Ko se seća sputnjika V?

Torlak više ne proizvodi sputnjik V vakcine, kažu upućeni. A koliko nas je koštao pokušaj? Makar nekoliko miliona evra.

Srbija je trebalo da postane regionalni proizvođač vakcina protiv korone. Bio je plan da država proizvodi toliko kineskih i ruskih vakcina da bude dovoljno za sve naše građane, ali i da se izvozi u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.

Međutim, planovi su tu da bi se pokvarili. O sve izglednijem neuspehu proizvodnje kineske sinofarm vakcine, za čiju proizvodnju je sagrađena i fabrike i uloženi milioni, Nova ekonomija je već pisala.

Baš kao i kada je u pitanju proizvodnja kineske vakcine, nema ni zvaničnog objašnjenja šta se dešava sa proizvodnjom sputnjik V vakcine u Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.

Proizvodnja obe vakcine najavljena je pompezno, nizali su se intervjui predsednika i ministara koji su najavljivali milione proizvedenih vakcina. Kako je pandemija počela da jenjava, a da se na globalnoj, pa tako i na domaćoj sceni, pojavljuju važnije teme, prestalo je da se govori o ovim projektima.

Međutim, nisu na njih potrošene samo reči, već i ogromne sume novca (i to ako se uzme u obzir samo ono što je javno objavljeno).

Kada je reč o proizvodnji ruskih vakcina u Torlaku, dostupne su dve vrste podataka – novac koji je potrošen u postupcima javnih nabavki i onaj koji je dat iz budžeta.

Sedam miliona evra iz budžetske rezerve

U budžetu nijedne godine nije postojala stavka koja se konkretno odnosi na finansiranje proizvodnje sputnjik V vakcina, ali je novac za ovaj projekat izdvajan iz tekuće budžetske rezerve, odnosno rešenjima Vlade.

U toku 2022. godine Vlada je iz budžetske rezerve za proizvodnju sputnjika V dala 821,3 miliona dinara, što je blizu sedam miliona evra.

Prvi put je novac preusmeren u junu 2022. godine, sa obrazloženjem da se radi o „obezbeđivanju nedostajućih sredstava potrebnih Institutu Torlak za naknadu troškova proizvodnje vakcine Gam-KOVID-Vak (sputnjik V)”. Tada je dato 696 miliona dinara (5,9 miliona evra).

Narednog puta, u septembru iste godine, Vlada je Ministarstvu zdravlja odobrila 125,3 miliona dinara koji su bili potrebni Torlaku „na ime naknade troškova nastalih u plaćanju aktivne farmaceutske komponente-supstance koja je korišćena za proizvodnju vakcine sputnjik V”.

Novac je iz tekuće budžetske rezerve preusmeravan Ministarstvu zdravlja za projekat „prevencija i ublažavanje posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2”.

Ambalaža i oprema: najmanje 2,4 miliona evra

Dostupni podaci o sprovedenim javnim nabavkama pokazuju da je Torlak kupio opremu za oko 285,7 miliona dinara (2,4 milionа evra). Ova suma odnosi se na ugovore koje je Torlak potpisao sa dobavljačima. Procenjene vrednosti raspisanih nabavki bile su i veće, ali su pojedine partije u okviru tendera bile obustavljene jer nisu bile dostavljene odgovarajuće ponude.

Takođe, za pojedine aparate i materijale su naknadno menjani ugovori. Naime, dobavljači su tražili od Torlaka da pomeri rok za isporuku jer ne mogu da isporuče traženu robu na vreme. Deo aparata trebalo bi da, zbog toga, pristigne u Torlak tek u toku ove godine.

Prve godine najavljene proizvodnje, 2021, Torlak je u pregovaračkim postupcima, kao najnetransparentnijem obliku javne nabavke, kupio špriceve, bočice, etikete i rolne, kao i filtere, za ukupno 42,4 miliona dinara (360.000 evra). Tokom leta iste godine kupljena je oprema za proizvodnju vredna 188,4 miliona dinara (1,6 miliona evra).

U avgustu je nabavljena i dodatna ambalaža. Torlak je zaključio ugovore za nabavku po oko 1,7 miliona staklenih bočica, gumenih zapušača i aluminijumskih kapica. Vrednost ugovora bila je 45,4 miliona dinara (386.000 evra).

U novembru se zatim sprovodi nabavka za klasifikaciju sistema (3.500 evra), u januaru 2022. godine Torlak kupuje još opreme za proizvodnju (nešto više od 61.000 evra), a u februaru i dodatne etikete (5.900 evra).

Nakon toga više nema javno dostupnih podataka o tome da li je Torlak kupovao opremu ili materijal za proizvodnju sputnjik V vakcine.

