Vesti iz izdanja

27.05.2014. 15:57

Autor: Ana Krajnc

Još jedna teška godina

Tržište nekretnina u 2014.

Smanjena tražnja i sve lošiji standard građana dovešće do daljeg pada
cena i manjeg broja gradilišta po Srbiji. Ukidanje državne pomoći
dodatno će smanjiti broj onih koji uopšte mogu da razmišljaju o kupovini
prvog stana, ali neće imati značajnog uticaja na tržište

Subvencije za kupovinu stanova nisu planirane u budžetu za 2014. Saša
Radulović, ministar privrede, saopštio je to pred kraj protekle godine.
Argument za ukidanje te vrste državne pomoći bio je da „nema razloga da
svi građani Srbije subvencionišu malu grupu građana koji kupuju
stanove”. Ministar je izneo i stav da su subvencije održavale cene
stanova na visokom nivou. „Cene stanova moraju da padnu, a posredno da
budu niže i rate za građane. To je opredeljenje Vlade i mora sve da
funkcioniše na tržišnim principima”, rekao je Radulović.

Iako se svi sagovornici časopisa „Nova ekonomija“ slažu da je zakon
tržišta neprikosnoven, smatraju da taj potez Vlade neće uopšte imati
uticaj na tržište i cene stanova, pogotovo što je u poslednje dve godine
broj subvencionisanih kredita ionako bio relativno mali i namenjen
isključivo novogradnji.

Ukidanje subvencija pogodiće upravo one kojima su dosad i bile
namenjene. Ljude bez stana, sa prosečnom srpskom platom i građevinsku
industriju, mada je pitanje da li bi subvencije mogle da je još dugo
drže na veštačkim plućima.

Za devet godina, zaključno sa 2013, uz državnu pomoć kupljeno je 17.000
stanova, kažu iz Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita
(NKOSK), a iz budžeta je za tu namenu izdvojeno 13 milijardi evra.

Prema podacima NKOSK, u 2013. je potrošena milijarda dinara (8,83
miliona evra) za subvencionisano stambeno kreditiranje, čime je odobreno
više od 1.700 kredita.

Broj potrebnih stanova godišnje u Srbiji prelazi 25.000, a trenutno
preko 300.000 domaćinstava nema rešeno stambeno pitanje, podaci su
analize Zavoda za statistiku Srbije. Realnost, sa druge strane, ukazuje
na veoma mali broj onih koji mogu da kažu da imaju siguran posao i koji
mogu da traže stambeni kredit.

Prezasićeno tržište i siromašan narod

Iako nema pouzdanih podataka koliko je stanova u Srbiji prodato, prema
nekim podacima, promet u agencijama za prodaju nekretnina u 2012. opao
je za 30%, a banke su imale za petinu manje odobrenih kredita za tu
namenu. Pad tražnje nastavio se i u 2013, a u agencijama očekuju pad
cena stanova i u ovoj godini.

Na beogradskom tržištu su promene najosetnije, jer je kvadrat, u
periodu pre ekonomske krize, najviše i poskupeo, kad su cene u nekim
krajevima grada dostizale astronomske razmere.

Kaća Lazarević, direktorka agencije za promet nekretnina Alka iz
Beograda, kaže da je prodaja stanova poslednjih godina u velikom padu i
da se taj trend nastavlja.

„Cena stanova je u periodu od tri godine smanjena, u zavisnosti od
lokacije, od 10 do 30 odsto, a može se očekivati i dalji pad, s obzirom
na to da su određeni stanovi još sa nerealno visokim cenama u poređenju
sa životnim standardom građana”, kaže ona.

Trenutno, cene stanova u Beogradu se, prema podacima sa
internet-portala Imovina.net, kreću od 700 evra, koliko u proseku košta
kvadrat u Velikom Mokrom Lugu, do 2.100 evra, koliko se traži za kvadrat
u centru grada i na Vračaru.

Do pada cena nekretnina došlo je i u drugim gradovima Srbije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kupovina novogradnje u
2013. je, u odnosu na prethodnu godinu, povoljnija za oko 5,7 odsto.
Međutim, uzimajući u obzir promenu kursa evra, cene su, realno, na
tržištu niže za oko 2,3 odsto.

Mirjana Zrnić, vlasnica agencije za promet nekretnina Tref iz Novog
Sada, kaže da se cene nekretnina u tom gradu kreću između 600 i 1.250
evra i da očekuje da će u narednom periodu doći do pada cena od 5 do 10
odsto.

Cene kvadrata u Nišu kreću se, prema podacima sa portala Niš
nekretnine, od 600 na periferiji do 1.000 evra u centru, dok se za
stanove u novogradnji u centru nekad traži i 1.200 evra.

Nastavak teksta možete pročitati u sedmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.