Nevolјa je što krupni rezovi mogu da demaskiraju demagogiju veštačkog rasta BDP-a preko pokretanja druge peći u Smederevu, nove topionice u Boru, održavanja nerentabilne proizvodnje, što je sve predstavlјano kao veliki uspeh od strane predsednika Vlade. I drugo, nimalo zanemarlјivo, gašenje tih preduzeća može da dovede do ogromnog nezadovolјstva radnika koji, skoncentrisani u jednom mestu, mogu da povedu i ozbilјan bunt protiv vlasti
Nastavak poslovanja nekoliko velikih neprivatizovanih preduzeća po svemu sudeći predstavlјaće veliki problem za državu u narednim godinama. Iako je za pohvalu odluka Vlade da se nad većim brojem preostalih neprivatizovanih preduzeća pokrene stečajni postupak, najkritičnija preduzeća po svemu sudeći neće biti ni ozbilјno restrukturirana, a ni privatizovana niti ugašena 2016. godine.
To je klјučni problem, pošto najveće gubitke u privredi generiše nekoliko velikih privrednih subjekata. Troškovi takvog poslovanja ne mogu da se pokrivaju iz kapitala tih preduzeća (pošto je on negativan, usled višegodišnjeg lošeg poslovanja), pa će država morati da uskoči finansiranjem iz budžeta bilo direktno ili indirektno (neplaćanjem javnih prihoda i energenata). Direktna pomoć je predviđena u više nego skromnom iznosu od 500 miliona dinara (plus 4,5 milijardi za Resavicu).
U najproblematičnija preduzeća spadaju RTB Bor, Železara Smerederevo, hemijski kompleks Petrohemija, Azotara i MSK kao i JPPEU „Resavica“. Pored njih, do 31. Maja 2016. godine zaštita od prinudne naplate dugova je predviđena i za još nekoliko preduzeća koja su veoma neizvesne perspektive, kao što su Kablovi iz Jagodine, Galenika, Politika, FAP i Ikarbus.
Stotine ugašenih preduzeća, manje od 20% gubitaka
Gašenje više stotina neprivatizavanih preduzeća iz portfelјa Agencije za privatizaciju predstavlјa samo kvantitativan uspeh, pošto su najveći problemi upravo u preduzećima koja nastavlјaju da rade, jer ona generišu preko 80% ukupnih gubitaka u delu privrede koji je neprivatizovan.
Koliko je ta operacija bila uglavnom kozmetička, možemo lako zaklјučiti po tome da je ugašen IMT, koji je sa redukovanim brojem radnika (oko 400) mogao da posluje i bez državne pomoći i proizvodi sasvim solidan traktor, a da se nastavlјa agonija preduzeća od kojih svako pojedinačno generiše na desetine miliona evra godišnje obaveza za državu.
Fiskalni savet je u svojoj analizi nacrta budžeta identifikovao RTB Bor kao problematičan subjekt, zbog činjenice da je država garantovala za kredite od 150 miliona dolara, a da već 2016. godine dospeva oko 23 miliona evra. Nažalost, Fiskalni savet nije uočio rizike preostalih velikih preduzeća-gubitaša koji nastavlјaju da rade, a gde se krije potencijalno mnogo veći problem za budžet nego što je aktiviranje garancija za RTB Bor. Naime, nije samo potencijalni problem za budžet aktiviranje garancija za RTB Bor, već i „sveža“ sredstva koja se moraju uložiti kako bi se održalo poslovanje tih subjekata. Sa druge strane, nisu predviđena ni adekvatna sredstva u tranzicionom fondu, ukoliko bi se država odlučila da zatvori ta preduzeća.
RTB Bor – tempirana bomba
Da stvari ne stoje nimalo dobro oko poslovanja RTB Bor moglo se videti u kratkom izlaganju predsednika Vlade kada je objavio neuspeh tendera za prodaju Telekoma, napomenuvši da treba da se izdvoji za poslovanje RTB Bor u narednoj godini 100 miliona evra. Neposredno pre toga, braneći budžet u Skupštini Srbije, najavio je da neće dozvoliti zatvaranje RTB Bor.
Sunovrat u poslovanju RTB Bor ove godine prvenstveno je posledica pada cene bakra, koja je sa skoro 10.000 dolara po toni 2011. Godine, došla do 4.500 dolara ovih dana. Rad RTB je pri trenutnoj ceni bakra doveden u pitanje jer su postojeća nalazišta rude relativno siromašna, tako da rentabilna proizvodnja nije moguća.
Rukovodstvo RTB nije iskoristilo povolјne okolnosti sa velikom cenom bakra kako bi višak sredstava iskoristili za istraživanja radi otvaranja novih nalazišta rude, optimizaciju troškova ili postepeno smanjivanje broja zaposlenih. Umesto toga, novac se ulagao, bolјe reći razbacivao, u razne nepotrebne stvari kao na primer u hotel na Borskom jezeru.
Doduše, investiralo se i u izgradnju nove topionice bakra. A ta, po svemu sudeći, promašena investicija, donela je samo nove probleme. Naime, tehnologija rada zahteva veliku količinu koncentrata rude (dva puta više nego što je danas moguće proizvesti u RTB), tako da se za rad topionice mora uvoziti koncentrat. Pored toga, usled tehničko-tehnoloških problema, jalovina koja izlazi iz nove topionice mora da se preradi ponovo u staroj topionici, uz ogroman dodatni utrošak energije i nastavak zagađivanja životne sredine.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetsedmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
