Ono što ljudi najčešće rade kada pokušavaju da pridobiju druge na svoju stranu i da ih uvere u svoje argumente, jeste da „guraju” i „pritiskaju” sa još više dokaza, objašnjenja. Međutim, efekat koji ovo „guranje” ima na ljude je najčešće upravo suprotan od onog što bismo želeli i očekivali, a to je da se ljudi još više udaljavaju od našeg stanovišta i da se još dublje „zakopavaju” u svoja postojeća ubeđenja. Šta onda da radimo?
Sigurno ste više puta u životu bili u čudu i neverici zašto nešto što je vama očigledna stvar, nekoj drugoj osobi deluje potpuno neprihvatljivo ili bez veze.
Na primer, u vezi sa vakcinacijom, ako ste pristalica vakcinisanja, verovatno vam je čudno i neshvatljivo da neki ljudi uporno odbijaju da se vakcinišu ili da vakcinišu svoju decu i to uprkos brojnim racionalnim argumentima zašto je vakcinisanje neophodno i koji su sve rizici kada se ljudi ne vakcinišu.
Međutim, ako ste tzv. antivakser, onda vam je verovatno čudna i neubedljiva argumentacija „vaksera”. Pitate se, možda, kako je moguće da su ljudi tako naivni i ne vide zaveru farmaceutske industrije ili nekih bogatih pojedinaca, kao ni kontroverzne podatke o neželjenim efektima vakcina po zdravlje.
Problem suprotstavljenih stavova u društvu postaje utoliko veći i značajniji, ukoliko se odnosi na probleme čije rešavanje pogađa celo društvo i za koje mora da se nađe nekakav društveni konsenzus. Vakcinisanje je u ovo doba pandemije korone zato postalo jedna od gorućih tema.
U naučnim krugovima postoje neka pravila struke i smernice u zaključivanju. Na osnovu tih opštevažećih i opšteprihvaćenih smernica i normi naučnog istraživanja i zaključivanja, u nauci se zaključci, objašnjenja i teorije prilično pouzdano i jednoglasno prihvataju ili odbacuju.
Problem nastaje kada ta pravila rezonovanja iz nauke pokušavamo da preslikamo na rezon „običnog čoveka”, tj. kada očekujemo da ljudi i u svojim privatnim životima rezonuju po istim tim racionalnim i logičkim uzusima, kao što to rade naučnici u svojim istraživanjima.
Ljudi se u svom svakodnevnom odlučivanju ne rukovode (samo) razumom i činjenicama, već i specifičnom ljudskom psihologijom.
U svom bestseleru „Katalizator, kako promeniti mišljenje svake osobe” (The Catalyst, How to Change Anyone`s Mind), profesor marketinga i stručnjak u bihevioralnim (ponašajnim) naukama, Džona Berger (Jonah Berger), objašnjava na koji način je moguće promeniti stavove i ubeđenja ljudi, tako da oni ponekad čak promene i svoju stranačku pripadnost i pređu iz demokrata u republikance ili obrnuto, prihvate nove proizvode ili ideje, ili promene svoje štetne navike (na primer, konzumiranje prezaslađenih napitaka kao što je koka-kola i sl).
Naziv knjige odslikava ideju vodilju koju autor zastupa kada govori o uspešnom načinu pridobijanja neistomišljenika. Berger najpre primećuje da ono što ljudi najčešće rade kada pokušavaju da pridobiju druge na svoju stranu i da ih uvere u svoje argumente, jeste da „guraju” i „pritiskaju” sa još više dokaza, činjenica, objašnjenja i slično.
Efekat koji ovo „guranje” ima na ljude je najčešće upravo suprotan od onog što bismo želeli i očekivali, a to je da se ljudi još više udaljavaju od našeg stanovišta i da se još dublje „zakopavaju” u svoja postojeća ubeđenja.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
