fazi reproduktivnog ciklusa. Na ovaj način mi pomažemo parovima da ostvare svoj san o roditeljstvu.

Ali, to je samo deo slagalice, jer je pitanje negativnog priraštaja daleko je složenije i obuhvata problematiku emigracije, promene životnih navika i same definicije porodice, odluke kada postati roditelj, itd.

Kada ste pomenuli promenu životnih navika, da li danas imamo više problema sa fertilitetom nego u ranijim generacijama ili se sada samo slobodnije o tome govori?

Stiče se utisak da sada i mlađi ljudi imaju probleme. U svakom slučaju, sada se mnogo više priča o tome. To je ranije bio tabu i uvek se to pripisivalo ženi. Danas znamo da i muškarci mogu da imaju probleme.

Dobro je da se o tome govori, jer kad ljudi pričaju sa prijateljima, pročitaju nešto u novinama, onda shvate da nisu sami, vide gde i kako da potraže pomoć i tada su bliže rešenju. Radili smo i radimo i dalje na tome da i ginekolozi ranije ljude upućuju na vantelesnu oplodnju, jer je u nekim slučajevima vreme bitan faktor.

Podaci pokazuju da otprilike svaki šesti par u svetu, a tako je i u Srbiji, ima poteškoća sa začećem. Kad je Merck pre više od 100 godina krenuo sa istraživanjima, sigurna sam da naučnici nisu mogli da zamisle da će se zahvaljujući njihovom radu i Merck terapijama roditi više od pet miliona beba.

Međutim, pitanje fertiliteta je višeslojno. Primera radi, pre pedesetak godina u Srbiji žene su prvo dete dobijale sa nešto više od 20 godina, a sada se taj prosek pomerio na skoro 30 godina. Iako se to možda ne čini velikom razlikom, kada govorimo o prirodnom priraštaju, odnosno demografiji, ovo je vrlo važno jer problem naročito dolazi do izražaja kod trećeg ili četvrtog deteta.

Mnogi zapravo i žele više dece, ali zbog kasnog stupanja u roditeljstvo dolaze u situaciju da im je potrebna lekarska pomoć da svoje želje ostvare. Mi i jesmo tu za njih, ali je mnogo bolje da parovi ne čekaju dotle, iako je naučni napredak u ovoj oblasti možda vidljiviji nego bilo gde.

Pitanje nauke je zanimljivo jer su naučna otkrića uvek bila preduslov za razvoj inovacija u medicini, ali se upravo nauka danas sve češće dovodi u pitanje. Da li su ljudi uopšte svesni koliko za svoje trenutno zdravlje duguju nauci?

Rekla bih da dostignuće broj jedan savremenog sveta jeste medicina, iako se ona sad uzima zdravo za gotovo.

Danas ljudi žive bez mnogih bolesti i ne razmišljaju da je to zato što su neki naučnici dali svoj doprinos. Životni vek je uduplan.

Danas smo vakcinisani kao deca, imamo antibiotike protiv infekcija, lekove za bolove i uljuljkani da verujemo da je relativno dug, relativno zdrav i relativno bezbolan život kojim svi mi danas živimo normalan. A nije. Taj život proizvod je kolosalnog napretka nauke koji smo videli u poslednjih pola veka. Daću vam samo nekoliko primera koji su direktno vezani za Merck.

Pre 100 godina, 1922. godine, dva irska naučnika uspela su da sintetišu metformin, koji je kasnije promenio tok lečenja dijabetesa i danas se 130 miliona pacijenata širom sveta leči ovim supstancom, na kojoj se i danas radi na istraživanjima proširivanja spektra indikacija.

Pre pet godina, 2018. godine, Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je naučnicima za otkriće uklanjanja „kočnica“ imunološkog sistema, koje sprečavaju napad na ćelije tumora. Rak godišnje odnosi milione života i predstavlja jedan od najvećih izazova za ljudsko zdravlje. Dobitnici Nobelove nagrade uspeli su da stimulišu urođenu sposobnost našeg imunološkog sistema da napada tumorske ćelije, time postavljajući potpuno nov princip terapije raka. Ova revolucionarna otkrića predstavljaju prekretnicu u našoj borbi protiv raka.

Razgovarali smo dosta o fertilitetu. To je pitanje na koje ljudi uglavnom ne gledaju iz ekonomskog ugla, ali činjenica je da negativan prirodni priraštaj ima vrlo ozbiljne privredne posledice. Kako vi kao ekonomistkinja gledate na to?

Postoji ogroman potencijal za razvoj u smislu da više ljudi može da stvori i više vrednosti.

Tu su ključni zdravlje i obrazovanje. Uz prirodni priraštaj oni dovode do preporoda jednog društva. Iskra bogatstva jeste u nama. Mi smo ostali u prošlosti i u tom strahu za egzistenciju i uz filozofiju da je uspešan onaj ko se obogati za života, izgubili smo iz vida da je život najvredniji.