Iz strane štampe: Šta sve UAE dobija za investiciju od 35 milijardi dolara u Egiptu?

Izvor: Bloomberg

Šta sve UAE dobija za investiciju od 35 milijardi dolara u Egiptu?

Krajem februara, premijer Egipta i ministar investicija UAE stajali su pred TV kamerama dok su potpisivali ugovor vredan 35 milijardi dolara, koji uključuje pretvaranje Ras El-Hekme, poslednje divljine na mediteranskoj obali, u sledeću veliku stvar u globalnom turizmu.

Ova, najveća strana investicija u istoriji Egipta, verovatno će spasiti osiromašenu ekonomiju i možda sprečiti još jednu veliku krizu na Bliskom istoku.

Koristeći sumu ekvivalentnu sedam odsto svog bruto domaćeg proizvoda, UAE pokazuje kombinaciju finansijske snage sa ostvarivanjem geostrateških ciljeva, koji demonstriraju težnju za ključnom ulogom u oblikovanju događaja u regionu i šire. Investiciju takođe treba posmatrati kao signal namere da Abu Dabi pokušava da uspostavi uticaj zajedno sa vodećim silama Zaliva, Saudijskom Arabijom i Katarom, dok uticaj SAD opada tokom rata Izraela i Hamasa.

Još uvek nije jasno koliko će biti plodonosna igra UAE. Ali za Egipat, istorijski srce arapskog sveta i najnaseljeniju zemlju sa oko 105 miliona ljudi, koristi su odmah vidljive. Ubrzo nakon što je Abu Dabi deponovao novac, vlasti su devalvirale funtu, a razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji su trajali mesecima, završeni su sa dogovorom o zajmu od osam milijardi dolara. Predsednik Abdel-Fatah el-Sisi rekao je da se do tada nije usuđivao da dira u valutu iz razloga nacionalne bezbednosti.

Sa ciljem održavanja stabilnosti u regionu, i Evropska unija ima planove za paket pomoći vredan oko osam milijardi dolara, u oblastima energetike i ekonomske zone Suecki kanal, a to potvrđuje i poseta Ursule fon der Lajen Kairu.

Ipak, vreme dogovora, njegova veličina i brza isporuka sredstava iznenadili su finansijska tržišta, pa čak i Međunarodni monetarni fond. Fond, koji je trebalo da bude glavni izvor hitnih sredstava za Egipat, nije bio upućen u razgovore sve do pred kraj, prema izvorima.

Investicija Abu Dabija je ogromna, čak i prema standardima UAE. Abu Dabi će isplatiti 24 milijarde dolara za prava na razvoj Ras el-Hekme i 11 milijardi dolara za druge projekte. To je ekvivalent ukupnim deviznim rezervama Egipta u februaru.

Za ADQ, UAE fond koji je nosilac posla, to bi predstavljalo oko 17,5 odsto ukupnih sredstava pod upravljanjem.

Planovi za Ras el-Hekmu su svakako grandiozni. Površina je tri puta veća od Menhetna i nalazi se na obali koja se proteže zapadno od Aleksandrije, prema Libiji, na zlatnim plažama, omiljenom letovalištu bogatijih Egipćana.

Radovi treba da počnu 2025. godine, pri čemu Egipat cilja privlačenje osam miliona turista godišnje, što je ambiciozno s obzirom na to da je prošle godine ukupan broj turista bio 14,9 miliona.

Izvor:Reuters

Novi rekord – bitkoin nakratko preko 70.000 dolara

Bitkoin je nakratko došao do rekordne visine 8. marta, dok je kriptomanija nastavila da obuzima investicionu zajednicu. Vodeća kriptovaluta premašila je granicu od 70.000 dolara prvi put, podstaknuta potražnjom investitora za novim američkim proizvodima za kriptovalute na spot tržištu i očekivanjima pada globalnih kamatnih stopa.

Jedan bitkoin dostigao je vrednost 70.105 dolara pre nego što se brzo spustio ispod granice od 70.000 dolara.

Milijarde dolara su se ulile u ETF-ove u proteklih nekoliko nedelja, a tržište dobija dodatnu podršku nadogradnjom etereum blokčejn platforme, a očekuje se i „halving“, događaj kojim se usporava stvaranje bitkoina.

Ipak, neki kažu da je teško otarasiti se spekulativne prirode ovih sredstava. Nakon što je dostigao rekordnu visinu, bitkoin je oštro promenio kurs i pao više od 10 odsto, ispod nivoa od 60.000 dolara.

Tržište bitkoina definiše volatilnost i očekuje se da 2024. bude krcata naglim padovima od 10 ili 20 odsto.

Odobrenje 11 spot bitkoin ETF-ova od strane Komisije za hartije od vrednosti SAD krajem januara predstavljalo je prekretnicu za industriju, nakon 18-mesečne kriptozime pojačane nizom korporativnih bankrota i skandala.

Neto priliv sredstava u 10 najvećih američkih spot bitkoin fondova u poslednoj nedelji februara iznosio je 2,2 milijarde dolara, a čak dve milijarde u Blek rokov i Shares Bitcoin Trust.

Izvor: El Pais

Da li su AC/DC bili pošteni prema autoru svog čuvenog logoa?

Gerard Huerta bio je ključna osoba u istoriji australijskog rok benda AC/DC. Zahvaljujući njegovom radu, legendarna rok grupa je sakupila ogromne sume novca. Međutim, umetnik kaže za EL PAÍS da nijedan član benda nikada nije stupio u kontakt s njim.

