U svom poslednjem polugodišnjem izveštaju, MMF je definisao trenutno tri glavne opasnosti po globalni rast – moguće negativne posledice po rast zbog niske inflacije u razvijenim zemljama, povećani rizici u zemljama u razvoju (ZUR) i povećan nivo geopolitičkog rizika. Opasnost od niske inflacije (čak i deflacije) najveća je u evrozoni, dok su rizici u ZUR povećani nakon turbulentnog perioda, kada je kapital u iščekivanju povećanja kamatnih stopa u SAD počeo da napušta zemlje u razvoju gde su postojali visok tekući deficit i inflacija.
Geopolitički rizici su u porastu, zbog početka novog „hladnog rata“ između Rusije i Zapada, na Dalekom istoku Kina ima teritorijalne nesuglasice sa Vijetnamom i Japanom, a u Libiji odmetnuti general Kalifa Hifter preuzima oružjem vlast. Takođe, podela Sever-Jug je opet postala aktuelna zbog integracija koje možda stvaraju osnovu za izraženiju bipolarnost sveta u budućnosti – EU i SAD su sve bliže potpisivanju Transatlantskog sporazuma o slobodnoj trgovini i investicijama, a Kina i Rusija su već potpisale istorijski energetski sporazum. Ali, pre nego što detaljnije opišem „vrele tačke“ tri spomenuta rizika, nemoguće je pisati o globalnoj ekonomiji, a ne spomenuti situaciju u i dalje najvećoj svetskoj privredi – SAD.
U pogledu budućeg ekonomskog rasta SAD, makroekonomisti su „optimisti“, a investitori donekle – „pesimisti“. Ekonomski rast je tokom prvog kvartala u SAD iznosio samo 0,1% , značajno niže nego 2,6% tokom četvrtog kvartala u 2013, a makroekonomisti i dalje ističu da je to samo privremena posledica jake zime, i da će se rast brzo oporaviti. Teško je naći makroekonomistu koji predviđa da će rast u SAD tokom 2014. biti niži od 2%, jer se nezaposlenost smanjuje, negativan uticaj fiskalne štednje jenjava, kreditna aktivnost se oporavlja, a kupovna moć i bogatstvo domaćinstava povećava, i sve to (prema makroekonomistima) doprineće bržem rastu u dolazećim kvartalima… Investitori, međutim, ne veruju mnogo makroekonomistima, slušali su takve prognoze 2008. godine – da je u pitanju samo blaga recesija koja će proći za jedan kvartal ili dva, a umesto toga je usledila najveća recesija posle Drugog svetskog rata.
Ako pogreše, makroekonomistima će šef možda održati „bukvicu“, a investitori će za razliku od njih izgubiti novac. Zbog toga, mnogi investitori zabrinuti su što je i dalje niska investiciona potrošnja, bez koje nema sledeće faze oporavka, a na tržištu rada, iako stopa nezaposlenosti opada, ne znači da se situacija popravlja, jer je broj ljudi koji traže posao sve manji i manji… Berzanski indeks S&P 500 je blizu istorijskog maksimuma, ali investitori sada čekaju da se razjasni situacija oko ekonomskog rasta i da se vidi da li su makroekonomisti u pravu.
Rizik od deflacije
U međuvremenu, investitori kupuju američke obveznice, smanjuju rizik u svojim portfolijima, pa je kamatna stopa na 10-godišnje američke obveznice opala sa 3% početkom godine na 2,5% u trenutku pisanja teksta. Kada investitori kupuju obveznice, njihova cena raste, a kamatna stopa zbog toga opada. Na primer, ukoliko obveznica košta 100 dolara, a kupon iznosi 5 dolara, onda je kamatna stopa 5% (5/100), dok kada cena obveznice skoči na 120 dolara, onda je kamatna stopa 4,2% (5/120). Ukoliko se prosečna prognoza makroekonomista ispostavi tačnom i oporavak ubrza, kamatna stopa na 10-godišnje američke obveznice će krajem godine iznositi oko 3,5%, što znači da će cena obveznica opasti, pa će onda oni investitori koji su od početka godine kupili obveznice biti na gubitku. Da li su investitori u pravu što su sve oprezniji, ili će se kajati što nisu više verovali makroekonomistima, tj. da li je čaša vode poluprazna ili polupuna, pokazaće se veoma brzo, jer će mesečni podaci potvrditi ili osporiti ubrzanje oporavka posle slabog rasta u prvom kvartalu.
Nastavak teksta možete pročitati u jedanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
