IZ STRANE ŠTAMPE: Povećan kineski izvoz, Japan upao u recesiju, smanjenje kamatnih stopa ECB

Debata o kamatnim stopama u ECB se rasplamsava, dok Lagard poziva na oprez

Rasprava o tome kada bi Evropska centralna banka trebalo da počne da smanjuje kamatne stope dobija na intenzitetu, stvarajući napetost unutar Upravnog saveta.

Iako gotovo svi zvaničnici podržavaju smanjenje kamata ove godine, razilaze se u mišljenjima o tome kada treba povući okidač. Čini se da većina favorizuje jun ili kasnije, ali nekoliko njih naginje ka aprilu, dok jedan odbija da isključi mogućnost smanjenja već u martu.

Ove razlike ukazuju na raspon stavova o kretanju inflacije i budućnosti tromog evropskog ekonomskog rasta, pri čemu i neizvesnost oko popuštanja monetarne politike od strane Federalnih rezervi i Banke Engleske dodatno komplikuje situaciju. Način na koji se diskusija odvija u sedištu ECB-a u Frankfurtu će oblikovati i koliko brzo i koliko će se kamatne stope smanjiti.

„Inflacija u evrozoni pala je s rekordnih 10,6 odsto u oktobru 2022. na 2,8 odsto prošlog meseca i očekuje se da će se dodatno smirivati ka cilju od dva odsto ove godine“, izjavila je predsednica ECB-a Kristin Lagard.

Ipak, iako se inflacija smiruje, postoje rizici. Rast plata je visok, jer se plate prilagođavaju skoku cena, a korporativni profiti su pod lupom. Dodatno, problemi u pomorskom saobraćaju u Crvenom moru prete da ponovo poremete lanac snabdevanja, što bi moglo dodatno uticati na ekonomiju.
Za „jastrebove“ u ECB-u — kao i za neutralnije donosioce politika poput predsednice Kristin Lagard i njenog broja dva, Luja de Gindosa — potrebni su dodatni dokazi da je inflacija zaista pod kontrolom, uprkos padu sa rekordnih nivoa.

Međutim, neki članovi Izvršnog odbora, poput Isabel Šnabel, upozoravaju protiveći se prevremenom smanjenju kamatnih stopa, navodeći da su ranija iskustva pokazala da brze reakcije mogu biti kontraproduktivne.

Rasprava nije samo tehnička, već i politička. Neslaganja unutar ECB-a mogu poslati različite signale tržištima, utičući na očekivanja investitora i potrošača.
Uprkos tome što su tržišni analitičari dali 50 odsto šanse za smanjenje u aprilu, pojedini članovi Upravnog saveta, poput Roberta Holcmana, sugerišu da smanjenja uopšte nisu zagarantovana u 2024. godini, što dodatno stvara neizvesnost u vezi sa monetarnom politikom ECB-a.

Izvor: Bloomberg

Japan upao u recesiju i pao na četvrto mesto najvećih svetskih ekonomija

Japanska ekonomija je pala na četvrto mesto na svetu nakon što se smanjila u četvrtom kvartalu i našla se iza Nemačke.

Prema saopštenju Vlade, ekonomija se u poslednjem kvartalu smanjila, na godišnjem nivou, za 0,4 odsto, iako je u celoj 2023. godini zabeležen ekonomski rast od 1,9 odsto.

I u trećem tromesečju, od jula do septembra, zabeležen je pad od 2,9 odsto. Dva uzastopna kvartala privredne kontrakcije smatraju se indikatorom da je ekonomija u tehničkoj recesiji.

Japanska privreda bila je druga najveća na svetu sve do 2010. godine, kada ju je prestigla Kina, Prošle godine nominalni BDP Japana iznosio je 4,2 biliona dolara, dok je Nemačka stigla do 4,4 biliona dolara.

Slabiji japanski jen bio je ključni faktor pada na četvrto mesto, s obzirom na to da se poređenja BDP-a mere u dolarima.

Ali slabost japanske privrede održava i smanjenje populacije i zaostajanje produktivnosti i konkurentnosti.

Japan je smatran ekonomskim čudom nakon Drugog svetskog rata, ali poslednjih 30 godina ova ekonomija usporava.