Huerta, koji danas ima 71 godinu, dizajnirao je logo grupe kada je imao samo 25 godina: zastrašujuća četiri slova, razdvojena munjom. Uglasti, pruski font od tada je korišćen u desetinama brendova kao sinonim za čvrstinu. Prema istraživanju koje je naručila RushOrderTees, najpopularnija majica s temom muzike svih vremena je ona koja prikazuje logo koji je Huerta dizajnirao za australijski bend. Ispod njega su imena poput Queen, Pink Floyd, The Beatles, Bob Marley… ili aktuelnija Ariana Grande.

To je svakako veoma profitabilan posao. Ali Huerta, rođen u Los Anđelesu, tvrdi ovom listu da nikada nije dobio ni centa za hiljade proizvoda koji su prodavani s njegovim otisnutim kreacijama, bilo da su to privesci za ključeve, bebi odeća, donji veš za odrasle, šolje, igračke gitare, jakne ili majice.

Da bismo saznali punu priču, moramo se vratiti u 1977. godinu.

„Već neko vreme sam radio za CBS Records i stekao reputaciju dizajnirajući omote albuma za izvođače poput Teda Nudženta ili Blue Ojster Kult. Bob Defrin, kreativni direktor Atlantic Records-a (labela AC/DC-a), pratio je moj rad i svideo mu se. Tako me je unajmio da dizajniram logo grupe. Kada me je pitao da to uradim, već sam bio etabliran kao slobodni umetnik u stanu u Njujorku“, priseća se Huerta, iz svog studija u Southportu, Konektikat.

On objašnjava kreiranje logotipa: „Oblici slova su inspirisani Gutenbergovom Biblijom, koja je prva štampana knjiga. Zatim sam mu dao ukošenost i proizveo ga u pravim linijama za efekat grubosti.“

I ta slova su izašla sa nazubljenim i oštrim obodom. Prvi albumi AC/DC-a su objavljeni sa tankim dizajnom slova i kosom crtom u sredini. Tek na albumu Let There Be Rock (1977), četvrtom albumu benda Angusa Janga, Huertin snažan logo se pojavio. Za sledeći album, Powerage (1978), promenjen je u dizajn koji je bio mešavina Huertinog i onoga što je bilo na prvim albumima.

„Pretpostavljam da to nije bilo toliko uspešno, pa su moj stavili nazad za sledeće albume“, kaže umetnik.

Dogovor s Huertom bio je za jedan album, „Let There Be Rock“, koji je bio važan u karijeri benda. Međutim, grupa je odlučila (bez konsultacije s Huertom) da nastavi da koristi logo. Od 1979. godine, samo taj je štampan, sve do najnovijeg albuma iz 2020. godine. Od 17 albuma grupe, 13 nose Huertin dizajn. Niko iz kruga AC/DC-a nije porekao Huertinu verziju događaja.

Kalifornijski umetnik dobio je honorar samo za omot albuma „Let There Be Rock“, kako sam potvrđuje za EL PAIS. Dizajner je predao rad, zaboravio na to i prešao na druge projekte, uključujući dizajn emblema za časopis Time, a kasnije i za HBO i Calvin Klein Eternity.

Ugovor takođe nije precizirao da dizajn za AC/DC može biti štampan na majicama i marketinškim proizvodima.

Huerta tada nije želeo da uključi advokate. Danas, njegova perspektiva je pomirljiva.

„Tada su mi platili pravičnu cenu i dobio sam mnogo narudžbi posle toga. Tako da se isplatilo, na svoj način“, napominje. Na pitanje koliko je naplatio za dizajn, odgovara: „Nikada ne govorim o tarifama.“

Izvor: Fortune

Epl plaća nagodbu od 490 miliona dolara zbog sakrivanja pada prodaje ajfona u Kini

Epl je pristao da plati 490 miliona dolara kako bi se nagodio u tužbi koja tvrdi da je izvršni direktor Tim Kuk zavarao investitore o oštrom padu prodaje ajfona u Kini koji je izazvao dramatično revidiranje prognoza prihoda kompanije.

Preliminarni sporazum podnet je u federalnom sudu u Oaklandu, Kalifornija, a proizlazi iz tužbe akcionara usmerene na način na koji je Epl preneo informacije o tome kako su se modeli ajfona koji su pušteni u prodaju u septembru 2018. godine ponašali u Kini, jednom od najvećih tržišta kompanije. Epl je porekao da je Kuk zavarao investitore o prodaji u Kini između početka novembra i početka januara.

Kompanija iz Kupertina zadržala je taj stav u dokumentima o sporazumu, ali je rekla da je odlučila da izvrši uplatu nakon više od četiri godine pravne borbe kako bi izbegla „preterano opterećujući, skup i ometajući“ problem.

Sporazum je postignut preko posrednika nakon što je sudija federalnog okruga Ivon Gonzales Rodžers odbila zahtev Epla za odbacivanje slučaja i postavila datum suđenja za 9. septembar.

Sudija sada treba da odobri sporazum na saslušanju zakazanom za 30. april.

Hiljade akcionara koji su kupili deonice Epla krajem 2018. godine mogli bi biti uključeni u deo nagodbe, koja će biti raspodeljena iz fonda koji će biti manji od 490 miliona dolara nakon što se plate advokati koji su uključeni u slučaj.

Advokati planiraju da traže do jedne četvrtine, ili oko 122 miliona dolara.

Isplata 490 miliona dolara predstavlja manje od jedan odsto od 97 milijardi dolara profita koji je Apple zaradio tokom svoje poslednje fiskalne godine koja se završila u septembru. Cena akcija Epla više se nego učetvorostručila od trenutka Kukovog upozorenja o Kini, stvarajući dodatnih dva biliona dolara u bogatstvu akcionara.

IZ STRANE ŠTAMPE: Povećan kineski izvoz, Japan upao u recesiju, smanjenje kamatnih stopa ECB