Klјuč za snabdevanje je Turska

Ako prestanu isporuke iz Rusije, jedini izgledan izvor je kupovina gasa preko terminala za tečni gas (LNG) u Turskoj, gde ima raspoloživog prostora. Srbija može da kupi LNG iz Katara, SAD ili Alžira

Preko Instagrama nas je predsednik države obavestio da je razgovarao sa ruskim ambasadorom u Beogradu Bocan-Harčenkom i da su, između ostalog, tokom razgovora „posebnu pažnju posvetili snabdevanju gasom i uslovima koji obezbeđuju sigurnost, predvidlјivost cena i dalјu diversifikaciju izvora“.

Samo pominjanje „dalјe diversifikacije“ u snabdevanju gasom znači da je ruskoj strani ukazano da Srbija priprema alternativu za ruski gas.

Početkom novembra odnosi Beograda i Moskve postali su inače veoma zategnuti. To se najbolјe videlo upravo posle pomenutog sastanka predsednika Vučića sa ambasadorom Bocan-Harčenkom.

Nepuna dva sata posle tog sastanka oglasila se Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spolјnih poslova Ruske Federacije, sa veoma oštrom izjavom usmerenom protiv predsednika Srbije. Zaharova je naglasila da „se pita da li postoji jedan predsednik Vučić“, s obzirom na to da jednu vrstu izjava daje u Moskvi, a drugu medijima zapadnih država, uz aluzije na prodaju municije Ukrajini.

Pored trgovine municijom, srpsko-ruske odnose znatno opterećuje i problem poslovanja NIS-a, jer su početkom oktobra stupile na snagu američke sankcije. Rafinerija u Pančevu, klјučna za snabdevanje naše zemlјe naftnim derivatima, ima sirove nafte samo do kraja novembra. Sudeći po izjavama samog Vučića, naša strana je spremna da, kršeći međudržavni sporazum sa Rusijom, preuzme vlasništvo ili kontrolu nad NIS-om, ako se u pregovorima koji se vode, ne pronađe kupac NIS-a prihvatlјiv za SAD.

Alternativno snabdevanje gasom

Ukoliko bi došlo do jednostranog preuzimanja NIS-a, izvesno je da će Gasprom, kao većinski vlasnik te kompanije, prestati da prodaje gas po povlašćenim uslovima, a nije isklјučeno ni da će obustaviti snabdevanje u potpunosti.

Gasni aranžman je u protekle četiri godine, od kada je naglo poskupeo gas, doneo Srbiji ogromne koristi, jer je omogućio nabavku gasa po ceni koja je znatno niža od tržišne; ilustracije radi, tokom 2024. godine cena gasa od Gasproma je bila čak 35% niža od cene po kojoj kupujemo gas od azerbejdžanske kompanije SOCAR  (da nabavlјamo gas preko LNG terminala, cena bi bila još veća).

Samo tokom prošle godine, u odnosu na cenu SOCAR-a, Srbija je uštedela  preko 300 miliona evra, više nego što EU donira godišnje Srbiji u procesu priklјučenja, a verovatno i znatno više nego da smo kupovala tečni gas (LNG) preko grčkih ili turskih terminala.

Pitanje snabdevanja gasom otvoreno je i zbog mogućnosti (iako je to demantovano iz Brisela) da Bugarska zbog nove EU regulative prekine tranzit ruskog gasa.

Da bi Srbija obezbedila dovolјno gasa za svoje potrebe, potrebno je da zaklјuči ugovor sa nekim od proizvođača ili trgovaca, kao  i da obezbedi odgovarajući kapacitet u gasovodima.

Gasovodi su manji problem

Što se pristupa gasovodima tiče, tu situacija ni izdaleka nije tako loša kao što se ponekad predstavlјa. U proteklih pet godina, Srbija je obezbedila dva nova gasovoda iz pravca Bugarske: Turski (Balkanski tok) kapaciteta 13 milijardi kubika godišnje, koji je tranzitni i ide do Mađarske, i interkonektor Niš-Sofija, kapaciteta 1,8 milijardi kubika.

