Kako se u javnim preduzećima zakoni krše bez posledica

Iza
ogromnih gubitaka i dugova javnih preduzeća stoji kršenje zakona,
nesprovođenje javnih nabavki i netransparentno poslovanje, čiji je vrh
ledenog brega tek načela Državna revizorska institucija.

U narednim redovima
pokušaćemo da prikažemo najtipičnije i najteže prekršaje u vođenju
knjigovodstva i sačinjavanju finansijskih izveštaja koje je Državna
revizorska institucija utvrdila u nekim od javnih preduzeća, a
ograničili smo se na relevantna republička javna preduzeća poput EPS-a,
PTT-a, Železnica, Jata i Srbijagasa.

Godišnji plan doneli na kraju godine

Javna preduzeća po zakonu o javnim preduzećima imaju obavezu da pre
početka poslovne godine donesu godišnji program poslovanja za narednu
godinu, a prema poslednjem izveštaju DRI JP Elektroprivreda Srbije je
tek 8. novembra 2012. godine donelo ovaj program za tu godinu. Inače,
dotadašnji direktor EPS-a je smenjen 6. novembra 2012. I na njegovo
mesto postavljen sadašnji, Aleksandar Obradović, koji je još u statusu
vršioca dužnosti, jer konkurs za izbor direktora nikako da se završi. S
obzirom na to da zajedno sa programom poslovanja nije na vreme donesen
ni godišnji plan nabavki, ispada da je EPS cele 2012. godine kršio Zakon
o javnim nabavkama, a vrednost javnih nabavki je iznosila 7,8 milijardi
dinara (68,9 miliona evra).

Primer nepoštovanja zakona o javnim nabavkama je izvođenje građevinskih
radova na energetsko-poslovnom kompleksu EPS-a i EDB-a na Novom
Beogradu, gde je naknadno aneksom ugovora promenjena cena zbog valutne
klauzule koja nije predviđena osnovnim ugovorom i zbog koje je EPS
platio 49,3 miliona dinara (435,9 hiljada evra) više nego što je
ugovoreno.

U slučaju da nije donesen program poslovanja za tekuću godinu, prema
Zakonu o javnim preduzećima isplata zarada se obavlja prema programu
poslovanja za prethodnu godinu. Tako je za prvih deset meseci 2012.
godine EPS trebalo da isplati ukupnu masu zarada od 554,2 miliona
dinara, a isplatio je 603,8 miliona dinara. Isplatu razlike od 49,6
miliona dinara (438.000 evra) ovo javno preduzeće je čak uradilo na
osnovu odluke Upravnog odbora na koju je Vlada Srbije dala saglasnost,
iako je protivna zakonu.

Troškovi reprezentacije su omiljena poslastica menadžmenta javnih
preduzeća, a u EPS-u za 2012. godinu nisu imali odgovarajuća dokumenta
za potrošenih sedam miliona dinara (oko 62.000 evra) od ukupno 20
miliona dinara (oko 177.000 evra) potrošenih za reprezentaciju, odnosno
za trećinu potrošenih para za ove namene ne može se utvrditi da li je
uopšte utrošena za poslovne svrhe.

Dnevnice sindikalcima

Državna revizorska institucija je prošle godine uradila reviziju
finansijskih izveštaja i JP PTT za 2012. godinu, pa iako je ovo jedno od
retkih javnih preduzeća koje ostvaruje profit (1,2 milijarde dinara u
2012) ni u njihovim knjigama ne stanuje tačnost.

Ovo preduzeće poseduje značajan broj objekata koji se izdaju u zakup,
od čega se najveći deo odnosi na objekte koji se izdaju u zakup Telekomu
Srbija. Značajan deo ovih objekata nije iskazan u okviru investicionih
nekretnina, pa revizori DRI nisu mogli da utvrde koliko je uopšte prihod
PTT-a od rentiranja, niti kakav je efekat na finansijske izveštaje ove
kompanije.

