Jedna je majka

Imala sam partnera iz tog klastera, te su mi sve nijanse sprege mama-sin poznate. Pa iako sam podmirivala sve njegove prohteve, mnogo sam žvanjkala, zbog čega me je ostavio. Njegova je majka s njim umela, vazda  ističući „kako je pametan“, a prenebregavajući da pamet arči na beskrajni onlajn preferans i besciljno druženje sa sebi sličnima, uz podosta alkohola

Uprkos vladajućem patrijarhatu na koji se žale mnoge pripadnice „nežnijeg“ pola, podržane politički korektnim muškim individuama, čini se da je u današnjem srpskom društvu na vlasti – žena, makar i pozadinski. Poluga njene vladavine je konstantna proizvodnja maminih sinova. Toga roditeljke često nisu svesne, a ispaštaju supruge i partnerke, koje se prema svom potomstvu jednako odnose, stvarajući začarani krug edipovskih psiholoških sadržaja.

Sve se to radi intuitivno, bez promišljanja i predumišljaja, pa jedne druge kritikuju zbog takvog ponašanja, podsvesno reagujući na podudarnost situacija. Obično tuđu praksu brkaju sa razmaženošću, a onda svedoče sledeće: „Moj taj i taj (sin jedinac) ništa ne uči od polaska u srednju školu, od kad gleda da što više radi preko omladinske zadruge i što pre se osamostali“. Izjavu prati jaka nota ponosa na sopstvene metode vaspitanja čiji je rezultat autonomnost poodraslog čeda. Koja je često samo površinska.

Pubertet, opet, uzima danak, pa je taj konkretni – ni dečak ni mladić, postao rasejan. I otišao od kuće bez ključa, u trenutku kad su mu „keva i ćale zapalili u vikendicu“. Prespavao je kod druga, a već sledećeg jutra mati se vratila s puta  pohitavši da mu, u znak iskupljenja za njegovu grešku, ugodi gala ručkom. Junoša je bio ljut, zakinut za serviranu večeru i doručak. Da se odbrani, majka se pozivala na njegove ranije izjave da „nije mali i može sam da se snađe u svakoj prilici“. Potom su oboje zaćutali. Iz inata jedno drugom, nalik supružničkom.

Onda je došlo (krajnje) vreme da sin završi domaći zadatak, a on se nije micao od igrica na kompjuteru. Mati ga je podsećala, zatim i molila, kumila, bogoradila, da bi na kraju ponudila svoju uslugu. Uz jedan uslov: da je poljubi. Ustupak bi učinio kraj „svađe“, ali i bio presedan u njegovom uzdržavanju od nežnosti, „prevaziđenih“ uzrastom. 

Sin je kulirao nekih sat-dva, a onda joj udovoljio. Sva srećna, ona se bacila na preuzimanje njegove obaveze. Da je mogla, zamenila bi ga i u poslovima plaćenim preko omladinske. A to nikada ne bi priznala, jer bi se potpuno razotkrila, manje sebi nego drugima. Jer njoj je njena uloga – sasvim udobna.

Sumnjivo bi bilo i da ga je podržavala u odustajanju od svake šljake koja ne odgovara njegovom statusu princa. Što mnoge rade, slepo prihvatajući obrazloženja u vidu težine posla ili mobinga, baš kao što su slab uspeh u školi opravdavale preobimnim gradivom i poznatim „ne voli ga nastavnik“. Na to se obično nadovezuje nabrajanje sinovljevih pozitivnih osobina širokom auditorijumu, a guranje pod tepih loših strana njegovog karaktera. Tad ne treba oponirati, jer sebi pravite neprijatelja. Da ga kudi sme samo ona, dubinski upućena u materiju koju je sama oblikovala.

Neke majke isti ili sličan princip snishodljivosti znaju da prošaraju larmom. Na svaki zahtev sinčića, takve se prvo izderu po šemi „je l’ meni padaju pare sa neba“, „zar nije tvoja dužnost da baciš đubre“, „opet ti je soba u haosu“. Izventilirane drekom, ubrzo uskoče  gde je potrebno, jer sve bi se raspalo da nije njih. Sve kontrolišući, ne uspevaju da sebe same dovedu u red. Da se makar zapitaju da li negde greše, ili su stvarno savršene.

Često su one i štit od strogog oca, nevičnog iskazivanju ljubavi, ili radog da osećanja prenese putem kaiša i sličnih rekvizita. Sinovima takvih ostaje u navici da se kriju pod majčinim skutom i kad život od njih zahteva suočavanje sa ozbiljnijim nedaćama. Takvi lako mogu da zglajznu u poroke, supstitut primarnom utočištu. Ali, o tome ćemo nešto kasnije.

Nastavak teksta možete pročitati u 71. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.