Vesti iz izdanja

01.11.2022. 00:07

Autor: Nina Savčić

Kada je u centru čovek, onda sam u centru ja

Albreht Direr, nemački slikar renesanse

Početak umetničkog rada ovog, možda najvećeg, nemačkog umetnika možemo naći još u detinjstvu kad je krenuo u izučavanje očevog zanata. Izuzetan talenat pokazao je odmah. Međutim, ne samo vičnost u crtežu, već i veliku posvećenost, jer ga je više privlačio rad kod oca u zlatarskoj radionici, nego izlazak napolje na druženje sa vršnjacima

Nakon mračnog srednjeg veka i kulturne stagnacije, renesansa je otvorila vrata novom poretku.Pronalazak štamparije, kompasa, istraživanje novih kontinenata, procvat trgovine, pratili su novi stilovi, nove obrade poznatih motiva i nove teme u umetnostima. Rađanje velikih umetnika i njihova radoznalost u raznim disciplinama obeležili su renesansu. Nirnberžanin poznat po lepoti, sklonosti putovanjima i impresivnom slikarskom talentu i sam je doprineo duhu vremena. Znatiželjan, marljiv, sklon promišljanju i kreativan uzdigao je tehniku akvarela, pejzažu je otvorio vrata muzeja, a životinje stavio u centar slike. Ipak, sebi je dodelio posebnu poziciju. Samouveren, možda samoljubiv, ali najviše od svega savršen slikar, mudar teoretičar, Direr je jedan od najznačajnijih umetnika svih vremena.

Albreht Direr rođen je 21. maja 1471. godine u Nirnbergu  kao treće od osamnaestoro dece, koliko su njegovi roditelji imali. Otac, takođe Albreht, bio je zlatar, što će umetniku veoma značiti, budući da ga je porodični biznis, koji je započeo još njegov deda Antonije, od rođenja usmeravao na precizan i kreativan rad.

Ajtoši se prezivao slikarev otac kad je iz Ugarske došao u Nemačku. Ovo prezime označavalo je „vrata“. Zato se vrata nalaze na Direrovom grbu kao glavni motiv

Albreht Direr Stariji u Nemačku je prispeo iz Ugarske, iz grada Đule sredinom XV veka. Prezime koje je u Nirnberg doneo prevedeno je sa mađarskog i označava „vrata“ (Tür). Otuda i novo prezime – Direr – koje je Albreht Mlađi prilagodio nirnberškom dijalektu.

Početak umetničkog rada ovog, možda najvećeg, nemačkog umetnika možemo naći još u detinjstvu kad je krenuo u izučavanje očevog zanata. Izuzetan talenat pokazao je odmah. Međutim, ne samo vičnost u crtežu, već i veliku posvećenost, jer ga je više privlačio rad kod oca u zlatarskoj radionici, nego izlazak napolje na druženje sa vršnjacima.

Sa trinaest godina Albreht je uradio svoj prvi autoportret, poznat pod nazivom Dečak sa zlatnikom. Tada je bilo jasno da je pred mladićem veliki uspeh ukoliko bude znalački pristupio onim aktivnostima koje danas poznajemo kao dobar marketing. Srećom, čak je i za plasman svojih dela i svog „brenda“ Albreht bio nadaren. Ovaj autoportret čuva se u bečkoj Albertini i prva je slika umetnika koji je u narednim autoportretima pokazao ne samo veštinu i svoju neverovatnu lepotu, već pomalo i taštinu.

Kada je Direru bilo 15 godina, ulazi u radionicu poznatog umetnika tog vremena Mihaela Volgemuta. Tu mladić uči slikanje i graviranje na drvetu i bakru, što će ga u narednim decenijama učiniti slavnim.

Godine 1490, želeći da usavrši svoju tehniku, slikar polazi na putovanje po gradovima Nemačke, Švajcarske i Holandije. Bio je to deo tadašnjeg školovanja, ono se uglavnom tradicionalno završavalo putovanjem. Iz tog perioda potiču dva poznata autoportreta. Na prvom, koji je naslikan kada je umetnik imao 22 godine, lep muškarac, jasno samouveren, u ruci drži čičak. Ova bodljikava biljka bila je simbol njegovog skorog venčanja sa Agnesom Fraj, ćerkom uglednog gravera. Portret je naslikan na pergamentu i upućen nevesti i njenoj porodici u Nirnberg. Drugi autoportret iz 1493. otkriva potencijalnu umetnikovu tajnu, homoerotske sklonosti koje mogu da se iščitaju iz dela.

Sa putovanja se Albreht vratio po nagovoru svojih roditelja kako bi stupio u brak sa gospođicom Fraj, koja mu je u miraz donela 200 guldena. Međutim, nije ga mnogo interesovala supruga, na put je ponovo krenuo već 1494. godine, neposredno nakon, možda iznuđenog, venčanja. Ovog puta, krenuo je u Italiju koja mu je otkrila draži raskošne prirode. Družeći se sa Đovanijem Belinijem, Direrovim omiljenim slikarom, ali i gledajući lepote italijanskih predela, umetnik počinje da slika pejzaže, postajući prvi slikar koji se u zapadnom slikarstvu posvetio slikanju isključivo pejzaža.