Deo opreme koju je Torlak kupio nije isporučen na vreme, jer je dobavljač „Hemtek lab” pomerio isporuku za integrisanu liniju za pakovanje, mašinu za postavljanje klipova i etiketiranja špriceva i mašinu za automatsku vizuelnu inspekciju.

Ugovori za kupovinu te opreme zaključeni su u avgustu i novembru 2021. godine. Iako su ugovori još tada potpisani, poslednjim izmenama ugovora rok za isporuku je pomeren za kraj decembra prošle godine, kada je u pitanju integrisana linija za pakovanje, odnosno za 25. mart 2023. godine za mašine za automatsku vizualizaciju i postavljanje klipova i etiketiranje.

U okviru priprema za proizvodnju ruske vakcine, Institut je nadogradio liniju za pranje, sterilizaciju, depirogenizaciju i punjenje ampula i bočica. Nadogradnja te linije bila je neophodna zbog usklađivanja sa zahtevima dobre proizvođačke prakse, objasnio je Torlak u obaveštenju o sprovođenju tendera.

Pitala se radna grupa

U jednom od sprovedenih tendera objašnjava se da je radna grupa za vođenje pregovora sa potencijalnim partnerima u razvoju i primeni imunoloških lekova za kovid-19 i nabavci vakcina protiv ove bolesti razmatrala mogućnost da Torlak počne sa proizvodnjom vakcine sputnjik V.

Vlada je ovu radnu grupu osnovala u januaru 2021. godine. Za predsednicu radne grupe imenovana je premijerka Ana Brnabić, a za zamenika predsednika tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Za članove su izabrani tadašnji ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i bivši v. d. direktora Torlaka Vera Stojiljković. U radnoj grupi nalazili su se i v. d. direktora Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, premijerkin savetnik i zamenik generalnog sekretara Vlade.

Iz obrazloženja sprovedenih javnih nabavki vidi se i da je Torlak u aprilu 2021. sa ruskim partnerima zaključio Ugovor o transferu tehnologije, a da je u maju dobio obaveštenje o uspešnom ishodu kontrole kvaliteta proizvedenih validacionih serija leka.

Nijedan od ovih dokumenata – ni ugovor niti studija opravdanosti – nikada nisu prezentovani javnosti. Nova ekonomija je od Torlaka tražila sve ugovore koji su potpisani sa ruskom stranom, ali dokumenta nikada nismo dobili.

Početak proizvodnje obeležen je ceremonijom, a putem video-linka, početku proizvodnje prisustvovali su i Vučić i Putin. O daljem toku proizvodnje uglavnom smo obaveštavani putem profila na društvenim mrežama tadašnjeg ministra Nenada Popovića.

Komšije kažu: Nismo videli vakcine

I pre svečanog početka, tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar je u maju 2021. godine dao intervju za Raša tudej. U intervjuu se navodi da je Srbija postala prva zemlja u Evropi koja je počela sa proizvodnjom ruske sputnjik V vakcine i da se još uvek radi samo na pakovanju. Lončar je tada kazao da bi ceo ciklus proizvodnje u Srbiji trebalo da se pokrene do kraja te godine. Najavio je i kupovinu opreme i širenje kapaciteta kako bi se započeo ceo ciklus proizvodnje ruske vakcine.

„Sa naše strane, sve će biti gotovo do kraja 2021. godine, ali dosta toga zavisi i od ruske strane, odnosno od toga koliko će ona biti spremna za naredne korake“, rekao je tada bivši ministar.

A kada proizvodnja uzme maha, plan je bio i izvoz, vidi se iz tadašnjih izjava ministra.

„Na listi zemalja koje već čekaju početak proizvodnje sputnjik V vakcine su Severna Makedonija, Republika Srpska i Crna Gora. Biće spremni da kupe prve serije vakcina čim budu dostupne“, rekao je Lončar za Raša tudej.

Međutim, skoro dve godine kasnije, iz nadležnih institucija Crne Gore i Severne Makedonije Novoj ekonomiji odgovaraju da ruska vakcina protiv korone proizvedena u Torlaku nije registrovana u ovim državama i da nikada nije ni uvezena.

Na pitanje da li postoje planovi da se ova vakcina registruje, iz crnogorskog Centra za odobravanje lekova kažu da oni ne mogu da iniciraju proces registracije i da, za sada, nemaju informacije da li Torlak planira da podnese zahtev za registraciju vakcine u Crnoj Gori.

Ni makedonska Agencija za lekove i medicinska sredstva ne navodi da ima informacije o budućim planovima.

Iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine nisu odgovorili na pitanja Nove ekonomije.

