JA I „MOJA MALENKOST“

Lično mogu da nabrojim bar petoro među svojim najbližima sa pojačanim ego-tripom. Stepen njihovog samoljublja različit je, a zajednička karakteristika – manijakalna brbljivost

Koliko je potrebno egocentrika da bi promenili sijalicu? Jedan je dovoljan, onaj koji je drži, i čeka da se svet oko njega okrene.

Smešno vam je? Nimalo, već ta parafraza vica o policajcima, s drugačijim matematičkim ishodom (njih je potrebno četvorica da izvedu akciju okretanja stola, plus jedan što na njemu stoji i pridržava sijalicu), stvara u vama gorčinu, ukoliko ste ikada imali posla i sa jednom egoističnom individuom. A svako je bio te „sreće“, jer ovo je vek kad se „ostvaruje mit o Narcisu“, da citiramo naučno-popularne sajtove. Pojava opšte samozaljubljenosti danas se dešava prvenstveno zahvaljujući društvenim mrežama.

Kako prepoznati takve osobe?

To su oni što prave zasede na Fejsbuku, postavljajući „provokativne“ postove, a uglavnom sve same budalaštine sa ambicijom da budu duhovite. Drugi što traže vođu, na to će se primati i besomučno mu „lajkovati“ sve postove, ne razočaravajući se što su zapravo samo brojka u širećem krugu fanova te, po difoltu, sveznalice. Zajedno su jači, valjda kontaju, iskompleksiraniji od svog duhovnog predvodnika.

Od njih on traži stalnu pažnju, pa ih bombarduje i linkovima muzičkih numera ili ispada političara. Tura on i selfije u različitim pozama, a „ja“ ne vadi iz usta. I, kao sa sijalicom, suštinski je sam sebi dovoljan, pa sam i replicira na sopstvena pitanja.

Isto je i u realnom životu, ali ti monolozi još teže padaju slušaocu, i mentalno ga veoma iscrpljuju, a posebno ako su vam dotični iz neposrednog okruženja. Lično mogu da nabrojim bar petoro među svojim najbližima sa pojačanim ego-tripom. Stepen njihovog samoljublja različit je, a zajednička karakteristika – manijakalna brbljivost.

Tako, ima jedna što trtlja kao u transu, brzo i nerazumljivo, i mogu da se zakunem da bi isto činila i zatvorena u kupatilo: imala bi štošta da kaže i veš-mašini i bojleru. I reakcija bi bila slična – nemo svedočenje njenom izlivu nagomilanih frustracija, što se naziva logorejom u registru poremećaja ličnosti. Ali, logoreici su mala maca za prave egocentrike, sa još dubljim traumama.

Nešto bliža tom pojmu je jedna druga persona, u stanju da „anegdote“ iz svog života ponavlja unedogled, i nemoćna da se zaustavi kad joj neko (u šali) ovo spočita. Ali, ta još uvek ima osećaj za zajednicu, te joj doprinosi u drugim aspektima, pa su i njeni samohvalospevi (relativno) bezazleni.

Treća je slična, al’ po malo priglupa, spevajući SF epove o svojim trijumfima, u koje će slabo ko da poveruje, jer praksa pokazuje suprotno. Kako ona zapravo sama sebe ubeđuje da je dostojna opšteg fokusa, i nju aboliram od odgovornosti za preteranu narcisoidnost.

Četvrta ima dobru krinku, i pravi se ljubazna i krotka, kako bi dospela u centar opšte pozornosti preko uloge žrtve (ili robinje). To mi nekad smeta do odvratnosti, kao druga strana iste medalje samoljublja. Međutim, nju razumem, i ja sam tako nekad privlačila pažnju muškaraca, dok mi to nije dojadilo. Takođe, njene su blagoglagoljivosti često pune mudrosti, pa od nje bar možeš nešto da naučiš.

E, da, ima (bar) još jedan rečit primer samozaljubljenika, dok ne dođem do inspiratora ovog teksta, ultra-mega-egomanijaka neslućenih razmera. Onaj drugi, niži po statusu, davi svojim političkim stavovima, što je samo po sebi ultra-mega-ogavno. Još odbojnije je to što sebi tepa „moja malenkost“, kad hoće nešto „strašno važno“ i vama dragoceno da saopšti.

