IZ STRANE ŠTAMPE: O SLOBODI I LITIJUMU

O slobodi i litijumu: Sastanak argentinskog predsednika Havijera Mileija i Ilona Maska

Izvor: DW

Predsednik Argentine Havijer Milei sastao se sa jednim od najbogatijih ljudi na svetu Ilonom Maskom u fabrici Tesle u Ostinu u Teksasu gde su se složili o „potrebi da se oslobode tržišta“.

Mask je podelio sliku njih dvojice na svojoj društvenoj mreži X, uz poruku: „Za uzbuđujuću i inspirativnu budućnost!“

I Milei je podelio sliku kako se on i Mask rukuju u konferencijskoj sali sa natpisom: „Živela sloboda!“

Mask, osnivač proizvođača električnih automobila Tesla, vlasnik kosmičkog programa Spejs X i društvene mreže sada istog imena, prethodno je pokazao svoje divljenje prema Mileijevom potpunom prihvatanju privatnog preduzetništva i njegovom preziru prema onome što vidi kao socijalističke stege.
Mileijev portparol saopštio je da su se Milei i Mask „složili da treba osloboditi tržišta i braniti ideje slobode“, kao i oko važnosti uklanjanja birokratskih prepreka poslu.

Milei, kome mnogi mediji pripisuju populizam, ponudio je svoju saradnju Masku u pravnom sporu u Brazilu. Teslin osnivač je trenutno pod istragom u Brazilu nakon što je optužio sudiju Vrhovnog suda za cenzuru društvenih mreža. Mask ga je nazvao „diktatorom“ i obećao da se neće pokoravati odlukama koje blokiraju korisnike koji šire dezinformacije.

Na sastanku sa Mileijem, Mask se složio da učestvuje na događaju u Argentini u bliskoj budućnosti kako bi promovisao vrednost slobode.

Argentina je domaćin masivnih litijumskih nalazišta, koji se koriste za proizvodnju baterija, kao što su one koje napajaju električne automobile Tesle.
Argentinski ambasador u SAD, Herardo Vertein, rekao je da su Mask i Milei takođe razgovarali o investicionim mogućnostima u litijum u Argentini.

„Mi smo veoma angažovani ne samo da izvozimo sirovine, već i da dodamo vrednost“, rekao je Vertein za argentinski dnevni list La Nacion.

„Mask je rekao da želi da pomogne Argentini“, dodao je on.

Novoizabrani predsednik se suočava sa ozbiljnom opozicijom za svoje tržišno usmerene ekonomske reforme, sa hiljadama Argentinaca koji protestuju na ulicama.

Sada je ključno za Argentinu da zadrži podršku SAD i Međunarodnog monetarnog fonda, kojima duguje 42 milijarde dolara (39,36 milijardi evra).

Akcionari U. S. Steel-a prihvatili ponudu Nippon Steel-a

Izvor: Reuters

Akcionari američkog proizvođača čelika U. S. Steel odobrili su predloženu ponudu za otkup akcija vredan 14,9 milijardi dolara od Nippon Steel-a, kao što se i očekivalo.

Tako je ovaj sporazum o spajanju napravio još jedan korak uprkos rastućem političkom otporu prema njemu.

U. S. Steel je izjavio da je više od 98 odsto glasova bilo u korist sporazuma prema kojem će Nippon platiti 55 dolara po deonici. Ovaj iznos je predstavljao značajnu premiju na vrednost akcije u decembru kada je preuzimanje najavljeno. Od tada, međutim, nekoliko američkih zakonodavaca je iskazalo otpor prema sporazumu, navodeći nacionalnu bezbednost kao razlog.

Predsednik Džo Bajden rekao je da kompanija mora da ostane u vlasništvu SAD.
Akcije U. S. Steel-a u danu kada je objavljena odluka akcionara vredele su 41,33 dolara, znatno ispod ponuđenih 55 dolara, što ukazuje na neizvesnost oko toga da li će sporazum dobiti sva odobrenja.

Sporazum su kritikovali i iz sindikata United Steelworkers (USW), koji se boji potencijalnih otkaza.

„Nismo iznenađeni što su akcionari odlučili da prodaju radnike i penzionere legendarne američke kompanije“, reagovao je USW na glasanje.

Regulatori takođe proučavaju sporazum. Odbor za strane investicije u SAD (CFIUS), moćan panel koji pregleda strane investicije u američke kompanije, sastao se sa strankama kako bi razgovarao o sporazumu.