S druge strane, Nemačka je, kao Japan od 1960-ih do 1980-ih, većim delom ovog veka rasla ubrzano, dominirajući na globalnom tržištu sofisticiranih proizvoda kao što su luksuzni automobili i industrijske mašine, toliko da je polovinu njene ekonomije činio izvoz.

Obe ove ekonomije odlikuju snažna mala i srednja preduzeća i solidna produktivnost.

Ali, kao japanska, i nemačka ekonomija je prošle godine bila u recesiji i smanjila se za 0,3 odsto u poslednjem tromesečju prošle godine.

Još jedna velika ekonomija je prošlu godinu završila u recesiji. Velika Britanija je zvanično u tehničkoj recesiji nakon kontrakcije u poslednjem kvartalu 2023. godine od 0,3 odsto, nakon pada od 0,1 odsto u prethodnom kvartalu.

Tecuji Okazaki, profesor ekonomije na Tokijskom univerzitetu, podseća da se do pre nekoliko godina Japan hvalio moćnim automobilskim sektorom, ali sa usponom električnih vozila ta prednost je uzdrmana.

Jaz između razvijenih i zemalja u razvoju se smanjuje, a u nominalnim veličinama, Indija će preskočiti ekonomiju Japana za nekoliko godina.

SAD su i dalje najveća ekonomija na svetu sa BDP-om od 27,94 biliona dolara u 2023, ispred Kine koja je dostigla 17,5 biliona dolara. Indija je na 3,7 biliona dolara, ali i sa godišnjim rastom od sedam odsto.

Jedno od rešenja japanskog problema nedostatka radne snage bila bi imigracija, ali Japan odbija da prihvati strance.

Osim toga, plate u Japanu stagniraju zbog čega se građani ne odlučuju da više troše. Privatna potrošnja pala je u tri uzastopna kvartala. Procene su da će privredni rast sa prošlogodišnjih 1,9 odsto pasti na 0,5 odsto ove godine.

Izvor: El Pais

CEO Goldman Saksa dobio povišicu od 24 odsto i platu od 31 miliona dolara u 2023. godini

Izvršni direktor Goldman Saksa Dejvid Solomon dobio je 31 milion dolara naknade za 2023. godinu, što je povećanje od 24 odsto u odnosu na 25 miliona dolara koliko je dobio 2022. godine, saopštila je kompanija.

Solomonova plata uključuje osnovnu platu od dva miliona dolara, koja nije promenjena u odnosu na prethodnu godinu, bonus od 8,7 miliona dolara u gotovini i 20,3 miliona dolara u akcijama povezanim sa performansama, rekla je banka.

Povećanje plate dolazi nakon što je profit banke pao za 24 odsto na 8,52 milijarde dolara u 2023. godini.

„Komitet za kompenzaciju veruje da su akcije višeg menadžmenta bile ključne za ponovno usmeravanje firme sa mnogo jačom platformom za 2024. godinu i dalje“, Goldman je otkrio u svojoj regulatornoj prijavi, u vezi sa povećanjem plate. Među kolegama na Volstritu, CEO JPMorgan Čejs Džejmi Dimon je dobio povećanje od 4,3 odsto u 2023. godini, dok je bivši CEO Morgan Stenlija Džejms Gorman zaradio 17 odsto više u istom periodu.

Izvor: Reuters

Kineski izvoz EV u januaru povećan za 27 odsto

Izvoz kineskih električnih vozila ili vozila na novu energiju (NEV) održao je snažan trend prošlog meseca, sa 95.000 novih putničkih EV vozila izvezenih u januaru 2024, što predstavlja povećanje od 27,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci koje je objavilo Udruženje kineskih auto-kompanija.

Izvezena NEV vozila činila su 26,8 odsto ukupno izvezenih putničkih vozila iz te zemlje tokom istog meseca, pokazuju podaci.

U isto vreme, povećanu prodaju pratilo je stalno poboljšanje servisnih mreža kineskih proizvođača automobila u inostranstvu.

Na osnovu podataka o prodaji i maloprodaji, pristupačni električni automobili manjih dimenzija klase A0 činili su gotovo 60 posto prodaje kineskih izvezenih NEV vozila na stranim tržištima prošlog meseca, saopštilo je udruženje, dodajući da je šangajska SAIC izvestila o boljem poslovanju u Evropi, dok je BYD postao konkurentan igrač na tržištu jugoistočne Azije u januaru.

Izvor: China Daily