Kako neradnici da napuste pravosuđe

Svaki spor između dva privredna subjekta može se završiti na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Prema istraživanju AmChama, 69 odsto ispitanih preduzeća smatra da je efikasnost pravosuđa i vladavine prava kada se radi o poštovanju odredaba ugovora i zaštiti prava niska ili veoma niska. Njih 30 odsto smatra da je pravosuđe umereno efikasno, a tek jedan odsto da je visoka efikasnost sudova

Privreda ukazuje na duge i skupe privredne sporove, posebno stečajeve nakon kojih poverioci ne mogu da se namire. S druge strane, i sa tako dugim privrednim sporovima, privredni sudovi su bolji deo pravosuđa, kaže Jelisaveta Vasilić, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

Srbija se ove godine našla među 10 zemalja koje su najviše reformisale uslove poslovanja prema listi Doing business 2017. koju izdaje Svetska banka i koja važi kao jedan od najpouzdanijih pokazatelja poslovne klime u državama. Presudnu ulogu u ovom napretku sa 54. na 47. mesto u ovoj u odnosu na prošlu godinu imalo je uvođenje elektronskih građevinskih dozvola. U svakodnevnom isticanju uspeha na Doing business listi koji se mogu čuti u javnosti prenebregavaju se drugi elementi poslovne klime. Kako, na primer, deluje na investitore kada čuju da je građevinsko preduzeće Rad već 15 godina u stečaju? Ili na primer kada vide da su im potrebne u proseku skoro dve godine da sa svim ispravama dobiju sudsku presudu i naplate potraživanje.

Svakako jedan od najvažnijih faktora da li su dobri ili loši uslovi poslovanja jeste efikasnost pravosuđa i sprovođenje ugovora kao kamena temeljca svake tržišne privrede. Svaki spor između dva privredna subjekta eventualno se završava na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Na listi Doing business 2017. stavka sprovođenje ugovora zabeležila je pad od osam mesta u odnosu na prethodnu godinu i Srbija se po tome nalazi na 61. mestu u svetu. Recimo da firma potražuje milion dinara. U Srbiji joj je potrebno u proseku 635 dana da dokaže svoje potraživanje, dobije sudsku presudu i naplati ga. U odnosu na zemlje Evrope i centralne Azije to je 150 dana duže čekanja, a gro tog vremena, 495 dana, otpada na suđenje, a 110 dana na izvršavanje presude.

Cela avantura utuživanja pred sudom košta firmu u proseku čak 40 odsto potraživanja, što u startu odbija veliki broj preduzeća uopšte od utuživanja dužnika pošto je često jeftinije otpisati dug nego čekati dve godine na neizvesnih 60 odsto onoga što im duguju. Posebno u Srbiji gde nije redak slučaj da dužnik izvuče imovinu iz preduzeća i prebaci ga u drugu firmu preko koje nastavlja posao. Poverilac nema odakle da se naplati, pa mu sudska presuda znači kao i lanjski sneg. S druge strane, u zemljama Evrope i centralne Azije trošak je 26,6 odsto potraživanja, a u OECD zemljama 21 odsto. Trošak za preduzeća je prilično ravnomerno raspoređen između advokata, sudskih taksi i taksi koje se plaćaju za izvršenje presude. 

Mnogo oštriji po Srbiju je Globalni indeks konkurentnosti koji objavljuje Svetski ekonomski forum, po kom smo na 90. mestu od 138 zemalja. U ovom indeksu ocene se velikim delom zasnivaju na percepciji privrednika koji ovde posluju. Prvi stub indeksa konkurentnosti su institucije i po snazi institucija nalazimo se na 115. mestu. Prema zaštiti imovinskih prava nalazimo se na dalekom 126. mestu u svetu. Po zaštiti intelektualne svojine na 127. mestu, a po nezavisnosti pravosuđa na 122. mestu. Po efikasnosti zakonskog okvira za rešavanje sporova smo na 124. mestu.

Prema istraživanju Američke privredne komore u Srbiji – AmCham, 69 odsto ispitanih preduzeća smatra da je efikasnost pravosuđa i vladavine prava kada se radi o obezbeđivanju poštovanja odredaba ugovora i zaštiti prava niska ili veoma niska. Njih 30 odsto smatra da je pravosuđe umereno efikasno, a tek jedan odsto da je visoka efikasnost sudova. Zato su članice AmChama u izveštaju za 2016. godinu na drugo mesto po važnosti odmah iza sive ekonomije stavili unapređenje efikasnosti pravosuđa.

Njihove utiske donekle potvrđuje i poslednji izveštaj o napretku Evropske komisije u kome se navodi da pravni okvir još uvek nije u skladu sa evropskim standardima ostavljajući tako prostora za politički uticaj prilikom izbora i imenovanja sudija i tužilaca. 

„Javni komentari o istragama i tekućim predmetima, čak i na najvišim političkim nivoima, i dalje ometaju nezavisnost sudija. Sprovođenje pravde i dalje je sporo”, navodi se u izveštaju u delu o vladavini prava.

