Zašto nam život uređuju najgori
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Selidbe se smatraju jednim od najstresnijih događaja u životu, rame uz rame sa razvodom i saznanjem o neizlečivoj bolesti, a odmah posle smrti drage osobe. Iako često podrazumeva promenu nabolje, preseljenje svakako remeti rutinu.
Takođe, selidbom gubite prostor koji je vremenom postao deo vas, i uplovljavate u nepoznato. Sve to našem mozgu „smrdi“ na opasnost, pa on od nadbubrežne žlezde potražuje povećanu dozu kortizola, što povisuje nivo šećera u krvi, čemu je posledica, neretko, skup zdravstvenih nevolja.
Sve, osim poslednjeg, mogu da potpišem iz vlastitog iskustva mikromigracija koje je počelo sa svega dve godine. Te se prilike, naravno ne sećam, ali mi je baba posle pričala da sam strašno plakala kad su radnici počeli da iznose nameštaj. Odnosno, da sam pištala „moj keeeevet“, ispraćajući pogledom svoju postelju.
Ni povratak „mog keeeveta“ u Beograd ne pamtim, baš kao ni tenziju koja je dovela do rastanka mojih roditelja koji su desetak meseci (sa mnom) živeli u Velikom Gradištu. U uspomeni mi je ostao „Dunak“ (Dunav), zidana česma usred dvorišta i pad sa prozora na visokom prizemlju. Pravo na glavu, zašto me je otac posle zafrkavao da nisam baš „čitava“.
Taj stan na Crvenom krstu, trajnije sedište „mog keeeveta“, mnogo sam volela, kao što (gotovo) svako voli svoj rodni dom. Istina, sa ove distance, nije bio baš najsrećnijeg rasporeda prostorija, poređanih u duž. Kuhinjica je bila manja od nečijeg špajza, strahovito uska, sa uštirkanim tkaninama umesto vrata aksesoarnih elemenata.
U jednom je ćošku baba držala već iskorišćene kese, inače je sve bilo uredno. Deo mojih memorabilija su i redovi za naftu koju smo nosili kući u plastičnim kanistrima. Bio je tu i pijanino neke ozbiljne marke, ostatak babinog nasleđa iz prvog braka, ali i okosnica njene i majčine ambicije da postanem pijanistkinja.
Nikad dotle nisam dogurala, izbegavajući dosadne vežbe, a posebno solfeđo. Baba mi je stalno disala za vratom u cilju da budem marljiva i uporna, a ja sam u beskonačnost sa dva prsta drndala „O-Ma-ri-ja-na-slat-ka-ma-la-Ma-ri-ja-na“.
Ipak mi je najveći horor bilo kupatilo. Previše hladno i leti i zimi, sa bojlerom na plin. Tog plamička u gorioniku sam se plašila kao da je direktan ulaz u pakao, pa mi je najava selidbe u Cara Uroša, na Dorćolu, isprva delovala spasonosno. Međutim, baksuzni broj stana, 13, bio je tek nagoveštaj muka koje su me ovde čekale. Jer, tad sam već ulazila u pubertet.
Promena škole bila je prva u nizu frustracija, podrazumevajući sasvim drugačiji kulturološki okvir, tj. ne više sredinu u kojoj se marilo za drugarstvo i isticanje isključivo znanjem. Naime, odatle sam banula u atmosferu zaostale kasabe, sa prenošenjem abrova kao životnom maksimom.
Za knjige koje sam uveliko pročitala u nižim razredima, moji novi drugari nikad nisu ni čuli. Ako bih prišla grupi devojčica u želji da sa njima zaigram lastiš, ograđivale su se rečima da moraju da pitaju vlasnicu sredstva za preskakanje. Tad su počele i da mi rastu grudi, te postadoh meta „vatanja“ u školskom WC-u i u kabinama za presvlačenje bazena „25. maj“. Ovo je ipak bilo manja trauma od stavljanja u III (po meni – muški) glas u školskom horu.
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Srbija Vesti iz izdanja građevinska industrija
Kod nas je razvijena šema izvlačenja novca, i to preko čitave mreže podizvođača i njihovih podizvođača, firmica koje su osnovane nekoliko meseci pre projekata na kojima su angažovane. Institucije koje bi tim...
Zakon je tako napravljen da nije u službi da pomogne, već samo da kazni. Ovde sve nekako ide u kontru, samo da ne uspeš, samo da se ne desi. Mislim da je to baš veliki problem. Kada bi, recimo, takvi zakoni postojali u Njujorku i Parizu, tamo ne bi mogao da radi nijedan restoran, ne bi ispunio nijedan zahtev
Srbija i Sjedinjene Američke Države prvog dana vikenda trebalo bi da potpišu sporazum o strateškom dijalogu, koji će omogućiti mnogo jače i dublje veze dve zemlje u svim oblastima. Ovakav sporazum Srbija već ima sa Moskvom i Pek...
Iz Ministarstva zdravlja u četvrtak je “eksplodirala” vest da je prethodne nedelje uočeno da su se u bolnicama na jugu Srbije i u Šumadiji osobe van zdra...
Na internet sajtu Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija na proširenoj listi sankcionisanih lica i kompanija našla se i Naftna industrija Srbije....
Organizacija Arhiv javnih skupova koja se bavi brojanjem učensnika na javnim okupljanjima iznela je procenu koliko je bilo učesnika u današnjoj protestnoj šetnji i blokadi Mostarske petlje....
Često iznošena kritika da se Nemačka, Francuska i briselske birokrate prave da ne vide politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića potpuno je netačna, ustvari oni njega, i još neke neprijatelje demokratije na Zapadnom Balkanu ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE