Jurenje roka za EXPO 2027: Da li je zalogaj preveliki?

Dok vlast najavljuje manifestaciju EXPO 2027 kao zamajac ekonomskog razvoja, stručnjaci iznose brojne kritike na račun projekta, a u vazduhu visi i mogućnost da Srbija ne završi sve građevinske radove u roku. A kakav je rezultat vlasti u ispunjavanju obećanih rokova? Na osnovu drugog velikog infrastrukturnog projekta, Beograda na vodi, vidi se da nije baš dobar

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije krio oduševljenje kada je sredinom maja posetio gradilište Ekspa, i podelio snimak na Instagramu.

„Ovde je stvarno divno, ovde vri kao u košnici. Fenomenalno izgleda. Radi se, gradi. Neverovatno“, govorio je Vučić dok je pokazivao okolna pusta polja sa ponekim šipovima.

Vlasti u Srbiji mnogo ulažu u Ekspo 2027. i njegovu promociju, što nije čudno. Predsednik Vučić je početkom ove godine govorio da će planiranje i izgradnja infrastrukture u okviru tog projekta „dobrim delom predstavljati investiciono jezgro u predstojećem periodu“.

Ekspo počinje 15. maja 2027, što znači da Srbija ima manje od tri godine da završi ceo taj posao.

A posla ima zaista mnogo – sajam i Ekspo izložbeni prostor treba da se prostiru na 25 hektara, a ukupna bruto površina svih objekata biće 230.000 kvadratnih metara.

Na ukupnoj površini od 243 hektara gradiće se velika linijska infrastruktura. Najavljeni su nova petlja-priključenje na auto-put „Miloš Veliki“, pristan na Savi za kruzere i taksi brodove, deset kilometara novih gradskih bulevara sa pratećim instalacijama i javni parkinzi sa 9.000 mesta.

Predstavnici vlasti ubeđuju javnost da će sve biti završeno u roku, do kraja 2026. godine.

Ovo mišljenje ne deli ekonomista Mahmud Bušatlija, koji ne veruje da će biti moguće izgraditi onoliko koliko se planira za samo tri i po godine.

„Ja koliko vidim, jedina mogućnost je da se masa toga ne završi“, kazao je Bušatlija za Novu ekonomiju.

Arhitekta Slobodan Maldini, pak, smatra da će rokovi biti ispoštovani jer je „izuzetno veliki ulog“.

„U ovom slučaju, pošto se radi o globalnom događaju, mislim da će država iskoristiti sve resurse, čak i ako bude proboja u cenama, država će to morati da pokrije, jer se radi o fiksnim rokovima“, rekao je Maldini za Novu ekonomiju.

On smatra da „u principu sve to može da se uradi, samo je stvar organizacije, i naravno finansija“.

„Pitanje je i koliko detaljno (može da se uradi). Jedno je kad se urade konstruktivni elementi, podovi, zatvori se fasada i kažemo – sve je to gotovo“, kazao je on.

Ističe da je na pojedinim učesnicima Ekspa da taj prostor ispune, odnosno urede enterijere, zbog čega bi trebalo da sve bude završeno „bar godinu dana“ pre održavanja događaja.

To bi značilo da ostaje, zapravo, oko dve godine za završetak izgradnje. A kakav je rezultat vlasti u ispunjavanju takvih obećanja? Na osnovu drugog velikog infrastrukturnog projekta – Beograda na vodi – vidi se da nije baš dobar.

Kako je Beograd na vodi „nicao iz zemlje“

Ugovor o izgradnji Beograda na vodi sa kompanijom Igl Hils potpisan je u aprilu 2015. godine i ceo projekat pratila je salva obećanja.

Krajem 2015. godine, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić je govorio da će građani „već krajem februara ili početkom marta (sledeće godine) moći da vide objekte koji ‘niču’ iz zemlje”.