Nema izvoza, a ni proizvodnje

„Na Torlaku se više ne proizvodi sputnjik V vakcina“, kaže za Novu ekonomiju doktor farmaceutskih nauka i članica predsedništva „Nova stranka – Da se struka pita” Stana Bekčić, koja je bila i zaposlena u Torlaku do 2015. godine.

Kako objašnjava Bekčić, u Torlaku je vakcina punjena, što je takođe deo proizvodnje.

„Pakovanje može da bude primarno i sekundarno. Sekundarno je samo kada se nalepi etiketa i upakuje u kutiju sa uputstvom za pacijenta, a primarnom pakovanje podrazumeva i punjenje. S obzirom na to da smo imali prilike da vidimo i bočice na Torlaku, izvesno je da je on radio primarno pakovanje”, kaže ona.

Za ovu vrstu proizvodnje, Torlak je morao da dobije GMP sertifikat nakon što inspekcija Ministarstva zdravlja proveri ispunjenost uslova na terenu.

Nakon toga, vakcina se registruje u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

Prema trenutno dostupnim podacima, sputnjik V vakcina iz Torlaka je 2021. godine registrovana u ALIMS-u i ima dozvolu za promet. Ono što je neuobičajeno je da je dozvola dobijena za narednih 50 godina, do 2071. godine. Ova rešenja uglavnom se, kaže Bekčić, izdaju na pet ili manje godina.

„Prvo sam pomislila da je u pitanju greška, ali verovatno postoji neki razlog zbog koga su to stavili, mada to nije ni po jednom zakonu i pravilniku koji definiše ovu oblast”, dodaje ona.

Na sajtu ALIMS-a za ovu vakcinu ne postoje odobreni ni sažetak karakteristika leka, ni uputstvo za pacijenta, niti tekst za spoljno i unutrašnje pakovanje, već na sajtu piše da je „u pripremi”.

„To takođe nije uobičajeno za bilo koji lek, da se registracija obavi, a da sažetak karakteristika leka i uputstvo za pacijenta ALIMS još uvek nije odobrila. Tako da i to baca senku sumnje na ceo taj postupak koji je vođen u vezi sa registracijom”, kaže Bekčić.

Na pitanje da li bi oprema i materijal koji su nabavljeni za potrebe proizvodnje sputnjika V, koja je prekinuta, mogli da se iskoriste u daljem radu Torlaka, Bekčić kaže da bi deo opreme svakako mogao da se iskoristi ubuduće, ali da nabavljena primarna ambalaža ne može biti iskorišćena.

Proizvodnja vakcina nije samo oprema jer se, dodaje ona, radi o kompleksnom procesu.

„Mašine koje su nabavljene su značajni komadi opreme i oni mogu da se iskoriste za neku drugu proizvodnju. To nije sporno, ali je sporno što neće imati ko da radi. Fale ljudi, fale stručnjaci, koji su mahom otišli…”

Bekčić ocenjuje da je potrebno doneti stratešku odluku o tome u koju proizvodnju vakcina treba ulagati i koje su od strateškog interesa za Srbiju.

„Nekada to nije ni finansijska stvar, nego je stvar sigurnosti. Nekada proizvodnja vakcina nije finansijski isplativa, ali je veoma značajno da država ima svog nacionalnog proizvođača vakcina. To je veliki kapital”, kaže Bekčić.

„Nekada proizvodnja vakcina nije finansijski isplativa, ali je veoma značajno da država ima svog nacionalnog proizvođača vakcina

Torlak je dobio priliku da radi i na razvoju inovativne RNK tehnologije, kada je SZO u maju 2022. godine doneo odluku da taj institut bude nosilac ove vrste tehnologija u Srbiji.

„To može biti dobra prilika za naučnike, ali je pitanje koliko ima prostora za proizvodnju“, ocenjuje Bekčić. Ona pojašnjava da treba obazrivo ulaziti u projekte, naročito kada vam i „elementarna proizvodnja izmiče iz ruku”.

„Ranije, kada je bio aktuelan projekat za proizvodnju vakcina protiv gripa koji je i SZO podržala, početkom dvehiljaditih, bilo je zamišljeno da se prvo radi na vakcini protiv gripa, a da se u slučaju pandemije, što se dogodilo 2020. godine, proizvede pandemijska vakcina. Ali, mi nismo ni vakcinu za grip proizveli kako treba, jer Torlak ne proizvodi četvorovalentnu vakcinu koja je najsavremenija, a nije ni za populaciju mlađu od 18 godina, ni stariju od 65 godina, niti za trudnice, a proizvodnja pandemijske vakcine nije ni blizu”, zaključuje Bekčić.

Na upit Nove ekonomije nisu odgovorili iz Torlaka, Ministarstva zdravlja i Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF).