Kako se spremiti za „novo normalno“

Većina firmi veruje da će se oporaviti u periodu do godinu dana. Najteže pogođeni sektori (turizam, saobraćaj i skladištenje, i kreativna industrija) očekuju duže vreme oporavka. Strategija oporavka od trenutne ili potencijalne krize likvidnosti se u najvećoj meri odnosi na odluku kompanija da bolje upravljaju novčanim tokovima (više od 70% firmi). Značajan je broj firmi koje planiraju da uvedu procene rizika klijenata, podsticanje tražnje kroz mogućnosti odloženog plaćanja, pregovaranje sa poveriocima o kasnijoj otplati duga/korišćenje avansnih plaćanja, kao i uzimanje kredita za likvidnost preko Fonda za razvoj

Prošle jeseni, pripremali smo se za istraživanje o faktorima rasta malih i srednjih preduzeća, postavljajući pitanje šta to određene firme čini uspešnijim od drugih. Da li se faktor uspeha kompanije krije u sektoru delatnosti, veličini firme, ili regiona u kojem posluje? Posebno nas je zanimao recept koji bi mogao važiti za sve, te smo se opredelili za pogled kroz poslovni model koji firma primenjuje za pristup tržištu.

Pokazalo se da digitalno osvešćene, finansijski pismene, izvozno orijentisane i firme koje su okrenute saradnji, ostvaruju iznatprosečne stope rasta poslovnih prihoda, produktivnosti i profitabilnosti. Digitalno osvešćene kompanije su one koje u poslovanju koriste prednosti digitalizacije, poput korišćenja internet prodavnice (Web Shop) i mogućnosti elektronskog plaćanja. To su kompanije koje imaju iskustva u digitalnom marketingu, koje su svesne značaja elektronske trgovine u svetu i Srbiji, i značaja naprednih digitalnih veština za zaposlene. Rezultati rasta tih kompanija su znatno bolji od rezultata prosečne firme. 

Sa druge strane, kroz prizmu finansijske pismenosti pokazuje se da kompanije koje koriste eksterne izvore finansiranja i kategorišu potraživanja prema verovatnoći njihove naplate, te vide potraživanja kao bitan deo svoje imovine, takođe pokazuju iznatprosečni rast. Na kraju, firme izvoznice, naročito one na daleka tržišta, pokazale su iznatprosečne rezultate u periodu pre krize. Neki od pokazatelja sofisticiranosti u poslovanju su se posebno istakli, poput posedovanja veb šopa. Bez obzira na to da li posluju samo na domaćem tržištu ili su izvoznici, firme koje koriste elektronsku trgovinu ostvarile su bolje performanse. Ovo je pokazala ovogodišnja studija „pokretači rasta“ USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Nismo ni slutili tada da će ubrzo neki od otkrivenih faktora rasta postati osnovne poluge „spasa“ poslovanja u globalnoj COVID-19 krizi. U martu 2020. ekonomija je zapala u „Great Lockdown“. Kompanije su se prilagođavale na različite načine. USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, pokrenuo istraživanje „Zajedno kroz krizu“, sa ciljem da u tri talasa uradi monitoring efekata krize na  privatni sektor u Srbiji.  

Rad od kuće i naplata potraživanja

Efekti krize koje su privrednici najsnažnije osetili bili su primarno vezani za optimizaciju radne snage: prelazak na rad od kuće i ograničenje radnog vremena, ali i za nemogućnost pokrivanja osnovnih troškova poslovanja i nemogućnost fizičkog prisustva kupaca/klijenata. Slede problemi u naplati potraživanja, odlaganje i otkazivanje porudžbina i teškoće u transportu i logistici. Nalazi upućuju i na osetljivost privatnog sektora po pitanju likvidnosti. Apsolutna većina kompanija  je izvestila da očekuje probleme u izmirenju obaveza u poslovanju.

Iako ova kriza, drugačija od svih, utiče i na stranu tražnje i na stranu ponude, pojedini sektori privrede su snažnije pogođeni u prvom kvartalu krize, te se turizam i ugostiteljstvo izdvajaju kao najpogođeniji sektori, a odmah potom kreativna industrija i sektor saobraćaja i skladištenja. Ipak, poslovanje pojedinačne firme nije priča sama za sebe, već vertikalno i horizontalno povezana priča sa ostalim akterima u lancu kreiranja vrednosti. Istraživanje je pokazalo i da bi prestankom rada, dve trećine firmi uticalo na do 60 firmi iza sebe (dobavljača), i do 100 firmi ispred sebe (B2B kupaca). Oko 60% kompanija je uključeno u međunarodne lance snabdevanja, bilo kao uvoznik i/ili izvoznik, te se očekuje da će brzina oporavka najznačajnijih trgovinskih partnera, EU na prvom mestu, značajno uticati na performanse firmi u Srbiji i da će se kriza u talasima preliti na gotovo celu privredu.