Ipak, umesto objekata koji niču, u martu 2016. radilo se tek na postavljanju šipova. A te iste godine, javnost je šokirana nelegalnim noćnim rušenjem objekata u Savamali.

Ovo nije bilo jedino neispunjeno obećanje. Vučić je još 2014. godine govorio da će kula Beograda na vodi, glavna zgrada kompleksa i najviša u gradu, biti gotova do kraja 2016.

Siniša Mali, sadašnji ministar finansija i bivši gradonačelnik i predsednik privremenog organa Beograda, dao je drugačije procene, pa je tako najavljivao završetak centralne kule do kraja 2017. godine.

Umesto toga, izgradnja Kule Beograd je 2016. godine tek počela, a prilikom polaganja kamena temeljca najavljeno je da će biti završena – 2019. godine.

Ni ovo se nije ostvarilo. Kako sada stvari stoje, otvaranje Kule Beograd možda će biti moguće na jesen, prema poslednjim podacima koje je objavila N1.

Rokovi, mada je bolje reći politička obećanja, prekršeni su za ceo projekat Beograd na vodi.

Siniša Mali je 2014. godine, u svojstvu gradonačelnika Beograda, tvrdio da je krajnji rok za završetak sve četiri faze izgradnje – sledećih osam do deset godina.

Kada je Vlada Srbije konačno objavila ugovor o ovom projektu, 2015. godine, ispostavilo se da je krajnji rok zapravo 30 godina, dok najmanje 50 odsto projekta mora da se završi u narednih 20 godina.

Kako je tada rečeno, do kraja 2019. godine trebalo bi da bude završena izgradnja stanice Prokop i izmeštena Glavna železnička stanica.

Mada je stanica „Beograd centar“ u Prokopu počela da radi u julu 2018. godine kao glavna železnička stanica, njeno zvanično otvaranje bilo je tek u oktobru prošle godine.

A mnoga prethodna obećanja vezana za Prokop nisu ispunjena – praktično u istom dahu kada je najavljivao kraj Beograda na vodi za osam do 10 godina, Siniša Mali je najavljivao i završetak stanice Prokop do 2016. godine.

Najdalje je u obećavanju otišao Aleksandar Vučić, koji je 2014. godine, kao prvi potpredsednik Vlade, najavljivao premeštanje glavne železničke stanice u Prokop na jesen 2015.

Ipak, arhitekta Slobodan Maldini kaže da je projekat za Ekspo „potpuno sveden“, u smislu da se dobrim delom radi o „ređanju“ identičnih hala, što, kako kaže, nije komplikovano.

„Ja mislim da je to toliko svedeno, u arhitektonskom smislu, da može da se izvede (u roku)“, rekao je on.

Maldini nije hteo da daje prognoze za deo projekta koji se odnosi na izgradnju nacionalnog stadiona, za koji kaže da je „arhitektonski mnogo zahtevniji i traži mnogo veću investiciju“, ali ističe da „u principu sve možete da izvedete, samo zavisi koliko ste pritisnuti“.

Poređenje sa organizacijom EXPO u drugim zemljama

Izložbe Ekspo su svetski događaji koje nadgleda i reguliše Biro za međunarodne izložbe (BIE), međuvladina organizacija sa sedištem u Parizu, koja danas broji 183 države članice. Četiri vrste Ekspo događaja organizuju se pod njenim pokroviteljstvom: Svetske izložbe, Specijalizovane izložbe, Hortikulturne izložbe i Trijenale u Milanu, navodi se na sajtu BIE. 

Specijalizovane izložbe, poput one koju organizuje Srbija, imaju određenu temu, kako se navodi u Pariskoj konvenciji iz 1928. koja reguliše učestalost održavanja i obaveze organizatora međunarodnih izložbi.

Prostor u kom se održava Ekspo u potpunosti izgrađuje organizator, a učesnicima je „obezbeđen paviljonski prostor, koji mogu da prilagode, iznutra i spolja, u skladu sa sopstvenom interpretacijom Ekspo teme“, navodi BIE.

