Ko zna šta je koncesija?

Pet kineskih kompanija preuzelo konkursnu dokumentaciju za izgradnju,
korišćenje i održavanje auto-puta Beograd – Požega. Sa druge strane,
izgradnja moravskog koridora je odložena jer je kineska kompanija CRBS
povećala cenu radova za 150 miliona evra

Konkursnu dokumentaciju za koncesiju za izgradnju deonica auto-puta
Beograd – južni Jadran preuzelo je pet kineskih kompanija. Ponude
potencijalnih koncesionara u pretkvalifikaciji trebalo bi da budu
otvorene sredinom meseca. Hoće li, međutim, realizacija tog projekta i
početi naredne godine zavisi od budžeta, koji se trenutno kroji u
Nemanjinoj 11. Predlog Ministarstva građevinarstva je da se za Koridor
11 iz republičke kase u 2014. obezbedi 1,5 milijardi dinara i taj novac
bi bio potrošen na konsultanta za koncesiju i izradu projektne
dokumentacije, ne samo za pojedine deonice do Požege, koja je predmet
koncesije, već i za deo preko Peštera do Boljara, odnosno do granice sa
Crnom Gorom. I dok u Ministarstvu građevinarstva tvrde da je koncesija
trenutno jedino moguće rešenje da se auto-put od Surčina do Požege
finansijski zatvori, sve su glasniji protivnici toga da se koncesionaru
uz deonice, koje treba da gradi, ustupe na naplatu putarine i delovi
čiju izgradnju Srbija finansira iz budžeta i kredita.

Koncesija se odnosi na finansiranje, izgradnju, korišćenje i održavanje
auto-puta od Surčina do Obrenovca od oko 17,6 kilometara. Zatim
finansiranje, izgradnju, korišćenje i održavanje auto-puta od Preljine
do Požege od oko 31 kilometar. Auto-put od Obrenovca do Preljine je već u
izgradnji, pa će pod koncesiju biti dato samo korišćenje i održavanje
tih 103 kilometra. Odnosno na tom delu, čija se gradnja finansira iz
budžeta, kineskog i azerbejdžanskog kredita, koncesionar će ubirati
prihod od naplate putarine. Vrednost radova na izgradnji dve deonice,
ukupne dužine 48,6 kilometara, procenjuje se na oko 450 miliona dolara.
Prema sadašnjem cenovniku na naplatnim rampama u Srbiji, procena je da
će koncesionar sa auto-puta godišnje ubirati prihod od oko 35 miliona
evra. To znači da bi se za  desetak godina koncesionaru isplatila
investicija. Koncesija može da se ugovori na maksimum 50 godina, ali u
Ministarstvu građevinarstva kažu da će taj period biti znatno kraći.
Koliko tačno godina, stvar je pregovora sa kineskom kompanijom kojoj će
biti poveren posao. 

Budućem koncesionaru, kažu u Ministarstvu, investicija može da bude
isplativa samo ako na održavanje i korišćenje dobije deonice od 103
kilometra koje finansira Srbija. Država bi ubirala koncesionu naknadu, a
o njenoj visini tek treba da se pregovara. Malo je nategnuto, navode u
Ministarstvu građevinarstva, ali ne može se reći da za državu nije
isplativo. Najbolje rešenje bi bilo da se uzmu krediti za izgradnju ove
dve deonice, ali to u ovom trenutku nije moguće, jer je Srbija
prezadužena, navode u Ministarstvu. Idealno bi bilo da se kredit za
deonice, koje gradi Srbija, vraća od putarine sa delova auto-puta za
koje je i uzet, ali to ne mora uvek da bude slučaj.

Auto-put, tvrde u Ministarstvu, mora da se izgradi, jer crna statistika
kaže da je u poslednjih nekoliko decenija na Ibarskoj magistrali
nastradalo oko 18.000 učesnika u saobraćaju. Auto-put od Obrenovca do
Preljine, koji se gradi iz budžeta i kredita ne bi imao veliki broj
vozila ako ulaz na auto-put nije u Beogradu. Korišćen je softver Svetske
banke i došlo se do nekoliko scenarija kako najbrže da se završi ovaj
deo Koridora 11 i jedino moguće rešenje u ovom trenutku je  koncesija za
izgradnju dve deonice, od Surčinske petlje do Obrenovca i od Preljine
do Požege, ali na održavanje i korišćenje koncesionaru mora da se da i
deo od Obrenovca do Preljine. Predlog Ministarstva građevinarstva dobio
je „zeleno svetlo“ Vlade Srbije u dva zaključka i, kako navode u
Ministarstvu, zaista je ovo jedini način da u najkraćem mogućem roku
imamo auto-put. Možemo da čekamo bolja vremena za gradnju ovog puta, ali
će onda deo koji se gradi od Obrenovca do Preljine biti neisplativ, jer
neće imati dovoljno vozila (nema ulaska u Beogradu).

Kineske firme, koje se jave na poziv Ministarstva građevinarstva,
moraju da imaju odličan bonitet dodeljen od kvalifikovane
specijalizovane agencije, ili prvoklasan kreditni rejting. Takođe, uslov
je i da firma ima ukupni godišnji obrt od najmanje dve milijarde evra
za poslednje tri godine, iskustvo u izgradnji auto-puta od najmanje 150
kilometara u poslednjih pet, iskustvo u održavanju auto-puta od najmanje
150 kilometara u poslednjih pet godina. Kina ima posebne investicione
fondove za javno-privatna partnerstva i koncesije. Srbija projektom
izgradnje deonica na Koridoru 11 konkuriše da postane prva zemlja koja
će koristiti predviđenih 10 milijardi dolara, koje je Kina namenila
ulaganjima u jugoistočnoj Evropi. Iz ovog fonda planirana je i
koncesija.

Nastavak teksta možete pročitati u petom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“