Takođe, PTT je 2012. godine velikodušno bez nadoknade izdavao poslovni
prostor od 1.506 kvadratnih metara privrednim društvima i udruženjima i
pri tome prekršio Zakon o javnoj svojini, jer za to nije dobio
saglasnost Republičke direkcije za imovinu.

JP PTT je u 2012. godini bilo jako darežljivo prema sindikatima, pa je
za odvojeni život zaposlenima na osnovu sindikalnih aktivnosti isplatilo
bruto 980.000 dinara, dok je u prethodnom periodu ukupno isplatilo 5,5
miliona dinara (49.000 evra) za ovu namenu, iako to nije u skladu sa
kolektivnim ugovorom. Takođe je u toj godini ovo preduzeće isplatilo
dnevnice za službeni put funkcionerima sindikata u visini od 661.000
dinara (oko 6.000 evra).

Isto tako nije poštovan ni Zakon o javnim nabavkama, kada je za
održavanje aplikativnog softvera potrošeno 48,5 miliona dinara (oko
428.000 evra) bez raspisivanja javne nabavke.

Usitnjavanje javnih nabavki

Preduzeće Železnice Srbije je najveći primalac direktnih subvencija iz
budžeta, a u ovoj godini namenjeno im je 13,2 milijarde dinara (blizu
115 miliona evra). Takođe, većina infrastrukturnih radova na železnici
se finansira iz državnih fondova i kredita međunarodnih finansijskih
institucija. Uprkos tome u ovoj kompaniji, bar prema reviziji poslovanja
u 2010. godini koju je obavila DRI, ne vide razlog za iole
transparentno trošenje tih sredstava. Tako je 2009. i 2010. godine iz
budžeta, preko Fonda za razvoj, odobreno 4,25 milijardi dinara za remont
šinskih vozila bez sprovedenog postupka javne nabavke, a na osnovu
zaključka Vlade Srbije.

Ova kompanija je često koristila i takozvano „usitnjavanje“ javnih
nabavki, jer su nabavke malih vrednosti uređene podzakonskim aktima, a
ne zakonom. Kod nabavki malih vrednosti, poziv za podnošenje ponuda
naručilac nije dužan da objavi u Službenom glasniku ili na Portalu
javnih nabavki, već je dovoljno da pozove tri ponuđača da podnesu svoje
ponude. Naručilac poziv za podnošenje ponuda dostavlja na adrese tri
ponuđača po svom izboru i dovoljno je da jedan od ta tri ponuđača
dostavi ispravnu  i odgovarajuću ponudu, pa da naručilac može da
zaključi ugovor o javnoj nabavci.

Tako su Železnice Srbije nabavku auto-guma, klima-uređaja i tucanika
rasparčale u po nekoliko nabavki, kako bi se izbeglo javno oglašavanje.

Nepopisana imovina

Poslovanje Jat Airways, danas Air Serbia, 2010. godine bilo je na meti
revizije DRI i njome je utvrđeno da ova kompanija nije uopšte donela
godišnji program poslovanja, čime je prekršila Zakon o javnim
preduzećima. Pored toga, u Jatu čak 40 odsto imovine uopšte nije
popisano pre sastavljanja finansijskog izveštaja.

Jat je u 2010. godini, prema zaključku revizora, imao gubitak iznad
visine kapitala od 2,4 milijarde dinara, odnosno 23,5 miliona evra, što
znači da je izgubio celokupan sopstveni kapital, da je prezadužen, sa
zastarelom flotom, a kratkoročne obaveze premašuju obrtna sredstva u
iznosu većem od milijardu dinara (10,5 miliona evra).

Ovo je zanimljivo jer je prošle godine Vlada Srbija potpisala ugovor sa
kompanijom Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata po kome ova kompanija
preuzima 49 odsto vlasništva nad nacionalnim avio-prevoznikom. Međutim,
kao i mnogi prethodni, i ovaj ugovor je ostao skriven od javnosti, iako
su iz vlasti najavljivali njegovo otkrivanje „jer se sa tim saglasio
strani partner“. Ako je ova kompanija 2010. godine bila u ovakvom
stanju, a i narednih godina je pravila gubitke (u 2012. čak 32,5 miliona
evra) pitanje je pod kojim uslovima su arapski partneri uopšte preuzeli
vlasnički udeo u ovoj firmi i koliko je to koštalo poreske obveznike
Srbije.

