Koliko nas košta 100 evra od države?

Među ekonomistima vlada široki konsenzus da nesvakidašnje rastrošna fiskalna politika od početka pandemije virusa korona isprva nije bila glavni okidač za ubrzanje inflacije na globalnom nivou, ali da je svakako doprinela tome da rast cena svuda bude veći i trajniji nego što se očekivalo

Inflacija u Srbiji je na najvišem nivou u poslednjih 11 godina. U oktobru su cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju (tu spadaju hrana, piće, transport, odeća, struja, gas) u proseku veće za 15 odsto u odnosu na oktobar 2021. godine.
Geopolitičke tenzije su dodatno produbljene, dotok gasa iz Rusije u Evropu smanjen je za čak 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu, rast globalne inflacije je nastavljen, a centralne banke dodatno zaoštravaju svoje monetarne politike, poručila je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

„Inflacija u svetu na ovom nivou nije viđena decenijama unazad, u zoni evra je, prema preliminarnim procenama Evrostata, u oktobru na istorijskom maksimumu od 10,7 odsto, pri čemu u Nemačkoj iznosi 11,6 odsto“, rekla je guvernerka.

U Srbiji visoka inflacija naročito pogađa građane sa niskim prihodima koji najveći deo svojih dohodaka troše na hranu i energente, jer su upravo ti proizvodi najviše poskupeli.

PODSTICANJE INFLACIJE

U međuvremenu, Vlada Srbije nastavlja sa neselektivnom dodelom pomoći građanima, a i ovog puta „srećni dobitnici“ su svi mladi (od 16 do 29 godina). Mladi će na kraju godine od države dobiti po 5.000 dinara.

Iz ugla socijalne politike, nije opravdano dodeljivati jednaku pomoć građanima bez obzira na njihovu kupovnu moć tokom krize, jer to po pravilu znači da će srazmerno veći deo sredstava otići u ruke onih kojima takva podrška nije neophodna, dok će pomoć za najugroženije vrlo verovatno ostati nedovoljna, upozorava Fiskalni savet.

Postavlja se pitanje da li sto po sto evra podstiče inflaciju? Ekspanzivna fiskalna politika nije bila „direktni okidač“ za ubrzanje inflacije, ali jeste doprinela tome da rast cena bude trajniji i veći. Ova „trenutna inflacija“ je uglavnom posledica problema sa strane ponude, međutim, Srbija je visoku inflaciju imala i pre izbijanja rata u Ukrajini. Razlog zašto je Srbija prošle godine imala najvišu inflaciju u regionu je jaka potražnja, a to je bilo, između ostalog, posledica i isplata finansijske pomoći građanima, poručuju stručnjaci u razgovoru za Novu ekonomiju.

Viša inflacija je u velikoj meri posledica cena energenata, primarnih proizvoda i industrijskih proizvoda i poljoprivrednih sirovina, stav je Narodne banke Srbije.
Takođe, ovogodišnja poljoprivredna sezona biće slabija za oko osam odsto, procenjuje centralna banka i navodi da se prvi put, zbog cena mineralnih đubriva, i za narednu sezonu pretpostavlja da će takođe biti ispotprosečna.
Većina građana, koji su popunili anketu Nove ekonomije, na pitanje „ko je najodgovorniji za visoku inflaciju u Srbiji?“ kaže „međunarodne okolnosti i Vlada Srbije“ (njih 40,1 odsto).

Njih 32,1 odsto je odgovorilo da je za inflaciju kriva samo „Vlada Srbije“, dok 26,2 odsto njih za visoku inflaciju krivi „rat u Ukrajini, pandemiju i druge međunarodne okolnosti na koje nemamo uticaja“. Anketu Nove ekonomije je popunilo 324 ljudi.

Problemi na strani ponude (zastoji u lancima snabdevanja, rast transportnih troškova, rekordni rast cena energenata), i dalje presudno doprinose jačanju troškovnih pritisaka u svetu i u Srbiji, izjavio je za Novu ekonomiju Slobodan Minić, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu.