Otvaranjem Turskog toka 2021. godine, Srbija je prestala da bude „slepo crevo“ u snabdevanju gasom i počela je da naplaćuje tranzit gasa preko svoje teritorije za Mađarsku i dalјe. Do tada, Srbija je kupovala ruski gas preko Ukrajine i Mađarske gasovodom iz socijalističke ere, uz velike tranzitne takse koje su cenu gasa samo za tranzit preko Mađarske povećavale za 15%.

Trenutno Srbija ima mogućnost snabdevanja gasom iz Mađarske, trasom starog gasovoda koji ulazi u zemlјu kod Horgoša, kao i trasom novog gasovoda Turski tok uz neke manje prepravke, ali i iz Bugarske, gasovodom Turski tok (ili Balkanski tok) i preko interkonektora Niš-Sofija.

Koliko ima smisla praviti nove gasovode?

Srbija je sa potrošnjom od oko tri milijarde kubika godišnje mali potrošač gasa; Mađarska, sa 40% više stanovnika, troši oko 9 milijardi. Mala potrošnja gasa znači i da izgradnja novih gasovoda za snabdevanje Srbije, pored postojećih, nema ekonomsko opravdanje.

Iako je otvaranjem dva gasovoda prema Bugarskoj Srbija već značajno „diversifikovala“ mogućnosti za snabdevanje gasom, u javnosti se neprestano ponavlјa da treba mnogo više da se uradi na diversifikaciji snabdevanja i da se izgrade interkonektori ka Rumuniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, pa čak i Bosni i Hercegovini.

U suštini, ponavlјaju se poruke koje stižu iz Vašingtona i Brisela, po kojima je jedino bitno da Srbija prestane da kupuje ruski gas.

To na papiru možda lepo zvuči, ali realnost je drugačija. Pre svega, gradnja interkonektora je kapitalan infrastrukturni projekat i podrazumeva značajne investicije, koje mogu da se isplate samo ukoliko gasovodom ide gas.

Ako bi Srbija izgradila još četiri interkonektora, imala bi ukupno osam različitih pravaca za snabdevanje gasom, što je potpuno besmisleno rasipanje novca za potrošača koji troši samo tri milijarde kubika; od tih gasovoda samo Balkanski tok ima veliki kapacitet i služi za snabdevanje za više država.

Veći deo tih gasovoda malo bi se koristio (a možda se ne bi ni koristio) i bio bi potpuno neisplativ. Inače, pored početne investicije u gradnju, gasovode bi trebalo napuniti gasom i održavati, što podrazumeva dodatne troškove.

Nijedna država u okruženju nema ekonomski interes za gradnju interkonektora prema Srbiji, niti ga ima Srbija; jedini način da se takva, u suštini besmislena, mreža izgradi je da EU finansira te projekte. Ni interkonektor Niš-Sofija nikada se ne bi izgradio da EU nije donirala Bugarskoj pun iznos troškova, dok je Srbija manji deo sredstava dobila kroz donaciju, a ostatak kroz povolјan kredit Evropske investicione banke.

Samo gasovod prema Rumuniji ima smisla

Jedini potencijalno izgledan, isplativ pravac za novi gasovod je prema Rumuniji. Ta država će postati izvoznik gasa kada se aktiviraju novootkrivena nalazišta u Crnom moru 2027. godine (trenutno Rumunija uvozi gas). Sa naše strane potrebno je da se izgradi 13 km gasovoda i 85 km gasovoda sa rumunske strane.

Politički dogovor je postignut, potpisan je memorandum o razumevanju za gradnju gasovoda kapaciteta 1,6 milijardi kubika i očekuje se da bude završen u oktobru 2027. godine.

Interkonektor prema Hrvatskoj nema nikakvog opravdanja, jer ta država ima samo jedan terminal za snabdevanje LNG-om, koji je već „rasprodat“ postojećim korisnicima (Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj).