Američko ministarstvo pravosuđa otvorilo je antimonopolističku istragu o preuzimanju.

Nippon je obećao da neće smanjivati broj zaposlenih, da će poštovati sve sporazume između sindikata i U. S. Steel-a, kao i da će premestiti svoje sedište u SAD u Pitsburg, gde je sedište U. S. Steel-a.

Kako će smanjenje poreza u SAD uticati na Kinu

China daily

Poreske olakšice u SAD uticaće na Kinu dvojako, ocenjuju ekonomisti.

Očekuje se da će smanjenja poreza u SAD povećati potrošnju domaćinstava i privatne investicije u Sjedinjenim Državama, povećavajući potražnju za uvozom iz zemalja uključujući Kinu, ocenjuje Sun Lijian, ekonomista na Fudan univerzitetu.

S druge strane, niži porezi na korporacije mogli bi podstaknuti kompanije da vrate svoje spoljnotrgovinske profite kući i povećaju domaće investicije, što može rezultirati kapitalnim odlivom iz Kine, smatraju u Shenwan Hongyuan Securities.

Senat Sjedinjenih Država je u tesnom glasanju usvojio republikanski predlog reforme poreskog zakona.

Republikanski vođeni Senat odobrio je zakon, nazvan Zakon o poreskim oslobođenjima i radu, glasanjem od 51:49.

Jedna od značajnijih promena u poreskom zakonu je smanjenje stopa poreza na korporacije sa 35 na 20 odsto. Smanjenje poreza je dobra vest za kineske izvoznike, koji će pomoći ekonomiji da ostane na čvrstim osnovama, povećavajući profite navedenih kompanija na berzi u Kini, rekao je Sun.

Ali perspektive većeg rasta u Sjedinjenim Državama takođe mogu ubrzati proces zatezanja monetarne politike Federalnih rezervi, stavljajući pritisak na monetarnu politiku Kine, što može negativno uticati na tržište, rekao je on.

Zhu Guangyao, zamenik ministra finansija Kine, na nedavnom forumu je ocenio da Kina treba aktivno da odgovori na američko smanjenje poreza kako bi povećala ukupnu produktivnost rada.

Prema Liu Shangxi, načelniku Kineske akademije za finansijske nauke, Kina treba da nastavi sa reformom poreza na dodanu vrednost kao odgovor na američki poreski zakon.

Fiskalna pravila EU ugroziće ekološke i socijalne ciljeve

Izvor: EUobserver

Sa novim fiskalnim pravilima EU samo tri članice, Danska, Švedska i Irska moći će da priušte ispunjavanje zelenih i socijalnih investicionih ciljeva do 2027. godine, pokazuje analiza Konfederacije sindikata EU (European Trade Union Confederation – ETUC).

Evropska komisija predložila je nova pravila u aprilu 2023, a politički sporazum je postignut u februaru 2024, sa ciljem da ograniči javnu potrošnju kako bi se obezbedila održivost javnog duga.

Od članica EU se očekuje da drže budžetske deficite ispod tri odsto BDP-a, a javni dug ispod 60 odsto BDP-a uz održavanje investicija u strateške aktivnosti.

„Predložena pravila vezaće ruke članicama EU i sprečiće ih da obezbede minimum investicija potrebnih da EU dostigne sopstvene socijalne i ekološke ciljeve“, rekla je generalna sekretarka ETUC Ester Linč.

Izveštaj ETUC procenjuje da će biti potrebno 300 do 420 milijardi evra godišnje (2,1-2,9 odsto BDP EU) da se zadovolje potrebe članica, a sadašnje analize Evropske komisije pokazuju da su već sada godišnje investicije u socijalnu infrastrukturu za 192 milijarde evra manje od potrebnog.

Očekuje se da će Evropski parlament imati konačno glasanje u Strazburu, a predstavnici sindikata apeluju na poslanike da ne prihvate predlog EK.

Ako prođu, nova pravila će značiti smanjenje budžeta za više od 100 milijardi evra samo u prvoj godini primene novih fiskalnih pravila.

EUTC analiza ukazuje da dve trećine članica neće moći da ispune ciljeve u vezi sa investicijama u škole, bolnice, stanovanje i to u vreme kada te tri oblasti trpe rastuće pritiske.