Ali, sve njih je moguće amortizovati, kao lakše obolele od dijagnoze u našem fokusu, dok me je onaj baksuz svu obuzeo.

‘Ajde što drži slovo u apsolutno svakoj prilici, i što ne trpi da ga iko prekida, i što je sebi jedini reper, jer to je očito opšte mesto samoljublja. Ali, on uzima slobodu da protestuje kad god je njegov ego i malčice skrajnut. Pošto i on spada u digitalne samozvane gurue, i računa na fanove, ovako se jednog jutra ispoljio:

„Kakva ti je ovo vajber grupa (misli na nas petnaestak, skupljenih iz zabave, prim. aut.), niko ne primećuje moje predloge pesama. Niko da stavi ‘lajk’ na moje recepte, niti da se bilo čemu nasmeje“, i tako više puta, u raznim varijantama, putem telefonskog poziva.

I to traje desetak minuta, koliko ćutim, zabezeknuta plitkošću teme. Uz to sam svesna da će svako „ali“ da zatrpa kvaziargumentima, svojstvenim ljudima kojima je logika otupela od hvalisanja.

Razvijenog instinkta za privlačenje pažnje, a osetivši moje stanje pred pucanje, on naglo zareža: „Nemoj da si mi spustila slušalicu.“ Meni to dođe kao šlagvort da mu priznam da ga se plašim, čime mu još više hranim sujetu. „I treba, nekad bih te tako slatko udavio“, počinje da likuje, pa krene da ređa moje falinke da bi se još malo sladio. Pena mi kulja na uši, ali je susprežem, i odlučno izustim „ti sebe uopšte ne vidiš“.

Odjednom, razgovor zglajzne u njegove žalopojke, da l’ o poslu, il’ privatnom životu, ne mogu da se setim usled brojnih ovakvih iskustava. I tako mi proguta i po sat vremena, a da ne uspem da ga odobrovoljim, niti da ga se oslobodim. Jer, on stalno traži još komplimenata, saučešća, aplauza…

Dođe mi na koncu da ga oteram u materinu, ali obično to ne uradim, iz nekoliko razloga. Prvo, negde mi ga žao, mučenika, sve i ako sam kreira diskurs sažaljevanja. Drugo, kao što rekoh – plašim ga se, jer, taj bi stvarno bio u stanju da me nalupa. Treće, on bi najradije da se vrati u majčinu, s obzirom na to da je njena utroba jedini ambijent adekvatan njegovim prohtevima.

Četvrto, i najpresudnije tog jutra: on prvi prekida vezu kad oseti otpor, a nije u situaciji da me nadglasa urlanjem, budući zatečen na nekom javnom mestu. Isto radi i kad mu naiđe mušterija (trenutno je zaposlen u turizmu), što bi značilo da me spopada (listom najvećim mogućim tričarijama) iz čiste dosade.

Ironično, jedan od vidova straha što ga on izaziva, vezan je za moja kućna slavlja, uvek masovna. Tada se redovno plašim da ne dođe prvi, i sve što imam poždere. Da je stvarno gladan, ne bih mu (možda) zamerila, al’ on trpa u sebe po automatizmu, hipnotisan neutaženom željom da bude voljen i zapažen. Ali, koga je život mazio, razmišljam zrelo, a ništa ne preduzimam za svoj spas. Puštam ga da mi i dalje sisa krv.

Ima on još mnogo spornih osobina što iziskuju transformaciju odnosa, ili dizanje ruku od svakog kontakta. Alav i stipsa u svojoj srži, maši se novčanika tek u krajnjoj nuždi, kad su svi drugi kratki sa parama, i kad ispada galantan, zavređujući niz uzvratnih čašćenja. U svoju kuću nikad ne poziva, ili zove kada treba nešto da se popravi ili zakrpi. Ako negde omanem u takvim radnjama, taj priserava kao da sam mu nekog ubila.