Inače, EU je donacijom od 533 miliona evra finansirala proširenje gasovodne mreže u Hrvatskoj, kako bi se dodatnim količinama gasa snabdevale Slovenija i Mađarska. Bez te donacije, ni Hrvatska ne bi proširivala kapacitet LNG terminala na Krku sa 2,8 na 6 milijardi kubika. Zato nije realno očekivati da će bilo ko izgraditi interkonektor, osim ako to ne bude finansirano iz Brisela.

Severna Makedonija tek treba da počne da gradi gasovod ka Grčkoj, a izgradnja gasovoda ka Srbiji još nije ugovorena. Što se Bosne i Hercegovine tiče, njen jedini gasovod je iz Srbije, iz pravca Malog Zvornika. Planira se gasno povezivanje BiH sa Hrvatskom, što je bilo predmet velikog sporenja Hrvata i Bošnjaka, pa je, uz veliki pritisak iz Vašingtona, krajem oktobra postignut načelan sporazum da gasovod grade američke firme uz koncesiju; inače, nema ni dovolјno raspoloživog gasa u Hrvatskoj za prodaju bez novih LNG terminala, sve i da dođe do dogovora.

Turska je klјuč za snabdevanje gasom

Jugoistočna Evropa ima prilično ograničene mogućnosti za snabdevanje gasom sa svoje teritorije: pored Hrvatske, samo Grčka ima dva LNG terminala kapaciteta oko 11 milijardi kubika. Nijedna država nema dovolјno sopstvenog gasa, osim Rumunije koja bi posle 2027. godine mogla da ima (ne preterano velike) viškove gasa. Grčka je tek nedavno odlučila da krene u istraživanja nalazišta gasa i biće potrebno nekoliko godina da bi eventualno mogla da komercijalno iz njih dobija gas.

Najbliži terminal za LNG nalazi se u grčkoj luci Aleksandropulos, kapaciteta šest milijardi kubika, koji je inače tek u oktobru, posle velikih tehničkih problema, počeo da radi punim kapacitetom. Srbija odatle ne može da računa na veće količine gasa, pošto je terminal već „rasprodat“. Sama Grčka troši sve više gasa, jer gasi termoelektrane na ugalј i pritom namerava da prekine nabavku ruskog gasa.

Deo gasa iz ovog terminala je rezervisan za veliku gasnu elektranu snage 840 MW koja se gradi u tom gradu. Bugarska je rezervisala milijardu kubika, deo treba da ide za Severnu Makedoniju, dok je Srbija zakupila 300 miliona kubika.

Region može da se snabdeva iz dodatnih izvora ili sa Zapada (Italije, Austrije i Nemačke) uz ogromne transportne troškove ili, što je jedino realno, iz pravca Turske.

Turska je postala veliko gasno čvorište zahvalјujući svom geostrateškom položaju, ali i mudroj energetskoj politici. Ona poseduje gasovode velikog kapaciteta prema Rusiji, Azerbejdžanu i Iranu kao izvorištima i prema Bugarskoj i Grčkoj kao potrošačima gasa.

Raspolaže i sa pet terminala za LNG kapaciteta 40-50 milijardi kubika, a pored toga naglo povećava sopstvenu proizvodnju prirodnog gasa sa novootvorenih nalazišta u Crnom moru, iz kojih će moći da pokrije deo domaće potrošnje. Zato samo Turska ima ogroman potencijal za snabdevanje regiona u budućnosti, pod pretpostavkom da više ne bude ruskog gasa (a on i sada ide preko Turske).

Preko Turske i Bugarske Srbija je obezbedila kvotu od 400 miliona kubika godišnje iz Azerbejdžana, koji dolaze preko gasovoda TAP. Više gasa iz te države ne možemo dobiti sve dok se za godinu dana ne poveća za 1,2 milijarde kubika kapacitet tog gasovoda.

Inače, najveći deo azerbejdžanskog gasa u gasovodu TAP unapred je rasprodat još prilikom njegove gradnje. Od Azerbejdžana se eventualno može povući nešto više gasa kada se sledeće godine poveća kapacitet gasovoda, ali i tu je prostor za našu dodatnu kupovinu ograničen.

