Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima
Jezive posledice alkoholizma u SSSR
*General Rodionov 1987: Degeneracija mladih u Rusiji je vrlo visoka, negdje oko 42 odsto u svakoj generaciji, od čega debila ima 50 odsto. Upravo zbog toga je i uvedena zabrana alkohola
„Slučaj Jugoslavija“, tako se zove jedna dokumentarističko-memoarska knjiga admirala Branka Mamule, bivšeg načelnika Generalštaba, pa potom i ministra odbrane počivše SFRJ. Objavljena je ona u dva izdanja, najpre 2000. u Crnoj Gori, a drugo je dopunjeno 2012. novim saznanjima i podacima i našlo se u izdavačkom planu Dan grafa (Danas) dve godine kasnije.
Ima tu važnih i manje poznatih podataka, detalja i svedočenja jednog od kompetentnih aktera i svedoka raspada Treće Jugoslavije koji je bio u samom vrhu vlasti i grotlu zbivanja osamdesetih i devedesetih. Mnogi podaci su drugačije viđeni u odnosu na one koje su o istom već iznosili drugi memoaristi iz tadašnjeg državnog vrha. Na primer, da je SFRJ definitivno odustala od nuklearnog programa 1987. (taman u vreme Osme sednice). Tu je i priča o tajnoj izgradnji novog komandnog mesta Armije posle Titove smrti koju je inicirao general Nikola Ljubičić, sve dvoumeći se da li da vojska izvrši državni udar. Razmatraju se i slični planovi – o privremenom preuzimanju vlasti od strane JNA kako bi se sprečio već započeti proces raspada zemlje.
Niz zanimljivih zapažanja ima i o tome ko je sve u vrhu vojske bio „sovjetski (ruski) čovek“. I eto nas kod imena zemlje iz naslova, ali tema nije „suva“ politika, već socijalne i društvene posledice jednog sistema, tada takođe u raspadanju.
Najpotresniji deo knjige, naime, jesu podaci koje Mamuli iznosi, prilikom radno-privatne posete Moskvi avgusta 1987. general-pukovnik Igor Rodionov, načelnik štaba Moskovskog vojnog okruga. On je bio „moj prvi sugovornik poslije Jazova (maršal, ministar odbrane SSSR, prim. aut.). Na dužnost je postavljen pred kratko vrijeme, poslije slijetanja avionom mladog njemačkog avanturiste Rusta na kremaljski trg i smjene starješina komande vojnog okruga Moskve. Pretpostaviti je da je bio Gorbačovljev izbor.
Prolazeći kolima kroz sela za Vladimir i Suzdalj, stare prijestonice ruskih knezova, general Rodionov je uz sve prisustvo političkog ’zamestitelja’ okruga – jednog general-potpukovnika i pukovnika iz službe bezbjednosti – pokazujući mi tipična stara ruska sela zapitao me: ’Na što Vam ovo liči?’ Odgovorio sam mu da sam rođen u jednom sličnom, samo drugačije obojenom selu, i našalio se: pa što mi fali? General, očito spreman da mi nešto više i šire kaže o SSSR-u, nastavio je: ’A kakvo je Vaše selo sada? Svakako mnogo drugačije od onog vremena, iako je cijelo selo izgorjelo za vrijeme Drugog svjetskog rata. A ovo se nije mijenjalo od vremena Petra Velikog’, odgovorio je general i produžio: ’Rusija je SSSR-u dala najviše, a sama je ostala nerazvijena i siromašna. Muslimanske zemlje imaju visok demografski priraštaj, dva do tri puta veći od Rusa, degeneracija mladih u Rusiji je vrlo visoka – naglasio je – negdje oko 42 odsto u svakoj generaciji, od čega debila ima 50 odsto. Upravo zbog toga je i uvedena zabrana alkohola. U oružanim snagama sve je više neruskih naroda, a starješine su pretežno Rusi, što stvara probleme u vojnim sastavima. U Afganistanu ratuju uglavnom Rusi i oni ginu, većina drugih nisu bili spremni da pođu u Afganistan, pa se odustalo da ih se silom šalje. Ne vidim razloga za afganistansku avanturu. Ionako ćemo se morati povući’, kaže.“
„Rodionov je i dalje otvarao probleme socijalizma, SSSR-a, Rusije. Iznosio je svoja mišljenja i postavljao pitanja: što se ovo događa sa socijalističkim zemljama, kuda vodi nova politika… Vrlo uzbuđen, rukom je pokazivao smjer kojim su išli sedamdeset godina, a zatim ispružio ruku u suprotnom pravcu i objasnio da su očito bili na krivom putu. Pita se – i mene pita – kako se može stići Zapad koji je za 70 godina daleko iskoračio. Čini mu se da je sve velika prevara – ili ono što su radili proteklih sedamdeset godina, ili ovo što sada rade.“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