„Hvala“ nikad ne izgovara, jer sve što dobija, bezuslovno zaslužuje. U stvari, svakom treba da bude čast što ga je udostojio svojom posetom, govorancijom, kuknjavom, pražnjenjem trpeze.., i uopšte, svojom veličanstvenom pojavom.

Uz sve to, on se lako ljuti, osetljiva dušica. Ljutnju sam ne procesuira, već me zove da tog ogovara, a već sutra će mu neko drugi biti najgori neprijatelj. U tome neće videti ništa sporno, jer on je pravdoljubivi genije, gospodar istine, a ostali zli i naopaki (te ih treba udaviti).

Čak i ako zaboravi navodni incident, izazvan naravno tuđom krivicom, povampiriće ga uskoro s jačim intenzitetom, sve nadutiji od gneva, što duže bude vrteo iste konstatacije. I tako ukrug, sve dok neko drugi ne dođe na tapet.

Periodi antagonizma lako će preći u pokušaj da s nekim stupi u ortakluk, jer savezi su njemu potrebni za osećaj dominacije. U nju spada i manipulacija, jer vi ste taj izabranik sudbine kome će do tančina da se poveri. Ne nasedajte na takve trikove, budući da je njemu svejedno kome se ispoveda, dok god ovaj ćuti ili mu povlađuje. U suprotnom, dospevate na listu viđenih za olajavanje ili odstrel.

Mahnit po prirodi, danas je mrzovoljan i pun zamerki (pa i gore opisanih), a već sutra duhovit i umilan, što je poznata odlika zlostavljača. Stoga je deo mog straha i zebnja na koju je nogu tog jutra ustao, što prouzrokuje moje trzanje na svaku telefonsku zvonjavu, kao i izbegavanje skupova gde bi on mogao da bude nazočan.

Tužno je što takve moje emocije prate naše dugogodišnje prijateljstvo. S tim u vezi, probala sam, majke mi, da ga nekako suštinski prihvatim, uzimajući u obzir njegovo „teško detinjstvo“, nalik Oliveru Tvistu, po njegovim opservacijama, a sasvim obično, po mom viđenju.

Jeste, nije imao nikog u okruženju da ga podrži i sasluša, ali zar i to nije uobičajeno, pa nisu (baš) svi ispali tako napadni. I sigurno je klečao na kukuruzu ili bio prebijan kad god se zbog nečeg pobuni. I da, morao je da nauči da se bori za pažnju u primarnoj porodici, punoj egomanijaka, ali zašto je taj patern preneo na nas, krajnje nedužne za nastanak njegovih kompleksa?

Kako očito nema pomoći od te vrste analize njegovog personalitija, a u neku ruku ga gotivim, probala sam da mu priđem i iz drugog ugla, nudeći mu da učestvuje u akcijama one vajber grupe na koju se žalio. I, dok su drugi pripremali teren za njegov nastup, a na njemu bilo samo da se u svojoj slavi pojavi, sve je bilo prilično okej. Čim se i od njega nešto tražilo, zapadao bi u depresiju, sa simptomima već opisane agresije.

I tad je krenuo da rovari i spletkari, ne bi li mi urušio autoritet koji je smatrao sopstvenom privilegijom, na ime svih svojih vrednosti. E, tu se oglasio crveni alarm, rečeno meteorološkim rečnikom. Nećeš ti meni da otimaš primat, zaključila sam, i dalje nemoćna da mu se suprotstavim. Jer, ipak je on maher, a ja drugoligaška egotriperka.

Eto, konačno smo došli do suštine ovog teksta: i ja imam ponešto od egomanijaštva, samo to suptilnije manifestujem. Meni pomaže neurotična agilnost u smišljanju zajedničkih dogodovština, pa i masovnih slavlja o kojima sam pričala, dok je on jedna obična lenština (ma kako drugačijim sebe predstavljao) i sebičnjak bez premca. Pa zašto ga onda ne „dilitujem“ iz svog imenika?

Jer i dalje imam izvesnih simpatija prema „njegovoj malenkosti“, katkad krajnje zabavnoj. A možda sam sama još veća manipulatorka i predstavlja mi prestiž ako ukrotim najvećeg među svim narcisima.

Pa šta mi je onda činiti? Ne znam, majke mi.