KAMATE VISOKE, ISPLATIVOST UPITNA

Fiskalni savet skreće pažnju na pojačano zaduživanje države po visokim kamatama, nedovoljno transparentne pozajmice iz budžeta, smanjene izdatke za projekte koji ionako kasne. Povećani su i rashodi za EXPO 27, Nacionalni stadion, prugu do tog stadiona, kao i za kupovinu vojnih aviona „rafal“. Upadljiv je nedostatak investicija u obrazovanje, zdravstvo i ekologiju

Fiskalni savet pozdravlja što se novim rebalansom budžeta uvećavaju rashodi za socijalnu potrošnju i poljoprivredu, i to što finansijska stabilnost zemlje neće biti ugrožena – ne zbog dobro planiranog budžeta, nego zbog brzine ekonomskog rasta. Ipak, ekonomisti Saveta smatraju da je, umesto na uvećanje deficita, ipak trebalo ići na njegovo dalje smanjivanje. Poboljšane budžetske prihode, koji su jedno od objašnjenja za jesenji rebalans, valja iskoristiti za otplatu glavnice javnog duga koji u narednim mesecima dospeva na naplatu „a ne za finansiranje novih budžetskih rashoda“, naglašava u svojoj oceni Fiskalni savet.

Ovo savetodavno telo navodi i da je javna potrošnja kao glavni „motor“ ekonomskog rasta neodrživa na duže staze, jer niko ne zna da li će se investicije u projekte kao što je EXPO 2027 isplatiti. Naprotiv, iskustva drugih zemalja nam govore da je slučaj suprotan. Drugi razlog je neizvesnost u pogledu naplate prihoda od poreza koji variraju svake godine zbog stanja na tržištu rada i profitabilnosti privrede.

„Visok rast BDP-a u evrima od oko deset odsto, kakav se dešava ove godine, dobrim delom počiva na faktorima koji nisu dugoročno održivi. Na njega, pored solidnog realnog rasta BDP-a od 3,8 odsto, utiče i još uvek relativno visoka prosečna inflacija (4,7 odsto), kao i veći deflator BDP-a od 5,7 odsto (usled bržeg rasta domaćih od uvoznih cena)“, objašnjava Fiskalni savet.

Predlogom rebalansa planiraju se ukupni prihodi u iznosu od 18,56 milijardi evra, što je za 132,4 milijarde dinara (to je 1,13 milijardi evra ili 1,4 odsto BDP-a) više od prethodne verzije budžeta.

Rashodi bi se povećali na 20,8 milijardi evra, odnosno gotovo 1,7 milijardi evra više u odnosu na iznos iz poslednjeg Zakona o budžetu.

Posmatrano kroz učešće u BDP-u, deficit budžeta ove godine će se povećati sa 2,2 odsto BDP-a na 2,9 odsto BDP-a.

Gde izdaci najbrže rastu?

Budžetom za 2023. godinu bilo je predviđeno da će rashodi za investicije biti na nivou od 5,6 odsto BDP-a, dok je u rebalansu planirano blizu 6,4 odsto BDP-a,  odnosno 570 milijardi dinara.

Ovo povećanje se u najvećoj meri tiče izdataka za nekolicinu „novijih“ projekata: EXPO 2027, Nacionalni fudbalski stadion, prugu od Zemun polja do Nacionalnog stadiona (sve ovo je bilo i u prethodnom planu za ovu godinu, samo s manjim iznosima), kao i nabavku vojnih aviona „rafal“ (što je nedavno ugovoreno). Rashodi za ove četiri stavke beleže porast za 91 milijardu dinara (EXPO sa 23 na 43 milijardi dinara, Stadion sa 13 na 31 milijardi dinara, pruga Zemun polje – Stadion sa 4,3 na 8,8 milijardi, a prva rata za „rafale“ sa nula na 48,6 milijardi dinara).

Ove investicije odlikuje veoma kratak period između trenutka kada su „obznanjene“ i njihove realizacije, koja se mora izvršiti u kratkom i jasnom vremenskom roku. Na neki način, to ih čini vanrednim, dodatnim investicijama, objašnjava Fiskalni savet.

„Kada su ovi projekti dobili svoje mesto u budžetu, oni se nisu nadovezali na postojeće investicije, već su uticali na pravljenje ušteda na (drugim) projektima. Najveći teret (novih projekata) je pao na izgradnju saobraćajnica, gde investicije stagniraju u odnosu na BDP, ali beleže pad učešća u ukupnoj masi investicija Republike. Iz istog razloga, ni nekoliko drugih oblasti – a pre svega mislimo na obrazovanje, zdravstvo i zaštitu životne sredine – nije dobilo rast investicija u neophodnom obimu.

Imajući u vidu predstojeći period realizacije rashoda za EXPO i opremanje vojske, nije objektivno očekivati da će se u narednom periodu otvoriti veći budžetski prostor za oblasti koje su dugoročno zapostavljene, poput obrazovanja i zaštite životne sredine“, kaže Fiskalni savet.

Takođe, na strani javnih rashoda problemi nedovoljne transparentnosti daleko su veći nego u ostalim oblastima, primećuju iz Saveta.

