Iz strane štampe: Šta pišu CNBC, DW, Reuters i Forbes

Trevor Milton, osnivač Nikole, kompanije za proizvodnju kamiona na električni i hidrogenski pogon, osuđen je na četiri godine zatvora po tri tačke optužnice, dok je tužilaštvo tražilo kaznu od 11 godina. Milton je takođe kažnjen i sa milion dolara, a moguća je i zaplena njegove imovine.

Milton je do kraja insistirao da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

„Trevor Milton je lagao investitore iznova i iznova – na društvenim mrežama, na televiziji, na podkastima i u štampi. Ali današnja presuda trebalo bi da bude upozorenje osnivačima startapa i izvršnim direktorima svuda – ’pravi se dok ne uspeš’ (fake it till you make it) da nije izgovor za prevaru i ako varate svoje investitore, platićete visoku cenu“, rekao je  u saopštenju Damian Vilijams, tužilac SAD za južni okrug Njujorka.

Nikola je 2021. godine pristala da plati 125 miliona dolara za nagodbu po parnicama koje je podigla Komisija za hartije od vrednosti SAD.

Milton je postao milijarder preko noći kada je kompanija Nikola izašla na javno tržište u junu 2020. godine. Brzo smatrana jednim od najperspektivnijih startapa za električna vozila – na vrhuncu je bila vredna preko 30 milijardi dolara – sve dok optužbe u vezi sa lažnim i obmanjujućim izjavama nisu otkrivene od strane investitora koji se klade na pad vrednosti, fonda Hindenburg Research.

Tužioci su uporedili Miltona sa poniženom osnivačicom Theranosa, Elizabet Holms, koja je prošle godine osuđena na više od 11 godina zatvora zbog prevare investitora njenog startapa za testiranje krvi.

„Baš kao što je Holms lagala o analizatorima krvi proizvedenim u Theranosu, Milton je lagao o funkcionalnosti Nikola One poluteretnog vozila“, rekli su tužioci sudiji pre izricanja kazne.

Miltonovi advokati su se branili „da je Nikola i dalje stvaran posao, dok Theranos to nije“.

Milton, koji je bio najveći akcionar kompanije, povukao se sa mesta izvršnog predsednika Nikole u septembru 2020. godine. To je učinio usred interne istrage nakon Hindenburg izveštaja, koji je kompaniju okarakterisao kao kulu od karata koju je  izgradio Milton.

Od Miltonovog odlaska, akcije Nikole su se strmoglavile, a kompanija nije uspela da zadrži izvršne direktore. Stiven Girskej, predsednik Nikole, čija je SPAC kompanija dovela Nikolu na javno tržište, imenovan je za izvršnog direktora u avgustu.

Akcije Nikole nedavno su trgovane ispod jednog dolara, sa tržišnom vrednošću od oko 296 miliona dolara. Akcije su pale više od devet odsto nakon proglašenja kazne.

Nikola je bila među prvim kompanijama koje su izašle na berzu putem SPAC-a. To je inspirisalo stotine drugih startapa da urade isto pre nego što je SEC pooštrio praksu.

Tužioci su rekli da je proces SPAC-a, umesto tradicionalne javne ponude akcija (IPO), omogućio Miltonu da iznese mnoge lažne ili prevarne izjave. Pod IPO procesom, ne bi mu bilo dozvoljeno da daje javne izjave u vreme oko izlaska kompanije na javno tržište.

SPAC-ovi su javno trgovane kompanije koje nemaju stvarnu imovinu osim gotovine. One su formirane kao investicione platforme sa jedinim ciljem da prikupe sredstva i potom pronađu i spoje se sa privatnom kompanijom.

DW: Kako je Kina postala najveći poverilac na svetu

Kina je kroz svoju masivnu Inicijativu pojasa i puta (BRI) postala poznata po podršci i često izgradnji oko 21.000 infrastrukturnih projekata širom sveta, što se smatra središnjim delom spoljne politike predsednika Si Đinpinga.

Ovaj projekat je obnovio drevne trgovinske puteve između Kine i ostatka sveta i dobio nadimak Novi Put svile. Istovremeno je povećao globalni uticaj Pekinga, što nije naišlo na odobravanje Vašingtona i Brisela.