Prethodni specijalizovani Ekspo trebalo je da bude održan u Argentini 2023. godine, ali je otkazan zbog pandemije korona virusa. Pre toga, domaćin ovog događaja bila je Astana, glavni grad Kazahstana, 2017. godine. Od trenutka kada je izabrano arhitektonsko idejno rešenje, u oktobru 2013, do otvaranja izložbe, prošlo je više od tri i po godine.

Izložbeni prostor za Ekspo 2017. izgrađen je u zoni od 174 hektara na levoj obali prestonice, u blizini Univerziteta Nazarbajev. Sam izložbeni prostor prostirao se na 25 hektara. Izgrađeno je 14 paviljona, tržni centar i jedna džinovska sfera koju su pojedini podsmešljivo nazivali „Zvezda smrti“.

Zvanično, sve je prošlo odlično. Izložba je održana od 10. juna do 10. septembra 2017, a  učestvovalo je 137 izlagača, prema podacima objavljenim na sajtu BIE.

Međutim, Ekspo 2017. pratile su brojne kontroverze, praktično od početka.

Zvanično, na događaju je bilo 3.977.545 posetilaca, ali američki časopis Forin polisi doveo je u sumnju službene podatke o broju prodatih karata.

Uoči Ekspoa, nadležni su iz godine u godinu smanjivali prognoze očekivanog broja gostiju, a na dan otvaranja bilo je najviše 10.000 ljudi, pisao je Forin polisi.

Nisu izostale ni korupcionaške afere – predsednik kompanije Astana EXPO 2017 Talgat Ermegijajev optužen je 2015. za proneveru 30 miliona dolara i osuđen na 14 godina zatvora.

On nije bio prvi zvaničnik kojeg prate takve optužbe – načelnik odeljenja zaduženog za nadzor građevinskih radova osumnjičen je za milionsku proneveru na ovom projektu.

Prema različitim izvorima, cena celog projekta iznosila je između 1,3 i čitavih pet milijardi američkih dolara. Prema pisanju lokalnih medija, paviljoni sada uglavnom zvrje prazni, a malobrojni posetioci dolaze samo vikendom i praznicima.

Radi daljeg poređenja, specijalizovani Ekspo u Južnoj Koreji 2012. godine koštao je tu zemlju 1,4 milijarde evra, kako je pisao Juronjuz. Građevinski radovi počeli su u novembru 2009. godine.

Pojedini radovi počeli su još ranije, pa je tako izgradnja stanice ekspres voza do lokacije na kojoj se organizuje Ekspo započeta 2008. godine.

Manifestacija u Južnoj Koreji imala je čak 8,2 miliona posetilaca, prema zvaničnim podacima.

Ali Mahmud Bušatlija kaže da ne vidi „nikakav način da mi zaradimo bilo šta“ od Ekspa u Beogradu.

„Ta priča o milionima ljudi koji će doći je besmislena“, izričit je on.

Ocenjuje da će se sigurno malo povećati broj posetilaca, navodeći podatak da je prošle godine zemlju posetilo tri miliona ljudi koji su u proseku proveli po tri noćenja u Srbiji.

„Šta mi mislimo, da će sad doći 15 miliona ljudi? Nema tog interesovanja u svetu“, govori ekonomista.

Podseća i da izložba traje tri meseca, a ostaje veliko pitanje kako će se posle upotrebljavati ambijent koji će se za nju graditi. Međutim, kako kaže, normalno je da će se naći krediti za finansiranje tog projekta, a ako se nađu oni će se i potrošiti – završili ili ne završili sve što treba za manifestaciju.

„Ja sam sve više ubeđen da političari u poslednje 24 godine samo gledaju kako da potroše pare, a ne kako da zarade“, kaže Bušatlija.