Cilj je stabilno snabdevanje gorivom
MOL grupa prisutna je u Srbiji pune dve decenije. Za to vreme, kompanija se razvila u jednog od vodećih učesnika u trgovini naftnim derivatima, ali se kao i svi ostali, u poslednjih nekoliko godina suočava s...
Razlika između Srbije i drugih država, gde je ovaj sistem zaživeo i gde geografske indikacije prihoduju milijarde i milijarde evra, jeste što se ovde taj koncept ne promoviše na pravi način i nije dovoljno komercijalizovan. Ljudi u Srbiji obezbede pravni status proizvoda, prođu sve procedure, zaštite naziv, ali ne iskoriste to na pravi način. Zbog toga trenutno ne vidimo pozitivne strane – veće prihode, lokalni razvoj, turizam
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno su u Beogradu održale seminar o zaštiti geografskog porekla hrane. Te dve organizacije sa više projekata u Srbiji podržavaju unapređenje bezbednosti i kvaliteta prehrambene industrije, a odskora su dale inicijativu za uvođenje oznake „Srpski kvalitet“ i oznake zaštićenog geografskog porekla za malinu i višnju.
Liza Paljeti, ekonomista FAO i vođa projekta za poboljšanje standarda u poljoprivredno-prehrambenom sektoru Srbije, za „Novu ekonomiju“ je govorila o važnosti zaštite geografskog porekla, koracima koji su neophodni za primenu tog koncepta u Srbiji i konkretnoj dobrobiti koju selo može ostvariti od nje.
Šta je zapravo zaštita geografskog porekla, čemu služi i kako se može koristiti za prepoznavanje kvaliteta proizvoda?
Geografske indikacije, kako ih mi nazivamo, spadaju u prava intelektualne svojine, imaju istovremeno i pravni i komercijalni značaj. Obično se primenjuju na pojedinačne prehrambene proizvode ili metode proizvodnje koji su vezani za određeno područje. Takođe obuhvataju i tradiciju i jasnu reputaciju proizvoda sa određenog podneblja. To je marketinško oruđe, ali i način da se seoska područja ekonomski razvijaju, zato što se najveći broj tradicionalnih proizvođača nalazi upravo u ruralnim područjima. Gledajući još širu sliku, to je način da se očuva prehrambeno nasleđe jedne zemlje. Kada svi proizvođači koriste konkretne metode i sastojke, dobijamo visokokvalitetne proizvode, koji imaju i svoju društvenu i ekonomsku dimenziju. Sve više potrošača zahteva informaciju o tome odakle njihova hrana dolazi, ko je proizvodi, kojom tradicijom je vezana za lokalnu sredinu, a to nagrađuju time što svojevoljno plaćaju više.
Nastavak teksta možete pročitati u 65. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