Kritičari tvrde da je BRI doveo zemlje u razvoju do neizdrživih dugova i ostavio masivan ugljenični otisak u vreme kada bi zaštita životne sredine trebalo da bude  prioritet. Neke zemlje, poput Filipina, odustale su od projekata.

Postoji i kritika Kine zbog toga što daje ugovore svojim državnim firmama za izgradnju infrastrukturnih projekata, što često dovodi do nejasnih troškova izgradnje s kojima zemlje kasnije imaju problema u pregovorima.

Iako se Kina obavezala da će nastaviti da ulaže milijarde u nove projekte, došao je dan obračuna. Računi za poslednjih 10 godina ovih zajmova sada dospevaju na naplatu.

Koliko je loših BRI zajmova? Izveštaj objavljen ovog meseca od strane AidData procenjuje da 80 odsto zajmova koje je Kina dala zemljama u razvoju dolazi u vreme njihovih finansijskih problema. Ukupan dug, bez kamate, iznosi najmanje 1,1 bilion dolara.

Iako izveštaj ne daje tačan broj loših zajmova, navodi da su kašnjenja u plaćanju u porastu. Takođe ističe da je 1.693 BRI projekta u opasnosti i da su 94 projekta otkazana ili suspendovana.

AidData je izračunao da je više od polovine BRI zajmova sada u periodu otplate glavnice, u vreme kada su globalne osnovne kamatne stope oštro porasle, što opterećuje dužničke zemlje još većim teretom otplate.

Autori izveštaja su otkrili da je Kina u nekim slučajevima gotovo trostruko povećala kamatnu stopu kao kaznu za kašnjenje plaćanja, sa tri na 8,7 odsto.

Kada je Kina prvi put počela davati zajmove zemljama u razvoju početkom veka, manje od petine projekata je imalo kolateral, dok danas gotovo dve trećine ima.

Izveštaj Svetske banke iz ove godine otkriva da je Kina već morala izdvojiti milijarde u zajmovima za spas BRI zemalja.

Sada preduzima novu strategiju kako bi smanjila rizik od talasa problematičnih zajmova, što uključuje spasilačke zajmove koji pomažu u stabilizaciji finansija vlada kojima je pozajmila novac, često i njihovih centralnih banaka, otkriva AidData.

Šta rade SAD i Evropa da se takmiče s Kinom? AidData otkriva da dok Kina godišnje troši oko 80 milijardi dolara na zajmove za zemlje s niskim i srednjim prihodima, Sjedinjene Američke Države se trude da je stignu.

Vašington godišnje troši oko 60 milijardi dolara na slično razvojno finansiranje, uglavnom putem finansiranja projekata privatnog sektora od strane Američke međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC).

Jedan primer američkog finansiranja je planirana izgradnja dubokomorske luke za kontejnere u luci Kolombo u Šri Lanki, koja će koštati pola milijarde dolara.

Reuters: Nippon Steel preuzima U. S. Steel

Nipon stil (Nippon Steel) iz Japana je zaključio dogovor da kupi američku kompaniju Ju-Es stil (U. S. Steel) za 14,9 milijardi dolara u gotovini.

Japanska kompanija pobedila je na aukciji konkurente kao što su Cleveland-Cliffs, ArcelorMittal i Nucor.

Cena od 55 dolara po deonici predstavlja ogromnu premiju od 142 odsto u odnosu na cenu akcija ove kompanije od 11. avgusta, poslednjeg dana trgovanja pre nego što je Cleveland-Cliffs predstavio ponudu od 35 dolara po deonici u gotovini i akcijama za U. S. Steel.

Cleveland-Cliffs je pokrenuo proces prodaje U. S. Steela pre četiri meseca. Na nedeljnom sastanku odbora direktora, U. S. Steel je smatrao da je Nipponova ponuda superiorna u odnosu na ponudu Cleveland-Cliffsa.

Nucor, najveći proizvođač čelika u SAD, ponudio je da kupi U. S. Steel u partnerstvu sa drugom kompanijom. Identitet te kompanije nije bio poznat.

ArcelorMittal je takođe pokušao da kupi U. S. Steel. Nipon i ArcelorMittal imaju postrojenje u Alabami, koje proizvodi čelične proizvode za limove od poluproizvoda ili ploča nabavljenih od lokalnih i inostranih dobavljača. Takođe ulažu oko milijardu dolara u električnu lučnu peć.