Državna revizorska institucija je otkrila i neverovatne stvari, kao na
primer da je kao početne podatke za 2010. godinu Jat uneo podatke s
kraja 2008. umesto 2009. godine. Takođe je pogrešno iskazao povećanje
osnovnog kapitala od 6,4 miliona dinara (56.000 evra) uprkos gubicima
iznad visine kapitala.

Zbog nepostojanja godišnjeg plana, kao i plana nabavki, Jat je 
prekršio zakon o javnim nabavkama kod nabavki vrednih 5,65 milijardi
dinara (54,8 miliona evra).

Za modernizaciju telekomunikacione mreže zaključen je aneks ugovora
vredan 815 miliona dinara (7,9 miliona evra) bez prethodno sprovedenog
postupka javne nabavke. I nabavka 572 IP telefona vredna 50 miliona
dinara (485.000 evra) sprovedena je bez postupka javne nabavke.

Procedure u ovoj kompaniji bile su u najmanju ruku čudne, jer su
državni revizori otkrili da je Jat sačinjavao naloge za isplate iz
blagajne bez knjigovodstvenih isprava, koje je trebalo da budu sačinjene
na dan polaganja novca na tekući račun. Novac je polagan na tekući
račun sa zakašnjenjem u proseku od 25 do 30 dana, tako da je blagajnik
svakog dana u toku 2010. godine, nezakonito zadržavao i neovlašćeno
raspolagao novčanim sredstvima, primljenim iz pazara poslovnica,
prosečno u iznosu od 2,5 do 2,9 miliona dinara. Utvrđeno je da su tokom
čitave 2010. godine dnevnici blagajne sa ukupnim godišnjim prometom
364,9 miliona dinara (3,5 miliona evra) sačinjavani na osnovu
falsifikovanih dokumenata.

Mimo javnih nabavki 220 miliona evra

Na kraju, možda i najkontroverznija revizija koju je DRI uradila u
javnim preduzećima bila je provera finansijskih izveštaja JP Srbijagas
iz 2011. godine. Osim što je DRI podnela prijave za privredni prestup
protiv direktora Srbijagasa, i ministarka energetike Zorana Mihajlović
je izjavila da je zbog ovog izveštaja Srbijagas „slučaj za tužilaštvo”, a
NVO Koalicija za nadzor javnih finansija podnela je krivičnu prijavu
protiv direktora Dušana Bajatovića, podnoseći kao dokaz izveštaj
državnih revizora.

Poslovanjem Srbijagas dominira pre svega nepoštovanje zakona o javnim
nabavkama. Bez raspisivanja tendera i postupka javnih nabavki, Srbijagas
je u 2011. godini potrošio ili zaključio ugovore vredne 22,5 milijardi
dinara (što je više od 220 miliona evra), od čega se na nabavku
finansijskih usluga (kredita) odnosi 11,87 milijardi dinara, na ugovore o
izgradnji gasovoda 10,1 milijardi dinara i na ostale usluge
(zdravstvene usluge, edukacija, obezbeđenje…) 544 miliona dinara.

Srbijagas je u 2011. godini uplatio 12 miliona dinara košarkaškom klubu
Vojvodina Srbijagas, a ukupno je pokrio gubitke ovog kluba od 80
miliona dinara i odobrio sponzorstvo od još 120 miliona dinara.

Treba podsetiti da je Srbijagas najveći gubitaš od svih javnih
preduzeća u Srbiji. U 2011. godini konsolidovani gubitak je iznosio 50
miliona evra, a u 2012. neverovatnih 330 miliona evra. Ukupni dugovi
Srbijagasa iznose preko milijardu evra. Samo u ovoj godini, iz budžeta
će morati da se plati 150 miliona evra za dugove ove kompanije, što je
za 50 odsto više nego što će u budžet doneti mnogo osporavani solidarni
porez na plate u javnom sektoru.