Evropska komisija navodi i loš kvalitet zakonodavstva koji i dalje dovodi do kontradiktornih odluka. Vrhovni kasacioni sud je bliže sarađivao sa sva četiri apelaciona suda, ali još uvek ne postoji delotvoran mehanizam za ovo. Ono što je sudijama potrebno jeste pristup konsolidovanoj bazi ključnih sudskih odluka.

Takođe, obim posla je i dalje neujednačen u celoj zemlji. Kako se navodi u izveštaju, sudije i tužioci se imenuju na određene funkcije i ne mogu se dobrovoljno premestiti tamo gde je obim posla najveći. Najniži osnovni sudovi i tužilaštva su i dalje preopterećeni, posebno u Beogradu, gde sudovi obrađuju većinu svih sudskih predmeta. Sudovi tamo još uvek nemaju dovoljno IT opreme i prostora, ukazuje se u izveštaju o napretku.

Mihajlo Živković, predsednik Pravnog odbora Saveta stranih investitora, kaže za „Novu ekonomiju“ da dugački sudski postupci svakako otežavaju i poskupljuju poslovanje privrednih subjekata, a za strane investitore to ima i dodatni značaj u smislu planiranja i realizacije daljih investicionih projekata u Srbiji.

„Opšti utisak je da i dalje postupci traju neprimereno dugo. Poseban problem su drugostepeni parnični postupci u kojima odlučuje Privredni apelacioni sud po pravnim lekovima koji neretko traju i duže od dve godine. Ukoliko se uzme u obzir da nakon pravosnažnog okončanja parničnog postupka, poverilac često mora namirenje potražiti kroz izvršni postupak, koji je nešto brži ali i dalje oduzima vreme, jasno je da ne možemo govoriti o ažurnom postupanju sudova u rešavanju privrednih sporova. Sa druge strane, ni u stečajnim postupcima privredno sudstvo još uvek nije postiglo očekivanu brzinu u postupanju imajući u vidu da ovi postupci predugo traju a veoma često se završavaju sa minimalnim ili nikakvim namirenjem poverilaca”, ukazuje Živković. 

On dodaje i da bi sudovi donosili brže i kvalitetnije odluke, moraju imati jasne zakone.

„Kao pozitivan primer izmene pravnog okvira se može istaći donošenje novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je stupio na snagu 1. jula 2016. godine. Velika su očekivanja od ovog zakona, a čini se da on za sada donosi pozitivne rezultate, iako je potrebno da prođe još neko vreme kako bi se adekvatno sagledalo njegovo dejstvo. Sa druge strane, u toku je javna rasprava za izmenu Zakona o stečaju, a Savet stranih investitora je Ministarstvu privrede, kao predlagaču, poslao komentare i predloge za unapređenje ove veoma važne materije. U pogledu izmene ovog zakona Savet ne deli mišljenje predlagača da je potrebno menjati odredbe zakona samo u određenim, unapred definisanim delovima, već smatra da je potrebno izvršiti suštinsku izmenu svih pravila stečaja koja prave problem u praksi i sudovima i poveriocima. Takođe, potrebno je izvršiti novu analizu celokupnog privrednog sudstva u pogledu broja sudija, kvaliteta donetih odluka, kao i neravnomernog opterećenja privrednih sudova”, ističe Živković.

Međutim, neki stručnjaci ističu da je u Zakonu o izvršenju ostavljeno previše prostora za žalbe drugom stepenu zbog čega je moguće da se u praksi dosta iskomplikuje izvršenje sudskih presuda i naplata potraživanja. Doduše, zbog toga što je zakon u opticaju relativno kratko ne mogu se dati konačne ocene.

U 2015. godini je bilo 1,1 milion nerešenih predmeta, u poređenju sa oko 900.000 u 2014. godini. Ovakve brojke sigurno ne ulivaju poverenje građanima i preduzećima da će im sudovi zaštititi prava. Ipak, ove brojke koje važe za celo pravosuđe bacaju senku na privredne sudove koji su ipak u daleko boljoj formi. Kako kaže za „Novu ekonomiju“ predsednik Privrednog apelacionog suda u Beogradu Miroslav Nikolić, privredni sudovi u Srbiji su prilično ažurni s obzirom na to da je prema izveštaju iz juna ove godine u 2016. preneto 67.706 predmeta uz 37.056 novih, a rešeno je 39.629 predmeta. To znači da je procenat izvršenja bio 106,94 odsto, odnosno svi predmeti iz ove godine su rešeni, kao i sedam odsto ranijih predmeta. Kada se radi o Privrednom apelacionom sudu, koji je jedini privredni apelacioni sud u Srbiji, u ovu godinu smo preneli 9.773 predmeta iz prošle i još imali 5.880 novih. Rešeno je 7.112 predmeta i ostao je nerešen 8.501 predmet. 

