Knjiga između dve vatre

Prijava za Sajam, čuje se u krugovima udruženja izdavača, postala je politička lična karta: ko se ne prijavi za učešće biće politički obeležen, što u Srbiji često znači padanje u nemilost. Izdavači se prijavljuju, a nadaju se da će manifestacija po kojoj je Beograd poznat kod ljubitelja knjige, ipak biti otkazana

„Beogradski sajam, a posećujem ga od sredine osamdesetih, za mene je bio središnje mesto knjige kada je reč o prostoru bivše države. Osamdesetih sam bio samo posetilac, mladi pisac naoružan znatiželjom, no već i tada Sajam je bio mesto neponovljivih, jedinstvenih susreta, upoznavanja i prepoznavanja. Moje izdavačko učešće na Sajmu nikad nije imalo primarno komercijalni interes (nismo dolazili zato da bismo prodali goleme količine knjiga), ali zahvaljujući Sajmu i knjige ‘MeandarMedije’ pronalazile su put do zainteresovanih čitalaca“, kaže Branko Čegec, direktor i glavni urednik hrvatske izdavačke kuće „MeandarMedia“. U Beogradu, oni imaju vernu publiku koja jedva čeka Sajam da bi videla nova izdanja. Da li će i ove godine ostati uskraćeni za novosti iz sveta književnosti, još se ne zna. Nažalost, nisu upitni susreti sa izdavačima samo iz regiona i sveta, veliko je pitanje kako će domaći izdavači odgovoriti na izazove koje su pred njih postavili Beogradski sajam i gradska uprava. Iako je epidemiološki rizik od održavanja „festivala knjige“ još uvek neizvestan, finansijski je poznat, slažu se potencijalni izlagači, siguran je gubitak. 

Prošle godine, Beogradski sajam knjiga bio je otkazan, kao i mnogi sajmovi u svetu. Ove godine, dok se sajmovi knjiga otkazuju ili se sele u virtuelni prostor, koji otkako je počela pandemija pruža utehu i mogućnost susreta i razmena, Beogradski sajam objavljuje na svom sajtu: Međunarodni sajam knjiga u Beogradu održaće se od 24. do 31. oktobra. Vrelo leto prošlo je u pregovorima između dve strane čiji se interesi u jednoj tački razmimoilaze: državne institucije Beogradski sajam (čijoj je kasi potreban prihod od izlagača), koja je organizator, uz koju staje Grad Beograd kao osnivač i četiri udruženja izdavača: Udruženja izdavača i knjižara Srbije, Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, Udruženja izdavača udžbenika, nastavnih sredstava i učila Srbije i grupe samostalnih izdavača (oni su željni publike i promocije novih knjiga, ali su svesni sigurnog finansijskog gubitka).  

Kada je krajem juna bio organizovan sastanak povodom jesenjeg sajma knjiga, izdavačima je saopšteno da je termin za održavanje ove manifestacije pomeren za septembar, te da ove godine zbog pandemije, čije se razbuktavanje očekuje u oktobru i novembru, „mesec knjige“ neće biti oktobar kao do sada. Odluku o odstupanju od uobičajenog termina doneo je Odbor Beogradskog sajma knjiga, a sastanku su prisustvovali Dejan Papić, Zoran Hamovića i Žarko Čigoja, koji su na sastanak Odbora povodom Sajma knjiga pozvani kao predstavnici udruženja. Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl saopštio je tom prilikom i da će počasni gost biti Rumunija, da će slogan predstojećeg 65. Međunarodnog sajma knjiga biti: „Povratak napisanih“ i da je termin izabran kako bi se preduhitrila pandemija, da bi se spasao kulturni život s obzirom na to da će u oktobru i novembru biti veliki talas korone. 

Izdavači su se složili: to je sasvim neodgovarajući termin. Još uvek su ljudi na odmoru, roditelji su kupujući knjige i školski pribor ispostili kućni budžet, dani su topli pa bi bio drastično smanjen broj posetilaca, u toku su ispitni rokovi, izdavači koji se bave objavljivanjem udžbenika u tom periodu imaju previše posla i nedovoljno zaposlenih koji bi mogli da se uključe u rad na sajmu. Najvažnije od svega, slabi su izgledi da virus koji je nametnuo nova pravila i postavio nove ograde u septembru miruje. Epidemijska situacija, znalo se još tada, uticaće na značajno smanjenje posete. Za izdavače, to znači siguran gubitak.