Srbijagas je napravio i niz prekršaja prilikom preuzimanja Agroživa,
HIP Petrohemije i HIP Azotare, što je značajno narušilo tačnost podataka
iskazanih u finansijskim izveštajima.

DRI je ocenila i da je Srbijagas bez zakonskog osnova prihvatio da bude
garant ukoliko kompanija RST Corporation ne bude platila kompaniji
Gasprom Schwei gas koji se nabavlja za HIP Azotaru i Metanolsko-sirćetni
kompleks, u vrednosti 95 miliona dolara.

Ovo preduzeće je bez odluke UO i saglasnosti Vlade zaključilo ugovore o
jemstvu sa Srpskom fabrikom stakla  u iznosu od 230 miliona dinara i
Agrobankom u iznosu od 723 miliona dinara. Takođe, Srbijagas je 2011.
godine na ime dobiti iz 2010. godine isplatio zaposlenima 98 miliona
dinara, ali nije uplatio obavezu u budžet od 440,5 miliona dinara.

Ovo je samo nekoliko od mnogih prekršaja koje je napravila ova
kompanija, ali bar do danas nikakvih sankcija za odgovorne nije bilo.

Kazne minimalne, slučajevi zastarevaju

Sve ukupno DRI je protiv javnih preduzeća i odgovornih lica u javnim
preduzećima podnela 57 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a
prekršajni sudovi su doneli 13 osuđujućih presuda, ali i 12 rešenja o
obustavi postupka zbog zastarelosti, dok je po 32 zahteva postupak u
toku.

Takođe ova institucija je podnela i 35 prijava za privredni prestup, od
čega su nadležna tužilaštva podigla 20 optužnih predloga, a privredni
sud doneo je svega dve osuđujuće presude.

U postupku revizije podnete su i tri krivične prijave, od čega je za
jednu krivičnu prijavu nadležno tužilaštvo odustalo od krivičnog
gonjenja, a za dve krivične prijave postupak je u toku.

I kada Državna revizorska institucija uradi reviziju i podnese prijave,
sudovi to veoma sporo procesuiraju, pa u velikom broju slučajeva dolazi
do zastarevanja. Prema istraživanju Transparentnosti Srbija, u najvećem
broju slučajeva prekršajne kazne koje sud dosuđuje su na granici
minimuma, pa je tako prosečna prekršajna kazna u 2012. godini bila
50.000 dinara, a u 2013. svega 30.000 dinara.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ističe da
dužina trajanja procesa i niske kazne nisu najveći problem.

„Problem je što su nepravilnosti koje uočava DRI tek vrh ledenog 
brega. DRI se, iako radi već pet godina, bavi još uvek očiglednim
prestupima, a ne nekim dubokim analizama kojima bi se došlo do mnogo
većih prekršaja“, smatra Nenadić, dodajući da ni do sada nema velikih
pomaka u kontroli rada javnih preduzeća, iako se u poslednje dve godina o
tome mnogo priča.

Prema njegovim rečima, krajem 2012. godine usvojen je novi Zakon o
javnim preduzećima, ali se on mahom krši, a da pri tome od Vlade nismo
dobili nikakve podatke o programima poslovanja tih preduzeća.

„Kontrola unutar javnih preduzeća nije dovoljno dobra. Mi i ne znamo šta se tamo sve radi“, dodaje Nenadić.

Tekst možete pročitati i na websajtu javnapreduzeca.rs

Ovaj projekat „Javna preduzeća – milionski gubici u medijskoj tišini“ finansira Evropska unija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji“ kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria.

Ovaj tekst je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadršaj ovog
dokumenta je isključivo odgovornost Business Info Group, izdavača „Nove
ekonomije“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske
unije.