„Uz to ostvarili smo kvalitet od 99,69 odsto, koliko je naših odluka potvrđeno na Vrhovnom sudu nakon žalbi. Ja bih rekao da imamo prilično ažurne privredne sudove. Inače ažurnost sudova zavisi od priliva predmeta i broja izvršilaca. Taj broj nije bio odgovarajući i tek sada smo kompletirali Privredni apelacioni sud. Posao nam otežava i cunami novih propisa, česte promene postojećih propisa, a i dosta nekvalitetni i nedorečeni zakoni”, kaže Nikolić.

Takođe, nije u pitanju samo broj sudija, već i sudijskih pomoćnika. Neki standard je da svaki sudija ima svog pomoćnika. Kod nas ima manje pomoćnika nego sudija i, prema rečima Nikolića, to je razlog zašto sud nema pripremno odeljenje, gde bi se pregledali predmeti. To bi značajno pomoglo sudijama i ubrzalo njihov rad. 

„Iz ovog suda izađe od 1.000 do 1.500 odluka mesečno. Sve to treba pročitati i utvrditi da li je u skladu sa zakonskim propisima. Nemamo ljudi za to. Takođe, potrebno je otvoriti više sudove za građane i preduzeća. Treba im omogućiti uvid u predmete i tako skinuti taj veo tajnosti zbog čega ljudi misle da se u sudovima ko zna šta dešava. Takođe, potrebno je unaprediti sudsku administraciju, posebno ljude na šalterima, jer su oni prvi sa kojima stranke dolaze u kontakt i na osnovu toga kreiraju sliku o sudu”, kaže Nikolić dodajući da treba i „omogućiti neradnicima da što pre napuste pravosuđe”. On napominje da bi sudije trebalo sami da biraju svoj tim, odnosno daktilografa i pomoćnika, ali onda i da snose veću odgovornost za svoj rad i ažurnost.

„Privredni sudovi kreiraju investicionu klimu u državi. Investitori žele da imaju predvidljive odluke i ujednačenu praksu. Srpska privreda se nalazi u predstečajnom stanju i to poslednjih 10 godina i to otežava posao. Ipak, broj stečajeva se smanjuje, a sa manjim prilivom smanjuju se i rokovi trajanja, mada i dalje ima izuzetaka. Iako u Srbiji ima postupaka koji traju dugo, u proseku mogu reći da postupci ne traju dugo”, kaže Nikolić napominjući da u Srbiji u svim privrednim sudovima ima svega 183 predmeta koji traju duže od 10 godina. Od toga je 58 stečajeva, 28 izvršenja, 92 parnice i pet vanparničnih postupaka. Predmeta sa rokom dužim od pet godina ima  11.992. Što se tiče samog Privrednog apelacionog suda, kako napominje Nikolić, nema nijednog predmeta koji je u sud stigao pre više od dve godine.

On ističe i da je ovaj sud jedini u Srbiji koji direktno komunicira sa strankama i jednom godišnje prikuplja od njih sva pitanja o spornim sudskim odlukama na koje kasnije odgovara. Kada se među sudijama uspostavi saglasje oko neke odluke ili rešenja, oni se štampaju u biltenu suda i to praktično postaje deo sudske prakse, čime presude postaju dosta predvidljivije i transparentnije.

Jelisaveta Vasilić, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije i nekadašnji sudija privrednog suda, ističe da su još od početka 2000-ih pravosuđe, odnosno neki zakoni, glavna prepreka dolasku investitora.

„Nema nekog pravila o tome koliki je rok za razumno suđenje, ali to svakako ne bi trebalo da bude više od dve godine. Ako imamo sporove koji traju duže, onda je ugroženo ostvarivanje pravde, a posebno u slučaju privrednih sporova u kojima su zarobljena velika sredstva. Treba reći i da su privredni sudovi bolji deo srpskog pravosuđa, ali svejedno privredni sporovi ne trpe toliko duga suđenja i moraju se ubrzati. Zaprepašćena sam dužinom stečajeva nekih velikih formi kao što su Rad, Robne kuće Beograd, Beko, koji traju po 15 godina. Postavlja se pitanje šta rade ti stečajni upravnici. A u tim firmama zarobljena je velika imovina koja ne može da se obrće, da se investira”, napominje Jelisaveta Vasilić.

Uprkos svemu predstavnici vlasti u javnost šalju poruke da im je stvaranje boljeg poslovnog okruženja prioritet. Profesor Ljubomir Madžar ističe da nominalno postoji politička volja da se sudstvo uredi, ali „ja nisam video nagoveštaje nekih sistemskih promena, jer neefikasnost sudstva jeste sistemski problem. Političke stranke kod nas forsiraju svoje kadrove bez obzira na stručne (in)kompetencije. I sa političkom voljom to bi bio težak zadatak, ali sa ovakvim ponašanjem stranaka, ne vidim da nešto može značajno da se popravi”, zaključuje Madžar.

*Ovaj projekat „Reforma javnih finansija – 10 ključnih pitanja” finansira Evropska unija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji” kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Ovaj projekat podržao je i National Endowment for Democracy (NED). Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost Business Info Group, izdavača Nove ekonomije I ni na koji način ne odražava stavove I mišljenja Evriopske unije ili National Endowment for Democracy