Fiskalni deficit će ove godine umesto predviđenih 3% skočiti na 6,9% bruto društvenog proizvoda. Za realizaciju budžeta država će morati da se zaduži sa preko 7,7 milijardi evra: oko 4,2 milijarde evra ide na vraćanje starih dugova, a za 3,5 milijarde evra biće uvećan javni dug
Novi žestoki nalet kovida primorao je Vladu da već početkom drugog kvartala pristupi rebalansu budžeta, koji je očigledno bio preoptimistički planiran. Povećana izdvajanja za državnu pomoć, međutim, nisu jedini a ni klјučni razlog za rebalans; vlada namerava da obezbedi zakonski osnov za ubrzano pokretanje projekata u skladu sa agendom „Srbija 2025“ koju je predsednik Vučić još jesenas najavlјivao.
Fiskalni deficit će ove godine umesto predviđenih 3% skočiti na 6,9% bruto društvenog proizvoda. Za realizaciju budžeta država će morati da se zaduži sa preko 900 milijardi dinara (oko 7,7 milijardi evra): oko 4,2 milijarde evra ide na vraćanje starih dugova a za 3,5 milijarde evra biće uvećan javni dug, koji bi na kraju godine, uz (optimističku) procenu rasta BDP-a od 6% trebalo da dođe do 60% BDP. To se smatra maksimumom koji je prihvatlјiv za zemlјu izvan EU i bez dobrog investicionog rejtinga.
Gde ide novac?
Na subvencionisanje stanovništva i (dela) privrede zbog kovida daje se 137 milijardi dinara, što predstavlјa tek negde oko polovine dodatnog trošenja države.
Ostala sredstva idu najvećim delom u povećanje subvencija za „Puteve Srbije“ i „Koridore Srbije“ zbog ulaganja u održavanje puteva, zatim za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu, infrastrukture za odlaganje čvrstog otpada i izgradnju kanalizacije. Dodatna sredstva u odnosu na budžet biće uložena i u izgradnju mađarsko-srpske železnice i modernizaciju pruge Subotica – Segedin, kao i puteva Ruma-Loznica i pravca ka Sarajevu. Ukupno, povećanje za kapitalne investicije će biti nešto manje od 90 milijardi dinara.
Iz rebalansa će se izdvojiti i 5,15 milijardi dinara za „helikoptersku eskadrilu“ MUP-a.
Tešku kadrovsku situaciju u Vojsci Srbije potvrđuje i podatak da se iz rebalansa planira povećanje troškova za plate u visini od 3,6 milijardi dinara (u pitanju je dodatno povećanje u odnosu na već predviđenih 10% za vojnike i podoficire i 5% za oficire iz prvobitnog budžeta).
Od rebalansa korist će imati i polјoprivreda, a povećaće se transferi lokalnim samoupravama za 10 milijardi dinara. Povećana su izdvajanja za nabavku vakcina i druge troškove u zdravstvu.
Povećanja minimalca došlo na naplatu
Država je u naletu populističkih mera prošle godine donela odluku i o povećanju minimalca za 6,6%, uz neznatne olakšice privredi u vidu povećanja neoporezivog dela zarada. Vlada u obrazloženju rebalansa i sama priznaje da je rast zarada početkom godine (4,9% u državnom a 3,9% u privatnom sektoru) uzrokovan povećanjem minimalca. Takva mera nije imala nikakvo ekonomsko opravdanje, pošto je tokom 2020. godine pala produktivnost u privredi.
Pored toga, ne treba zaboraviti da privatni sektor ove godine mora da vrati skoro pola za četiri meseca odloženog duga neplaćenih poreza i doprinosa iz 2020. godine. Stoga i ne čudi da je Vlada još u februaru mesecu, uvidevši nezavidnu situaciju u dobrom delu domaćeg privatnog sektora, donela odluku o isplati državne pomoći u visini od 1,5 minimalca kako bi nekako pokušala da zakrpi problem koji je sama napravila.
Inače, treba reći da ovakva politika povećanja minimalca u uslovima praktično fiksnog kursa očigledno ima za cilј da omogući realizaciju „proročanstva“ predsednika Vučića o prosečnoj plati od 900 evra do kraja 2025. godine.
Neselektivna podrška
Državna pomoć će i ove, kao i prošle godine najvećim delom biti neselektivna. Ukupna cilјana davanja za najugroženije sektore predstavlјaju samo 6% od subvencija, odnosno 8 od 137 milijardi dinara. Tako ugostitelјi i turističke agencije dobijaju 4,2 milijarde dinara, hoteli po gradovima dodatnih 1,3 milijarde, a za autobuski prevoz putnika izdvaja se 2,6 milijardi. S druge strane, za privatna preduzeća i preduzetnike koji su se prijavili za pomoć (ukupno je obuhvaćeno 1,1 milion zaposlenih) izdvaja se skoro 70 milijardi, bili oni ugroženi ili ne.
Ako se prošle godine i moglo razumeti da nema vremena za pripremu selektivnih mera, usled naglog izbijanja krize, sada se postavlјa pitanje zašto Vlada jednostavno nije odlučila da državnu pomoć dodeli samo onima koji imaju pad prometa ili profita. Podaci o poslovanju privrede su predati APR-u u elektronskoj formi i lako se moglo utvrditi ko je imao teškoće u poslovanju, umesto da se novac daje i onima koji su uspešno radili.
Stanovništvo (famoznih 60 evra), penzioneri (50 evra plus vitamini), građani sa KiM (100 evra) i nezaposleni (60 evra) dobijaju ukupno 59 milijardi dinara. Država računa da će „rast domaće potrošnje“, koji se predviđa, očigledno biti finansiran iz tih „helikopterskih para“, iako su i Fiskalni savet i svi ekonomski stručnjaci nezavisni od vlasti ukazivali da je to izuzetno skup način podrške i da ga treba izbegavati. Pored toga, te isplate dovode do povećane potrošnje, ali i rasta uvoza, što će dovesti do rasta deficita tekućeg računa na 6% BDP-a.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
