Vesti iz izdanja

01.06.2023. 01:48

Autor: Nevena Petaković

Ko nadzire cene trgovaca?

NA TALASU POSKUPLJENJA

Da li su visoke cene sa kojima se susrećemo u prodavnicama rezultat preteranih marži trgovaca, i bogaćenja primarnih proizvođača, odnosno ratara i farmera? Prvi se bore sa manjom prodajom, drugi propadaju. Dinamika prodajnih cena u vreme značajnih inflatornih kretanja je teško predvidiva, a samo vođenje cenovne politike u ovim uslovima predstavlja veliku glavobolju za trgovce na malo

Cene potrošačkih proizvoda u Srbiji u aprilu su bile više za 15,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Korpa proizvoda i usluga lične potrošnje obuhvata robu i usluge koje domaćinstva kupuju kako bi zadovoljili svoje potrebe (hrana, piće, odeća, obuća, transport, održavanje i popravka stana, lična nega, gorivo, struja).

Iako je ukupna inflacija u aprilu iznosila 15,1 odsto, rast cena nekih proizvoda i usluga bio je viši od tog iznosa. Tako su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), „mleko, sir i jaja“ u aprilu u proseku bili skuplji za 39,6 odsto, „hleb i žitarice“ za 23,8 odsto, a „meso“ za 17,7 odsto (u odnosu na april 2022).

ZAKON TRŽIŠTA ILI ZLOUPOTREBA KRIZE

„Dinamika prodajnih cena u vreme značajnih inflatornih kretanja je teško predvidiva, a samo vođenje cenovne politike u ovim uslovima predstavlja veliku glavobolju za trgovce na malo. Imajući u vidu trenutne trendove, izvesno je da ćemo još neko vreme ’ploviti’ na talasu poskupljenja“, rekao je za Novu ekonomiju Aleksa Dokić, asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Dokić je objasnio da je kretanje cena na tržištu kompleksan fenomen koji zavisi od velikog broja organizacionih, nacionalnih i međunarodnih faktora.

„Srpsko tržište je uvozno orijentisano, te je samim tim pod velikim uticajem međunarodnih kretanja i tokova. Postojeća razlika u ceni energenata koju plaćaju naša domaćinstva u odnosu na realnu cenu sa međunarodne berze je odličan primer dugoročne neodrživosti značajnije razlike u cenovnim nivoima između Srbije i, na primer, zemalja Evropske unije.“

Ukoliko se posmatra samo trgovina na malo, Dokić objašnjava da treba imati u vidu da je vođenje cenovnih politika u značajnoj meri ograničeno konkurentskim delovanjem.

„Tržište će kazniti svakog maloprodavca koji cenovno iskače u odnosu na konkurente, a nema dodatno vrednosno opravdanje istog, poput dobre lokacije, superiornog nivoa prodajnih usluga i slično”, naveo je on.

Prema njegovim rečima, maloprodavci u Srbiji su u „nepovoljnijoj finansijskoj situaciji” u poređenju sa zemljama EU – usled ograničenog prostora za realizaciju marže, pa samim tim i profita.

„Ovo je dodatno pojačano činjenicom da je Srbija malo tržište sa relativno malim plasmanom robe”, rekao je on.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković navodi da podaci RZS-a pokazuju da je, ukoliko se uporede prva tri meseca 2023. godine sa istim periodom 2022. godine, promet robe u trgovini na malo veći u tekućim cenama za 11,3 odsto, a da je u stalnim cenama manji za 4,1 odsto.

„Svakome je jasno da trgovci ne zidaju visoke cene onda kada im promet (realno) opada”, naveo je Petković.

Petković poručuje da se sasvim pouzdano može tvrditi da visoke cene sa kojima se susrećemo u prodavnicama „nisu rezultat preteranih marži trgovaca”, a nisu ni rezultat „bogaćenja primarnih proizvođača, dakle ratara i farmera –  zato što vidimo da propadaju”.