Ako prestanu isporuke iz Rusije, jedini izgledan izvor je kupovina gasa preko terminala za LNG u Turskoj, gde ima raspoloživog prostora. Srbija može da kupi LNG iz Katara, SAD ili Alžira.

Zašto kasni formiranje skladišta gasa?

Za energetsku bezbednost Srbije mnogo je važnije od izgradnje interkonektora, da ima adekvatna skladišta gasa. Potrošnja gasa u Srbiji je veoma neravnomerna, jer se zimi zbog grejanja troši nekoliko puta više gasa nego leti, pa tako za vreme izuzetno hladnih dana dnevna potrošnja gasa ide i do 17 miliona kubika, dok je letnji minimum svega 2,6 miliona kubika.

Ovo stvara velike probleme prilikom ugovaranja kupovine gasa, jer svi proizvođači gasa žele kontinuirano ravnomerno snabdevanje, a to važi i za zakup gasovoda. Za povlačenje velike količine gasa tokom zime plaćaju se penali. Zato je za Srbiju od klјučnog značaja da ima dovolјno veliko skladište gasa; time se, pored ekonomske komponente, obezbeđuje i kontinuitet snabdevanja ako eventualno dođe do prekida u radu gasovoda.

Trenutno, Srbija ima na raspolaganju samo skladište u Banatskom Dvoru kapaciteta 450 miliona kubika, koje je u suvlasništvu Srbijagasa i Gasproma (pitanje je da li je uopšte moralo da se deli vlasništvo, ili je skladište trebalo da bude isklјučiva svojina Srbijagasa).

Radovi na njegovom proširenju do 750 miliona kubika počeli su tek u aprilu ove godine, posle više od 10 godina kašnjenja. U međuvremenu Srbijagas je iznajmio skladište u Mađarskoj, u kojem se čuva deo gasa potrebnog preko zime, ali je ta usluga veoma skupa. Ukoliko dotok gasa preko gasovoda stane, postoji dodatni problem: iz tehničkih razloga iz skladišta dnevno ne može da se povuče više od devet do deset miliona kubika, što je nedovolјno za potrebe u veoma hladnim danima.

Čak i kada se postojeće skladište proširi na 750 miliona kubika, to neće biti dovolјno. Za potpuno balansiranje potrošnje i sigurnost snabdevanja Srbija bi morala da uskladišti milijardu i po kubnih metara gasa.

Zbog nesposobnosti i nemarnog odnosa naših političara, koji su godinama razvlačili pitanje proširenja gasnih skladišta, a nisu ništa preduzimali, Srbija može doći u veoma tešku situaciju ove zime ako bude problema u snabdevanju ruskim gasom.

Rat Zapada i Rusije će nas skupo koštati

Sve dok traje rat u Ukrajini nastaviće se „ rat“ Zapada protiv ruskih energenata. Čak i ako se on nekako okonča, postojaće veliki otpori da Evropa nastavi da kupuje ruski gas.

To uostalom najviše odgovara Amerikancima, koji su znatno povećali proizvodnju gasa i ubrzano povećavaju kapacitete za izvoz: evropsko tržište za njih je idealno za prodaju viškova, jer su terminali za LNG uglavnom na istočnoj obali SAD.

U toj igranci Srbija može veoma loše da prođe. Ukoliko ne bude produžila povolјan ugovor sa Gaspromom suočiće se sa drastičnim poskuplјenjem gasa. Azerbejdžanski gas je trenutno više od 35% skuplјi od ruskog gasa, a eventualno snabdevanje preko terminala za tečni gas iz Turske i Grčke bilo bi još skuplјe.

Visoka cena „diversifikovanog“ gasa preliće se preko velikog poskuplјenja grejanja na stanovništvo i istovremeno napraviti velike probleme delu naše industrije koji troši veće količine gasa. Problema će imati i EPS, jer proizvodi sve više struje iz gasnih elektrana, pa to može dovesti i do poskuplјenja struje za stanovništvo (industrijska preduzeća mogu da kupuju struju na tržištu mimo EPS-a).