Vesti iz izdanja

01.06.2023. 12:49

Nova ekonomija

Autor: Olivera Bojić

Samo nam nemojte odmagati

INTERVJU Ivan Stojilković, direktor Urban-Technics iz Valjeva

Foto: Asmedia.rs

Uslovi za privređivanje su nepredvidivi, a tržište je manje dostupno našim privrednicima, koji se iz godine u godinu bore za što bolju poziciju. U državnim institucijama odlično znaju na koji način bi se rasteretila privreda korigovanjem poreske politike

Poznati violončelista-solista, izvođač klasične muzike po koncertnim turnejama širom sveta, izvodi svoje najdraže kompozicije: Klod Debisi – sonata za violončelo i klavir i Johan Brams – sonata br. 2 za violončelo i klavir. Tako je sebe zamišljao Ivan Stojilković, direktor Urban-Technics koji već petnaestak godina razvija porodičan biznis u Valjevu, nakon povratka iz Nemačke 2007. godine. Sticajem životnih okolnosti, kako on kaže, posle završetka studija na muzičkoj akademiji u Nemačkoj, odlučio je da se vrati u Srbiju, posveti svojoj porodici i razvoju porodične kompanije, koju je osnovao njegov otac.

„Vrlo brzo je njegova misija postala i moja. Uz dodatno školovanje iz oblasti ekonomije, preduzetništva i menadžment i pomoć mojih kolega iz kompanije postavili smo firmu kao prepoznatljiv brend u svetu u oblasti proizvodnje ekstrudiranih plastičnih delova za industriju rashladnih kućnih aparata”, kaže on. Ove godine, njegova firma bila je kandidovana za izbor EY Preduzetnik godine.

 

NE logo za pitanje u intervjuuKako su poremećaji na tržištu uticali na vaše poslovanje u poslednjih godinu dana?

Uz svu složenost i nesvakidašnjost poslovnog ambijenta u kojem se sva tržišta nalaze, želim, pre svega, da istaknem da je organizaciona kultura puna uzajamnog poštovanja i poverenja svih stejkholdera ključ za uspešno prevazilaženje svih izazova koji su pred nama.

Oseća se blagi pad prodaje na evropskom tržištu koje nam je, usled geografske pripadnosti i same logistike, prirodno i najvažnije tržište. Sa početkom pandemije, zatim ratnim sukobom na teritoriji Ukrajine, završni udarac i epilog globalne neizvesnosti zadala je izuzetno visoka, očekivana, dvocifrena inflacija.

NE logo za pitanje u intervjuuIma li indikatora stabilizacije tržišta iz vaše perspektive ili postoje neki novi problemi „na vidiku“?

Svi mi u lancu snabdevanja željno smo očekivali „stabilizaciju“ tržišta i izlazak na novi ekonomski, cenovni plato. Ta stabilizacija još uvek nije na vidiku. Svaka kontrakcija u lancu vrednosti utiče na naše poslovanje. A bilo ih je mnogo: od istorijski niskih cena polimera 2020, zatim naglih nestašica te sirovine, zatvaranja Kine zbog korone, onda istorijski visokih cena, počevši od drugog kvartala prošle godine, pa sve do četvrtog kvartala 2022, povećanja cene energenata i stravične stope inflacije, koja je direktno privredi poskupela novac iz pozajmljenih izvora finansiranja. Sve je to imalo reperkusije na ukupnu ponudu i tražnju. Kako za svim vrstama proizvoda, tako i za našim proizvodima.

Zbog relativno dobre disperzije rizika i manje-više dobrog prodajnog portfolija, mi kao kompanija ne osećamo u velikoj meri, kao druge kompanije, stagnaciju i pad ukupnog tržišta. Umesto planiranog organskog rasta poslovnih prihoda od 18 odsto na godišnjem i na kvartalnom nivou, na bazi realnih planova i procena naših kupaca, u prvom kvartalu ove godine prihodi će biti veći za 15 odsto. Naša procena je da će umesto projektovanog organskog godišnjeg rasta poslovnih prihoda od 18 odsto, očekivan organski rast na godišnjem nivou biti oko 10 odsto. To je u trenutnim okolnostima očekivano i mi smo, bez obzira na odstupanje od plana, zadovoljni. Imajući u vidu finansijske pokazatelje profitabilnosti, likvidnosti i solventnosti, nalazimo se na dobrom putu.