„Međutim, postoji i druga strana priče iza aktuelnog ubrzanja inflacije. Čitav ovaj period obeležio je vrlo robustan rast potrošnje, koji se neposredno može dovesti u vezu sa isplatama izdašne i neselektivne finansijske pomoći stanovništvu. To je stvorilo dodatni pritisak na cene, pored inače prisutnih ograničenja na strani ponude“, objasnio je Minić.

Prema njegovim rečima, među ekonomistima vlada široki konsenzus da nesvakidašnje rastrošna fiskalna politika od početka pandemije virusa korona isprva nije bila glavni okidač za ubrzanje inflacije na globalnom nivou, ali da je svakako doprinela tome da rast cena svuda bude veći i trajniji nego što se očekivalo.

„Ova ocena još više stoji kad je reč o neselektivnim budžetskim davanjima stanovništvu, što je bilo specifično za Srbiju, budući da se ta sredstva po pravilu direktno slivaju u potrošnju“, naveo je specijalni savetnik u Fiskalnom savetu.
Minić je naveo da je na neselektivne mere do sada otišlo čak oko dve milijarde evra (blizu 3,5 odsto BDP-a) i da nema nikakve sumnje da su one uticale na „produbljivanje neravnoteža na domaćem tržištu, a samim tim i povećale razmere poskupljenja koje vidimo“.

Koliko tačno iznosi proinflacioni efekat neselektivnih davanja građanima trenutno ne može precizno da se izmeri, navodi Minić.

„To bi zahtevalo izolovanje uticaja svih drugih politika koje su istovremeno bile na snazi a koje, svaka na svoj način, opredeljuju aktuelno kretanje inflacije: subvencionisanje cene gasa i električne energije, kontrola cena osnovnih životnih namirnica, kontinuirano podizanje referentne kamatne stope od strane NBS, napori za očuvanje stabilnosti kursa dinara…“, rekao je Minić.

DOMAĆE CENE SKAČU, GLOBALNE MIRUJU

Vlada Srbije je u više navrata od početka pandemije isplaćivala novčanu pomoć stanovništvu, od poznatih 100 evra za sve građane, pa do isplate 100 evra za sve mlade u dva navrata u 2022. godini.

Fiskalni savet je u nekoliko navrata u svojim analizama upozoravao na prekomerna i neselektivna davanja stanovništvu, ocenivši ih kao ekonomski i socijalno pogrešna.

Ekonomista Slaviša Tasić je izjavio za Novu ekonomiju da ekspanzivna fiskalna politika, odnosno budžetski deficit jeste faktor kada je u pitanju inflacija, ali da sama struktura tu nije previše bitna, da li je to 100 evra ili uopšte budžetska potrošnja za, na primer zdravstvo, školstvo.

„Nema velike razlike da li ste dali 100 evra direktno ili ste imali veliki budžetski deficit zato što imate penzije i plate u javnom sektoru, investicije u javnom sektoru. Nema tu posebnog mehanizma da tih 100 evra mladima više utiče na inflaciju nego što utiče fiskalna politika uopšte“, kaže Tasić.

Prema mišljenju ekonomiste Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimira Jovanovića, ova trenutna inflacija nema prevelike veze sa isplatama pomoći građanima, jer ona ipak dolazi sa strane ponude.

NBS i inflacija

Međutim, Jovanović navodi da su isplate pomoći stanovništvu uticale na inflaciju koju je Srbija imala prošle godine, jer je Srbija imala relativno visoku inflaciju i pre rata u Ukrajini (inflacija u decembru 2021. godine u Srbiji bila je 7,9 odsto, što je bilo ubedljivo najviša stopa u regionu).

„To je delom bilo uzrokovano problemima u globalnim lancima snabdevanja, ali su i ostale zemlje u regionu imale te probleme, pa ipak nisu imale tako visoku inflaciju kao Srbija. Razlog zašto je Srbija prošle godina imala najvišu inflaciju u regionu je što je imala jaku potražnju, a to je bilo između ostalog posledica i ovih isplata“, izjavio je Jovanović za Novu ekonomiju.