„Oni koji se nalaze između primarnih proizvođača i trgovaca se ne žale i trude se da se ne vide. Ipak, njihovi godišnji neto dobici se mere dvocifrenim brojkama u milionima evra

Sa druge strane, Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva smatra da neki trgovci jesu zloupotrebili krizu i da se to vidi po cenama istih proizvoda u Beogradu i malo izvan Beograda.

Prema njegovim rečima, postoji dosta proizvoda gde se faktički vidi da trgovci u Beogradu stavljaju veće marže nego što je to možda očekivano. Gavrilović je za Novu ekonomiju dao primer jednog trgovinskog lanca u Gornjem Milanovcu u kojem su cene nekih proizvoda 30 odsto jeftinije.

„Veliki trgovinski lanci nabavljaju robu na veliko i dobijaju veće rabate. Ne postoji neka logika da je onaj tamo u Milanovcu nabavio nešto jeftinije, on može da nabavi samo skuplje“, rekao je on.

Gavrilović je naveo i primer kretanja cena nekih proizvoda (kozmetike, hemije) i na teritoriji Beograda.

„Dezodorans u velikom trgovinskom lancu košta 600 dinara, a u nekoj maloj radnji, u nekoj apoteci, ili na pijaci, košta duplo manje. To je druga potvrda za to koliko su pojedini trgovci ‘nakarikali’ te cene“, rekao je on.

Formiranje cena je slobodno, ali i prevare su moguće

„Zakon zabranjuje cenovnu diskriminaciju, isticanje lažnih i varljivih prodajnih cena i prodaju robe po pljačkaškim ili damping cenama”, naveo je Aleksa Dokić.

On navodi da Ministarstvo trgovine, kroz nadležna inspekcijska tela, ima aktivnu ulogu u praćenju cenovnih kretanja na tržištu i eventualnog sankcionisanja protivzakonitih aktivnosti.

„Uloga nadležnih institucija u tim i sličnim situacijama uvek treba da bude nadzorna – a nikako kontrolna”, rekao je Dokić.

Goran Petković navodi da su zloupotrebe u oblasti formiranja cena u domenu rada Komisije za zaštitu konkurencije – nezavisnog regulatornog tela koje je, kako kaže, „više puta kažnjavalo nesavesne tržišne igrače”.

Kao primer navodi da su pod udarom kontrole bili i ponuđači tehničke robe (audio-vizuelna oprema, na primer) za koju je utvrđeno da se u različitim prodavnicama prodaje po različitoj ceni.

„Danas je lako pronaći različite mlečne proizvode jednog proizvođača po istoj ceni u različitim maloprodajnim lancima, a verovatnoća da se tako nešto spontano dogodi gotovo da ne postoji”, rekao je on.

Takva praksa, prema njegovim rečima, upućuje na zainteresovanost snabdevača da ujednači cene proizvoda na tržištu, čemu se trgovinski lanci povinuju.

„Ponašanje i jednih i drugih, ukoliko bi se dokazalo da su u dosluhu, jeste kažnjivo, kao što je bilo dokazano u prethodnim slučajevima u kojima je postupala Komisija za zaštitu konkurencije. Budući da je ovo oblast tržišnog poslovanja od osobitog interesa za građane, trebalo bi očekivati ponovo uspešnu akciju te institucije”, ocenio je Petković.

Cene maj 2023.Nova ekonomija

Dejan Gavrilović iz Efektive smatra da institucije koja može potrošača da zaštiti nema, jer inspekcija i Komisija za zaštitu konkurencije ne rade svoj posao.

„Potrošač, osim na papiru, to što piše u zakonima, nema nikakva prava jer to ne može da se sprovede, odnosno niko ne želi da sprovede. Ne postoji organ koji će tu da bude sudija i da kaže ‘moraš da vratiš potrošaču pare’”, rekao je on.

