Do sada su svi razlozi za eksproprijaciju bili taksativno navedeni, dok po novim odredbama država za projekat „od značaja“ može eksproprisati sve šta želi. Razlog može biti izgradnja industrijskih objekata za strane kompanije, stambena izgradnja ili „šoping mol”
Pokušaj vlasti da na mala vrata, bez javne rasprave, provuče izmene Zakona o eksproprijaciji i, u manjoj meri, Zakon o referendumu doživeo je fijasko. Očigledno pritisnut velikim protestima, predsednik Vučić je blizu dve nedelјe u gotovo svakodnevnoj komunikaciji sa javnošću pokušavao da se nekako izvuče, ali ništa nije vredelo.
Pritom se i žestoko izblamirao kontradiktornim izjavama i nakaradnim „pravnim“ tumačenjima: tvrdio je da zakon može da vrati na ponovno odlučivanje Skupštini samo ako nije u skladu sa Ustavom (što očigledno nije tačno), da su mu pravni stručnjaci, uklјučujući i neke (koje?) advokatske kancelarije, govorili da je zakon potpuno u redu, da bi se postepeno retorika sve više ublažavala.
Pominjao je i nešto što do sada nije primenjeno u našoj pravno-političkoj praksi; najavio je da će potpisati zakon (jer ne može da „uskrati potpis“), da bi već iste nedelјe Vlada pripremila nov tekst izmena i dopuna zakona i uputila ga Skupštini na usvajanje!
Kako su protesti postajali sve masovniji, a nezadovolјstvo počelo da se preliva i na birače vlasti, morao je da popusti i napravi „salto mortale“. Odjednom je rekao da postoji mogućnost da zakon vrati Skupštini i iz drugih razloga, a ne samo ako nije u skladu sa Ustavom i pritom je dodao da su odredbe zakona sa izuzetno kratkim rokovima „skandalozne“, jer ugrožavaju imovinska prava i slično.
U tom, slobodno možemo reći prenemaganju pred javnošću, predsedniku kao da je promaklo da se identični kratki rokovi za eksproprijaciju već primenjuju od januara 2020. godine, kada je na snagu stupio Zakon o posebnim postupcima radi realizacije linijskih infrastrukturnih projekata, koji kao „leks specijalis“ menja pojedine odredbe Zakona o eksproprijaciji.
Protesti nisu izbili samo zbog nakaradnih odredbi dva zakona, već i zbog protivlјenja stanovništva širom zemlјe otvaranju rudnika kompanije Rio Tinto. I tu je predsednik morao da popusti pošto je javno „obećao“ da neće biti prihvaćen zahtev Rio Tinta za izmenu prostornog plana, koji je već ušao u proceduru i trebalo je da bude usvojen sredinom decembra.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