Jovanović je naveo i da se u poslednje vreme primećuje da domaće cene skaču i pored toga što su se globalne cene stabilizovale, a to je, navodi, zbog toga što pojedine firme „koriste situaciju da povećaju svoje cene i više nego što je opravdano“.

„Ali, sve su to faktori na strani ponude, ne na strani potražnje. Zapravo, potražnja je sada dosta niska, jer je inflacija već uveliko pojela kupovnu moć ljudi“, kaže Jovanović.

Nova ekonomija je u anketi pitala građane i da li smatraju da dodela finansijske pomoći iz budžeta, kao što je najavljenih 5.000 dinara svim mladima, utiče na inflaciju. Malo više od polovine smatra da utiče (56,2 odsto), dok ostatak misli da ove isplate nemaju uticaja na inflaciju (43,8 odsto).

Više od polovine učesnika u anketi misli da ovu vrstu finansijske pomoći treba da dobijaju svi građani, bez izuzetka (tako je reklo 54,6 odsto ispitanih), ostatak, 45,4 odsto je mišljenja da pomoć treba da dobijaju samo socijalno ugroženi.

ŠTA MOŽE NBS

Narodna banka Srbije je početkom novembra povećala referentnu kamatnu stopu na 4,5 odsto, a od aprila ove godine referentna kamatna stopa ukupno je povećana za 350 baznih poena. Referentna kamatna stopa je osnovni instrument monetarne politike u režimu ciljanja inflacije, stoji na sajtu te institucije.

„Daljim povećanjem svojih kamatnih stopa NBS nastoji da ograniči sekundarne efekte rasta svetskih cena hrane i energenata na ostale cene na domaćem tržištu preko inflacionih očekivanja, i da osigura da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice cilja do kraja perioda projekcije“, rekla je guvernerka na predstavljanju izveštaja.

Ekonomista Slaviša Tasić kaže da to što je NBS nekoliko puta podigla kamatnu stopu, nema velikog efekta, jer Srbija cilja kurs.

„Ako se vi usmerite na kurs, uvedete monetarnu politiku gde je konačni cilj kurs, onda sve ostale mere nemaju efekta. To što oni kupuju, prodaju neke zapise po nekoj kamatnoj stopi, to je potpuno sporedno, toliko beznačajno u odnosu na glavnu meru, a to je kurs. To što radi NBS niti utiče, niti NBS može da uradi nešto“, kaže Tasić.

Prema njegovim rečima, „teorijski i hipotetički“ jedino što bi NBS mogla da uradi je da raskine sa evrom, da vodi neku restriktivnu monetarnu politiku i da dinar ojača u odnosu na evro, pa da to spusti inflaciju, „ali, to nije niti preporučljivo, niti realno“.

„U suštini, NBS ne može ništa da uradi, niti to što radi nešto sada vredi, niti ima efekta“, kaže Tasić.

Većina anketiranih građana, 71,6 odsto njih, mišljenja je da Narodna banka Srbije može da smanji inflaciju, dok ostatak, 28,4 odsto, misli da NBS to ne može da uradi.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u oktobru 2022. godine su u odnosu na isti mesec prošle godine povećane za 15 odsto, dok su u odnosu na decembar cene veće za 13,5 odsto.

Hrana je u oktobru u proseku poskupela za 23,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Gledajući pojedinačne proizvode, „jaja, mleko i sir“ su poskupeli za 39,6 odsto, povrće 22,3 odsto, riba 25 odsto, meso 19,3 odsto, a hleb i žitarice plaćamo 23,5 odsto više nego prošle godine.

Nije poskupela samo hrana, za usluge smeštaja potrebno je 37,1 odsto više novca u odnosu na lane, dok su restorani, kafei i kantine poskupeli 17,8 odsto.
Narodna banka Srbije snažniji pad inflacije očekuje u drugoj polovini 2023, a povratak u granice cilja (koji trenutno iznosi tri plus minus 1,5 odsto) u drugoj polovini 2024. godine.