NE logo za pitanje u intervjuuKo su vaši najveći kupci?

Pretežni smo izvoznik sa više od 50 odsto direktnog izvoza (na ukupan poslovni prihod od 15,35 miliona evra). Naša poslovna strategija da pretežno sarađujemo sa nemačkim MNK, tj. kompanijama koje su u vlasništvu neke od DACH zemalja (Nemačka-Austrija-Švajcarska), dovela nas je do mnogih tržišta. Ako naš kupac ima proizvodne fabrike u Zapadnoj Evropi, Jugoistočnoj Evropi, Indiji ili Turskoj, to su zemlje u koje i izvozimo naše gotove proizvode. Pored toga, najveći smo domaći dobavljač švajcarske kompanije V-Zug (jedini proizvođač premijum frižidera iz Švajcarske) i najveći dobavljač iz Srbije turske kompanije Arčelik (vlasnik i proizvođač robne marke Beko) i naša izvozna tržišta su Švajcarska, Nemačka, Bugarska, Slovenija, Rumunija, Češka, Austrija, Turska, Francuska, Poljska, Italija, Indija. Interesantan je podatak da već nekoliko godina više od 15 odsto ukupnog izvoza, koji Srbija ostvari na tržištu Švajcarske, napravi Urban-Technics iz Valjeva.

NE logo za pitanje u intervjuuKako poskupljenje struje utiče na povećanje troškova u proizvodnji?

U zavisnosti od proizvodne kategorije (ploče, profili ili dihtunzi) učešće troškova struje u operativnim troškovima je sada duplirano (u odnosu na period pre početka poskupljenja). Mi smo uvek druga karika u lancu snabdevanja MNK kompanija (Nemačka-Austrija-Švajcarska), tako da su te kompanije kao naši krajnji kupci spremne da prihvate korekciju cena gotovih proizvoda, koje su uslovljene promenom vrednosti inputa.

NE logo za pitanje u intervjuuDomaći privrednici često ističu da nemaju isti tretman kao strani investitori u Srbiji koji su prilično zadovoljni uslovima na tržištu, dok domaći privrednici kažu da se država ne obazire mnogo na njihove probleme. Kako vi ocenjujete uslove poslovanja i privredni ambijent u Srbiji?

Moj odgovor je uvek: „Samo nam nemojte odmagati.“ Javna je tajna da inostrani investitori imaju bolji tretman od domaćih privrednika. Ja ne volim da iznosim svoje tvrdnje ili stavove ako oni nisu bazirani na čvrstim činjenicama i dokazima. Tako da, oko te polemike, na tome i završavam svoje izjašnjavanje.

Činjenica je da je naša država izabrala strategiju smanjenja stope nezaposlenosti privlačenjem stranog kapitala i razvojnog potencijala u vidu stranih direktnih investicija koje, po nekom nepisanom pravilu, ne bi trebalo da prelaze 20 odsto u strukturi ukupne vrednosti privrede jedne zemlje. Domaći privrednici gotovo uvek nisu uporedivi sa moćnim kompanijama iz Zapadne Evrope, Amerike ili ostatka sveta i nemaju mogućnost da se obavežu da, na već postojeći intenzitet poslovnih aktivnosti, zaposle novih 500 ili više radnika u unapred ugovorenom periodu. Uz to i da dodatno investiraju nekoliko miliona evra iz sopstvenih izvora. Uslovi za privređivanje su nepredvidivi, a tržište je manje dostupno našim privrednicima, koji se iz godine u godinu bore za što bolju poziciju. U Srbiji zaista postoje veoma kvalitetne kompanije srednje veličine, koje imaju dobre vrednosti, dobre programe i dobru viziju daljeg razvoja, ali nam generalno svima, manje-više, nedostaju dve prave dugoročne poslovne funkcije, a to su razvoj i marketing.

NE logo za pitanje u intervjuuKoje mere bi najviše pomogle privredi?