U Italiji on se usmerava na akvarel, tehniku toliko suprotnu tada njegovim omiljenim tehnikama bakroreza i drvoreza. Akvarel je Direr prilagodio svom stilu i učinio ga kombinacijom slobode i preciznosti. Put u kolevku renesanse doneo mu je i usmerenost na nove motive, Bogorodica je postala njegova velika inspiracija i omiljena tema. Iz tog perioda poznata je Bogorodica ispred luka, slika koja je otkrivena u Raveni u ženskom manastiru pet vekova od nastanka.

Osvežen, pun entuzijazma, fizički promenjen, sa dugom zanosnom kosom i karakterističnim brkovima i bradom, Direr se u rodni Nirnberg svojoj supruzi vraća 1495. i tada počinje njegov najplodniji period. Neki od najznačajnijih radova datirani su u te godine do 1505. Smelost mladog slikara potvrđena je i time što je već sa 24 godine otvorio sopstvenu radionicu, a kako bi se što uspešnije plasirao među klijentelom, angažovao je posebne agente čiji je zadatak bio da njegove radove što bolje prodaju.

Direrova gravira „Adam i Eva“ jedino je delo koje je umetnik potpisao punim imenom i prezimenom

Bio je to korak ka utemeljenju i jačanju „brenda Direr“. Već tada je, iako veoma mlad, znao da je dostigao savršenstvo u tehnikama bakroreza i drvoreza, te je bio spreman i da ih naplati.

Godine 1500. umetnik slika najpoznatiji autoportret. Iz tamne pozadine izranja hristoliki lik prelepog muškarca. Kovrdže koje u talasima padaju simetrično oko bledog lica ornament je koji sliku čini dekorativnom. Umetnik je svestan svoje lepote, on je ponosno daje nama na uživanje zajedno sa vrhunskim umećem slikanja. Kosa, krzno, tkanina, koža lica ili elegantne šake dugih prstiju pokazuju zrelog slikara u naponu snage, životne i kreativne.

Direrov je uspeh stalno rastao, bio je cenjeni član nirnberškog društva, a talenat za biznis učinio je da brend Direr postane veoma poznat.

Deset godina nakon svog povratka u rodni grad, Albreht ponovo kreće put Italije. Posećuje Veneciju i postaje dobar prijatelj velikih umetnika renesanse. Još više se u njegovom radu utemeljuje Belinijev uticaj, a Bogorodica i dalje čuva posebno mesto u njegovom izboru motiva. Direr slika brojne ženske portrete u Veneciji. U tom čudesnom gradu u periodu koji je stavio čoveka u središte interesovanja, na Albrehta počinje da se gleda kao na jednog od najznačajnijih slikara tog vremena.

 

 Veliki je dar umetnik imao za biznis. Radio je slike i gravire za veoma bogate pripadnike elite, ali i za običan svet. Njegova su dela krasila zidove kraljeve palate, jednako kao i kuće siromaha. Svi su mogli da priušte Direrove radove.

 

Još je na jednom motivu Direr zablistao. Bili su to prikazi životinja. Iako je i ranije mogla poneka životinja da se nađe na patnu ili crtežu umetnika, nikad ranije nijedna životinja nije dobijala ceo prostor slike. Poznat je akvarel zeca čije je krzno urađeno sa tolikom preciznošću da se čini kao pravo. Nekoliko je priča vezano upravo za tu sliku, a jedna od njih kaže da je umetnik slikao po modelu, da je naime u svom ateljeu držao zeca koga je „portretisao“, jer se u očima životinje mogu videti prozorska okna. Da li je ova slika nastala po sećanju ili je model stao pred slikara, nije toliko važno, bitno je da je ovo bio i „psihološki portret“ s obzirom na to da je iz tih očiju u kojima se ogleda prozor moguće pročitati i strah. Manje simpatična verzija kaže da je slikar skicirao životinje u polju, a da je delo završavao gledajući u mrtvog zeca u ateljeu.

Direr nije slikao samo životinje poznate svojim sunarodnicima, poznata je slika nosoroga koga je tako precizno predstavio iako ga nikad u životu nije video. Taj crtež nastao je samo na osnovu priča koje je o ovoj neobičnoj životinji slušao.
Pravi renesansni umetnik, sklon teoriji, koliko i praksi, Direr je voleo putovanja. Poslednje njegovo putovanje bilo je u Holandiju 1520. godine kako bi prisustvovao krunisanju Karla V. Nažalost, tu se zarazio bolešću koja ga je mučila do kraja života. Tokom poslednjih godina, posvetio se teorijskom i naučnom radu. Napisao je dela o geometriji, perspektivi, a bavio se i pitanjima duhovnosti.

Preminuo je 6. aprila 1528. godine u svom rodnom Nirnbergu.
Iza slavnog nemačkog renesansnog umetnika ostao je veliki slikarski opus: oko sedamdeset slika, hiljadu crteža, stotinu bakroreza i 350 drvoreza. Takođe i brojni teorijski radovi. Pored portreta, njegova su najpoznatija dela drvorezi iz serije pod nazivom „Apokalipsa“, posebno slika o četiri jahača Apokalipse (smrt, kuga, glad i rat).

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Tema:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.