Kako su slučajnosti preokrenule istoriju

Komandant eskadrile Dik Best je istorijska ličnost i glavni junak ovog filma. Iako je uzleteo u avionu sa neispravnom bocom sa kiseonikom, odbio je da se vrati rizikujući da uništi pluća. Već teško oštećenih pluća, Best se vratio do nasača, ponovo uzleteo i u drugom napadu uništio poslednji japanski nosač aviona

Film „Midvej“ iz 2019. godine Ronalda Emeriha, za razliku od mnogih ratnih filmova, prikazuje realnu sliku događaja. Tema bitke kod Midveja je već obrađena u istoimenom ratnom spektaklu iz 1976. godine sa glumačkim legendama kao što su Čarlston Heston, Robert Mičam, Henri Fonda i Toširo Mifune. Taj film je predstavio romansiranu verziju te velike bitke, uz patetične (i izmišlјene) detalјe, kao što je odnos mornaričkog komandanta i sina pilota zalјublјenog u devojku japanskog porekla. Emerih je uspešno izbegao takvu zamku prateći prave junake te bitke, pilota Dika Besta koji je, uz veliku ličnu žrtvu, sam potopio dva nosača aviona kao i mornaričkog obaveštajca Lejtona koji je uspeo da odredi Midvej kao pravi cilј japanskog napada i omogući zasedu.

Naša publika nije previše upoznata sa ratom na Pacifiku; napad Japana na Perl Harbur je uvukao SAD u drugi svetski rat. Veliko je pitanje kada bi (i da li bi) SAD ušle u rat da nisu napadnute, pošto američka javnost nije bila nimalo raspoložena za rat. Verovatno bi Hitler slomio zube u Rusiji i bez ulaska SAD u rat; u tom slučaju bi Zapadna Evropa završila kao i Istočna da sovjetskim satelitskim režimima.

Kako je došlo do napada na Perl Harbur?

Za razliku od Nemačke, u Japanu nije postojao „vođa“ već je državom upravlјala vojno-politička klika, uz pasivnu ulogu cara koji nije donosio odluke (ali ih je aminovao). Sve odluke su donošene uz autoritet cara kao božanskog bića, nedodirlјivog za obične lјude. Japanci su prvi put mogli da čuju glas svog vladara tek kada se obratio naciji preko radija kako bi objavio kapitulaciju.

Ta elita nije bila jedinstvena, najradikalniji su bili komandanti kopnene vojske (koja se zaglavila u ratu u Kini još od početka tridesetih) dok je mornarica bila neuporedivo uzdržanija, jer su znali da će njihovi protivnici na moru biti SAD i Velika Britanija, a ne nefunkcionalna i slaba Kina.

Rat Japana i SAD  nije bio neizbežan; japanski imperijalizam je težio pokoravanju Azije, uz frazu privlačnu za narode u evropskim kolonijama „Azija azijskim narodima“ (naravno, pod japanskom kontrolom). Ipak, svesni moći zapadnih sila, sve do decembra 1941. godinu su izbegavali direktan sukob sa SAD i Britanijom.

U filmu je puno pažnje poklonjeno detalјima, koji možda nisu do kraja jasni nedovolјno upućenim gledaocima. Na primer, na samom početku filma, u dijalogu američkog obaveštajca Lejtona (tada pomorskog atašea u Tokiju) i admirala Jamamota, komandanta mornarice, upečatlјivo je objašnjen klјučni  momenat koji je naveo Japan da napadne SAD. Jamamoto je prilikom oproštajne posete poručio Lejtonu da u japanskom rukovodstvu ima lјudi koji ne žele rat sa SAD, i da do njega neće doći osim ako ne budu primorani zbog eventualne blokade snabdevanju naftom (Japan je bio skoro potpuno zavistan od uvoza nafte iz SAD), i zamolio ga je da tu poruku prenese Vašingtonu.

Amerika je od izbijanja II svetskog rata bila nominalno neutralna ali je vodila probritansku politiku, obilato ih snabdevajući ratnim materijalom na kredit, pošto su im prvo uzeli sve zlatne rezerve. Na istoku, Amerika je bila nezadovolјna japanskim ratom sa Kinom i pritiskala je Japan kako bi se taj rat zaustavio ili bar ograničio. 

U nameri da „ojača“ svoj položaj prema SAD, Japan je potpisao 27. septembra 1940. godine „trojni pakt“ sa Nemačkom i Italijom. Ideja japanskog ministra spolјnih poslova Macuoke da će trojni pakt da ojača položaj Japana u pregovorima samo je razbesnela Amerikance, koji su shvatili da se tim činom Japan nepovratno opredelio protiv Zapada. Inače, Macuoka je čak neposredno posle potpisivanja trojnog pakta otišao kod Stalјina sa kojim je potpisao sporazum o prijatelјstvu, računajući da je tako zaštitio svoju državu i sa te strane (i to je trebalo da „urazumi“ Ameriku).  Kada je Nemačka u junu 1941. godine napala SSSR, Japan se našao u čudu, ali su odbili pritiske Nemaca da udare SSSR sa leđa. Da je tada Japan napao, Stalјin ne bi mogao da povuče sibirske divizije sa kojima je odbranio Moskvu i pitanje je kako bi se rat sa SSSR uopšte završio.