UTICAJ DRŽAVNE POLITIKE

Kako bi sprečila poremećaje na tržištu, Vlada Srbije je u novembru 2021. godine donela odluku da propiše maksimalne cene za nekoliko osnovnih životnih namirnica: kristal šećer, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso, mleko sa 2,8 procenata mlečne masti.

Cena mleka bila je ograničena skoro godinu dana, do kraja septembra 2022, dok su neki proizvodi i u 2023. godinu ušli sa ograničenim cenama.
Na primer, cena mesa bila je ograničena do februara, a cena šećera do aprila 2023. godine.

Cene brašna i ulja i dalje su ograničene (bar do 31. maja): maksimalna maloprodajna cena za brašno ne sme prelaziti 84,7 dinara po kilogramu, dok cena jestivog suncokretovog ulja od litar ne sme prelaziti 219,99 dinara.

Prema rečima Alekse Dokića, parcijalnom i najčešće ad hoc intervencijom u pogledu ograničenja prodajnih cena pravi se poremećaj koji se poput talasa širi duž celokupnog lanca snabdevanja, utičući time na svaki aspekt toka proizvoda – od tačke proizvodnje do tačke prodaje finalnom kupcu.

Ideja donosilaca odluka je, kako kaže, da zaštite kupovnu moć građana i opšte blagostanje potrošača, ali je nažalost, ukupni efekat tih mera najčešće negativan i uvek ima destruktivno dejstvo na normalno funkcionisanje i razvoj trgovine, pa samim tim i tržišta.

„Plafoniranjem maloprodajnih cena dugoročno se ugrožava konkurentnost trgovaca na malo, usled negativnog uticaja na njihovu realizovanu maržu. Smanjenjem, ili bolje rečeno, limitiranjem marže zapravo se ograničava kapacitet maloprodavca da iz ostvarene marže podmiri svoje troškove poslovanja, kao i da realizuje planirane investicije”, rekao je Dokić.

U kratkoročnom smislu, smatra on, svaki vid ograničavanja prodajnih cena u manjoj ili većoj meri dovodi do nezadovoljenja tražnje, odnosno nestanka robe sa prodajnih rafova.

„Propratni efekat zamrznutih cena u vremenu značajnih inflatornih kretanja jeste stimulacija prodaje proizvoda lošijeg kvaliteta (kao što je bio slučaj sa hlebom „sava”) i preorijentacija trgovaca na uvozne alternative, koje su cenovno konkurentnije u odnosu na domaće proizvode (slučaj sa prodajom mleka)”, kaže Dokić.

Prema rečima Gorana Petkovića, ograničenja cena, posebno u prehrambenoj industriji, najviše su uticala na proizvođače.

„Najpre se govorilo o pogubnom uticaju na male proizvođače, ali situacija nije bolja ni za velike proizvođače. Posledica je smanjenje stočnog fonda, manja domaća proizvodnja i posledično veći uvoz, pre svega, mesa i mleka”, rekao je Petković.

Srbija se, podseća on, pre dve decenije opredelila za tržišno formiranje cena. Tada su ukinute mere masovne državne kontrole cena. Zakonom o trgovini je kontrola cena regulisana i ograničena na situacije poremećaja tržišta.

„Državna kontrola cena je tim propisom i vremenski ograničena. Ipak, takvi propisi važe mnogo duže: propisivanje ograničene cene naftnih derivata traje od februara 2022. godine, bez obzira na cikluse ne samo rasta već i smirivanja, pa čak i pada cena na svetskom tržištu“, naveo je on.

Ograničenja cena, kao i ograničenja prometa (zabrana izvoza, ograničenje količina kupljene robe i slično), prema rečima Petkovića, mogu imati opravdanje „u propisanom zakonskom periodu, dok se drugim instrumentima ne stabilizuje tržište”.

„Nastavak važenja restriktivnih mera preko propisanog roka ne može biti opravdan”, rekao je on.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Tema:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.