Akvizicija U. S. Steela pomoći će Nipponu, četvrtom najvećem proizvođaču čelika na svetu, da se približi kapacitetu od 100 miliona metričkih tona sirovog čelika i značajno proširi proizvodnju u SAD, gde se očekuje rast cena čelika kako automobili intenziviraju proizvodnju nakon nedavnih dogovora sa sindikatima.

Nippon plaća ekvivalent 7,3 puta EBITDA-e (zarada pre kamata, poreza, amortizacije i deprecijacije) U. S. Steela za 12 meseci, prema podacima LSEG-a. Medijana u industriji proizvodnje čelika je sedam puta, a neki analitičari su rekli da je vrednost U. S. Steela manja imajući u vidu da njihova preuzimanje Big River čeličane u Arkanzasu 2021. još uvek nije donelo profitabilnost.

Deonice U. S. Steela su porasle za 27% na 49,92 dolara u ponedeljak nakon objave sporazuma. Deonice Nippon Steela su završile trgovanje u Tokiju pre nego što je kompanija objavila sporazum.

Akcije Cliffsa su skočile za 10% na 20,54 dolara u Njujorku jer su akcionari pozdravili odluku kompanije da ne troši novac na U. S. Steel. Cliffs je rekao da će sada nastaviti sa „agresivnim otkupom akcija“ pod programom koji je prethodno odobrio.

Izvršni potpredsednik Nippona, Takahiro Mori, rekao je u intervjuu za Reuters da kompanija posluje u SAD već 40 godina i da je sigurna da će transakcija biti završena. Dodao je da nema regulatornih ili antitrust problema sa sporazumom.

Uz proizvođače automobila, U. S. Steel snabdeva industriju obnovljive energije i imaće koristi od Inflation Reduction Act (IRA) koji pruža poreske olakšice i druge podsticaje za takve projekte, nešto što je privuklo potencijalne kupce.

Očekuje se da transakcija sa Nipponom bude zatvorena u drugom ili trećem kvartalu 2024. godine, uz odobrenja regulatornih tela, saopštio je U. S. Steel. Očekuje se i da Komitet za strane investicije u Sjedinjenim Državama, američko telo koje pregleda sporazume zbog potencijalnih rizika po nacionalnu bezbednost, pregleda transakciju, iako većina japanskih akvizitora završava svoje sporazume bez većih problema.

Forbes: Zastoj u plovidbi kroz Crveno more podigao cene nafte

Cena sirove nafte porasla je za gotovo tri odsto u jednom danu zbog zaustavljanja isporuka kroz Crveno more od strane kompanije BP i drugih zbog napada Huta iz Jemena na brodove.

BP je zaustavio sve isporuke kroz Crveno more, pridruživši se nekoliko drugih kompanija za prevoz robe, koje su suspendovale putovanja u ovoj oblasti nakon što su pobunjenici iz grupe Huti iz Jemena nastavili napade na brodove u tom području.

Britanski naftni i gasni gigant opisao je odluku kao „preventivno zaustavljanje“ podstaknuto „lošim bezbednosnim stanjem“ u tom području.

Takođe kompanija Evergreen, globalna kompanija za kontejnerski prevoz, saopštila je da suspenduje aktivnosti u regionu „do daljnjeg“ zbog „rastućeg rizika i bezbednosnih razmatranja“.

I druge kompanije za prevoz robe poput CMA CGM, Hapag-Lloyd, A.P. Moller-Maersk i MSC takođe su pauzirale putovanja. Pauza kod kompanije Maersk rezultat je incidenta koji se dogodio prethodne nedelje.

Proteklih nedelja, Huti, šiitska pobunjenička grupa podržana od strane Irana u Jemenu – napali su nekoliko plovila u regionu Crvenog mora. Među pogođenim brodovima bili su ratni brodovi američke mornarice i komercijalni brodovi. Huti su rekli da su ovi napadi odgovor na kontinuirani sukob između Izraela i Hamasa – koji je takođe povezan sa Iranom. Kao odgovor na napade koji su izvedeni pomoću dronova i raketa, SAD su oborile barem četiri drona kojima su upravljali Huti.

Otprilike 15 odsto svetskog pomorskog saobraćaja prolazi kroz Suecki kanal koji povezuje Sredozemno more i Crveno more i najkraći je pomorski put koji povezuje Evropu i Aziju.