Koristi upitne, kamate visoke

Prema izveštaju Fiskalnog saveta, rebalans budžeta prekida ravnotežu u trošenju novca, a jača potrošnju za projekte za koje se ne zna da li će doprineti dovoljno rastu ekonomije – ali za koje se država zadužuje po visokim kamatama.

Poslednje evroobveznice koje je emitovala država imale su kamatnu stopu od preko šest odsto, a još nepovoljniji su bili krediti koji su se tokom ove godine uzimali od komercijalnih banaka za finansiranje pojedinih javnih projekata (obilaznica oko Kragujevca, saobraćajnica Šabac – Loznica, Dunavska magistrala, Nacionalni stadion) po kamatama između osam i devet odsto.

Prema računici Fiskalnog saveta, zbog pogoršanja uslova zaduživanja i (apsolutnog) povećanja javnog duga, rashodi republičkog budžeta za plaćanje kamata snažno su porasli u prethodne dve godine – u 2022. su bili 105 milijardi dinara, a rebalansom za 2024. već se projektuju na 185 milijardi dinara, što je rast od skoro 700 miliona evra.

Za javni dug od oko 50 odsto BDP ne može se reći da je zabrinjavajuće visok, a pokazuje da se Srbija po nivou zaduženosti u 2024. godini približila proseku zemalja Centralnoistočne Evrope (CIE), kažu ekonomisti Saveta.

„Troškovi servisiranja istog nivoa javnog duga za Srbiju veći su nego u ovim zemljama i budžetska izdvajanja za kamate srazmerno su veća – oko 2,1 odsto BDP naspram prosečnih oko 1,5 odsto BDP u CIE. Naše analize pokazuju da će prosečna kamatna stopa na ukupan dug Srbije u 2024. porasti na oko 4,3 odsto – što je za trećinu iznad proseka CIE (oko 3 odsto), odnosno više nego dvostruko iznad prosečne cene zaduživanja razvijenih zemalja EU (oko 1,8 odsto). Posledično, teret servisiranja javnog duga Srbije od oko 50 odsto BDP-a sličan je troškovima za kamate koje imaju razvijene zemlje EU sa dugom od preko 100 odsto BDP (npr. Francuska)“, stoji u analizi Fiskalnog saveta.

Iz ovog fiskalnog tela ocenjuju da se održivost javnih finansija neće ugroziti u srednjem roku, ali smatraju da je ove godine „postojala dobra prilika za ambicioznije smanjenje javnog duga, što bi se prelilo na manja plaćanja za kamate u narednim godinama“.

A projekti kasne…

Deo izmenjenih politika zaslužuje detaljnije obrazloženje, što se odnosi ne samo na stavke kod kojih rebalans donosi povećanje rashoda, već i na projekte koji se smanjuju (kasne), kažu iz Fiskalnog saveta.

Rebalansom predviđena sredstva za investicije u okviru programa „Realizacija projekata železničke infrastrukture“ na deonici pruge Stara Pazova – Novi Sad, jedanaest puta su manja od iznosa iz originalnog budžeta – pad sa 5,6 milijardi dinara na 0,5 milijardi dinara u Rebalansu, bez pratećeg obrazloženja, navode iz Saveta.

Republičke investicije u luke (izgradnja nove luke u Beogradu, zajedno sa proširenjem kapaciteta luka Sremska Mitrovica, Bogojevo i Prahovo), sada već po pravilu, takođe rebalansom trpe izraženu redukciju planiranih sredstava – smanjenje sa 3,3 milijarde dinara na 1 milijardu dinara, navodi ovo fiskalno telo.

Savet je identifikovao još nekoliko projekata iz osetljivih oblasti koji kasne, za šta Vlada u obrazloženju rebalansa nije pružila valjane argumente.

„Smanjenja sa tri na jednu milijardu dinara za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema Beograda, pad investicija u okviru IPA 2018 programa u oblasti životne sredine sa 2,9 na 1,7 milijarde dinara i drugo. U budžet istovremeno ulaze neki novi, prvobitno neplanirani rashodi koji zaslužuju objašnjenje. U tom svetlu, kao sredstva u rebalansu od 1,7 milijardi dinara na nabavci finansijske imovine za projekat izgradnje termoelektrane Kostolac B, kao i u kojoj meri (i koje tačno aktivnosti) država planira da finansira u okviru ostalih velikih investicionih projekata EPS-a, imajući u vidu da je rebalansom otvorena pozicija za isplate na ime izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana (projekat je u ranoj fazi, premda su preliminarne procene da bi ukupna vrednost cele investicije trebalo da iznosi 1,4-1,5 milijardi evra“, kaže se u analizi budžetskog tela.

Iz Saveta kažu da  ne treba zanemariti ni činjenicu da krajnja namena sredstava u okviru neto budžetskih pozajmica i dalje ostaje najvećim delom neobjašnjena (rebalansom su ovi rashodi smanjeni sa 45 milijardi iz originalnog budžeta na skoro 19 milijardi dinara, što je i dalje osetno iznad uobičajenog pretkriznog nivoa od oko pet milijardi dinara). Slično, dodatno bi trebalo rasvetliti investicione rashode reda veličine 20 milijardi dinara – po konkretnim projektima, kaže Fiskalni savet.