U državnim institucijama odlično znaju na koji način bi se rasteretila privreda korigovanjem poreske politike. Često se čudim i pitam zašto smo mi jedina država u Evropi (možda nismo jedina, ali smo jedna od retkih), koja obavezu po osnovu PDV-a plaća nakon izdavanja fakture, a ne nakon naplate potraživanja, kao što je slučaj u Zapadnoj Evropi. To je bitan uzrok ugrožavanja likvidnosti svakog preduzeća, a svima nam je usled globalnih poremećaja na tržištu od 2020. do danas i visoke stope inflacije pogoršana i tek će biti dodatno narušena likvidnost. Dodatni podsticaj nama privrednicima bi bio i taj ukoliko bi Vlada promenila postojeću uredbu kojom je propisana gornja granica državne bespovratne pomoći u periodu od tri godine do 23 miliona dinara, odnosno oko 200.000 evra. Nama privrednicima bi značilo kada bi se propisana granica podigla na 46 miliona dinara, jer bi na taj način svako od nas imao dodatni motiv da još više investira u nabavku nove tehnologije, automatizovanje i digitalizovanje procesa proizvodnje, poveća ulaganja u marketing i razvoj, uvede potrebne standarde, investira u obnovljive izvore energije.

NE logo za pitanje u intervjuuVlada Srbije nedavno je donela predlog o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji koji predviđa ukidanje konverzije na zemljište uz naknadu. Firme koje su tokom privatizacije dobile i zemljište kao pravo korišćenja sada bi, ako se usvoji predlog, dobile pravo svojine na građevinskom zemljištu. Da li ova konverzija obuhvata i vašu firmu, imate li zemljište sa pravom korišćenja?

Postoji dosta domaćih privrednika, poput nas, koji su svoje prve proizvodne hale i pogone kupili nakon privatizacije na parcelama, koje su još uvek u vlasništvu države. Do danas mi nismo mogli, ili je bilo praktično nemoguće, da steknemo i pravo svojine zemljišta pod našim halama i pogonima. Za našu kompaniju to će biti velika prednost, jer ćemo konačno moći da rešimo pravni status naše svojine i bez ograničenja raspolažemo svojom imovinom.

NE logo za pitanje u intervjuuKolika je površina te hale?

Mi smo hale površine oko 4.000 kvadrata kupili od druge kompanije, koja je bila vlasnik hala. Do sada nismo mogli da prevedemo u svoje vlasništvo zbog problema zajedničke svojine na parceli gde nas je više od 20 različitih vlasnika objekata i hala i gde je potrebna saglasnost svakog od nas i, naravno, tu su i visoki troškovi konverzije.

NE logo za pitanje u intervjuuŠkolovali ste se u Nemačkoj, poslujete sa kompanijama iz daleko uređenijih zemalja od Srbije, kakve su nam promene potrebne?

Potrebno je da postanemo društvo znanja, da idemo ka društvenom uređenju meritokratije i da se uvek i u svakom trenutku trudimo da što veći stepen prerade zadržimo u zemlji. Da svu dodatu vrednost investiramo u dalji razvoj svoje zemlje i društva. Potrebno je da se što pre vratimo pravom sistemu vrednosti, moralu i kulturi.

NE logo za pitanje u intervjuuKoje su to osnovne vrednosti u vašoj kompaniji?

Kvalitet koji nema alternativu, predstavlja našu prvu i osnovnu kompanijsku vrednost još od 2013. godine. Kao kompanija smo duboko uvereni u to da je visok kvalitet proizvoda temelj svakog zdravog dugoročnog poslovnog odnosa. Druga po redu, ali podjednako bitna vrednost naše kompanije je ta da su naši zaposleni ključni faktor našeg uspeha. Kaže se da korporacije nisu zdravo mesto za ljude. Nama često naši konsultanti i kolege sa Mokrogorske škole menadžmenta, sa kojom imamo potpisan ugovor o strateškom partnerstvu za eksterne edukacije zaposlenih, savetuju da ne preteramo sa procesom korporatizacije i prerastemo u jednu takvu kompaniju. Tada bi se izgubio duh zajedništva, sloge, poštovanja i poverenja među svim zaposlenima, a svaki naredni dan bi predstavljao sve manje i manje zadovoljstva u radu u našoj porodičnoj kompaniji. Veoma sam ponosan na naš tim, zajedništvo i organizacionu kulturu, koju smo dugo i brižno gradili. Treća kompanijska vrednost je takva da negujemo kulturu iskrene i transparentne komunikacije. Kod svih nas i naših radnika cenimo iskrenost i otvorenost u iznošenju svojih stavova, zapažanja i predloga za rešavanje izazova.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.