Ja u poslu uživam

Često možete čuti uspešne ljude kako ističu što su žrtvovali za uspeh,
koliko godina nisu bili na odmoru… Ja, da budem iskren, radim mnogo, ali
imam i puno drugih interesovanja koja moj život čine kompletnim. Sve
što radim volim raditi posvećeno i nije me sramota da kažem da uredno
iskoristim godišnji odmor u više navrata tokom godine. Mislim da je u
životu važno imati ravnotežu, odnosno raditi ono i onako kako se čovek
oseća dobro.  Mogu reći da sam u tom smislu zadovoljan i sretan čovek.
Ne mogu reći da za bilo čim žalim ili da za nečim čeznem, kaže za „Novu
ekonomiju” Emil Tedeski, vlasnik „Atlantic grupe” u okviru koje danas
rade brojne firme iz regiona, pa i iz Srbije, poput „Soko Štarka” ili
„Grand kafe”.

Nova ekonomija: Smeta li vam kada čujete da vas nazivaju
„tajkunom”? Taj izraz se nekako regionalno odomaćio i ide kao epitet za
sve bogatije ljude na Balkanu. U vašem slučaju, istina, ima i onih koji
kažu da „niste iz te priče” i da vam je i otac bio poznati trgovac….

Emil Tedeski: Nije mi posebno drag taj termin, kod nas on ima
jednu dominantno pežorativnu komponentu, u kojoj se ja ne nalazim.
Naprosto, ništa što imam, nisam dobio na poklon ili ostvario na tuđi
račun, niko mi nije ništa učinio. Pre više od dve decenije, tačnije
1991. godine, krenuli smo s distribucijom guma za žvakanje i kroz 22
godine smo s dobrom strategijom, dobrim menadžmentom, znanjem,
inovativnošću, a često i hrabrošću i upornošću, pa onda i s malo sreće,
došli do pozicije koju danas imamo kao snažna regionalna kompanija. Uz
sve to, ne doživljavam sebe kroz količinu novca koju ostvarujemo kao
promet ili kroz vlastitu zaradu i imovinu. Ja uživam u poslu koji radim,
u saradnji s kolegama, u vremenu s porodicom i prijateljima.

NE: Malo je poznato da ste bili reprezentativac Hrvatske u
odbojci, ali da ste „kao konfliktna osoba“ skinuti sa spiska igrača. Ima
li prostora za konflikt u biznisu, ili je neophodna apsolutna
tolerancija?

ET: U novinama se to znalo često citirati, a najčešće krivo. Bio
sam juniorski reprezentativac u vreme kad juniori, u odnosu na prvi tim
koji je imao osiguranu logistiku za takmičenja, nisu imali ni za
dresove. Pobunio sam se smatrajući da to nije pravedno, pa sam proglašen
konfliktnim. Zaista ne mislim da se mogu svrstati u tu kategoriju. Mogu
reći da volim diskusiju, po prirodi sam temperamentan, ali na raspravu i
razmenu mišljenja gledam pozitivno. Više glava je pametnije, tako
funkcionišem i u poslu. Ne mislim da sve znam najbolje, ali radim s
timom ljudi koji su vrhunski stručnjaci u različitim područjima. U poslu
su razumevanje i sposobnost da saslušate, a ne samo da govorite,
izrazito važni. Nove, sveže ideje,  kao i drugačija mišljenja su više
nego dobrodošla. Ja sam antidogmata, odnosno verujem da je sve  podložno
preispitivanju. A najviše me intrigira kad neko kaže da je nešto
nemoguće. Onda ću se posebno potruditi da to učinim mogućim.

NE: Neobično je da odolevate iskušenjima da prodate deo svog biznisa velikim svetskim igračima?

ET: Ne bih rekao da je to tako neodoljivo iskušenje, kako se
možda čini. Jednostavno, svaki deo poslovanja Atlantic Grupe, kako je
ona danas postavljena, ima smisla, nemamo finansijskih teškoća, ni
pritiska da prodajemo delove biznisa. Interesa uvek ima, to nisu uvek
konkretne ponude. Mi smo otvoreni za razgovor, meni to nije nikakva tabu
tema. Konačno, sve je na prodaju, osim odnosa među ljudima, time ne
možete trgovati. U ostalim slučajevima je to samo pitanje cene. Ipak,
trenutno nismo zainteresovani za prodaju.

Nastavak teksta možete pročitati u drugom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“