Najveći deo javnog duga, preko 80 odsto, nastao je nakon 2012. godine, kada su na vlasti SNS i SPS. I ne samo da je dug u tom periodu značajno rastao, već je većina duga u stranoj valuti: kada dinar oslabi u odnosu na evro ili dolar, javni dug poraste. To znači da su apsolutno svi građani Srbije, hteli ne hteli, u položaju vlasnika kredita „u švajcarcima“.
Javni dug Srbije je na dan 31. oktobar 2018. godine iznosio 24,6 milijardi evra. Ovaj podatak uključuje javni dug svih nivoa vlasti, kako direktan dug centralne države i indirektan dug (javna preduzeća sa garancijom države) tako i dug jedinica lokalne samouprave. Prema istoj metodologiji, javni dug na dan 31. jul 2012. godine, nekoliko dana nakon što je sadašnja vladajuća većina preuzela vlast, iznosio je 15,4 milijarde evra. Dakle, ova vlast je od druge polovine 2012. do danas zadužila građane Srbije za novih 9,2 milijarde evra. Dinamika kretnja tog novog zaduživanja je bila različita. Do 2016. godine, Vlada je u proseku povećavala javni dug za oko 2,3 milijarde evra godišnje. Tek od 2016. godine javni dug počinje da stagnira i da se smanjuje, pre svega nakon velikog smanjenja plata i penzija iz budžeta, a od 2017. godini i zahvaljujući većem privrednom rastu.
Stiče se zato utisak da su teret smanjenja deficita i javnog duga u najvećoj meri podneli građani Srbije. To je u ostalom priznao i Aleksandar Vučić u pismu penzionerima krajem 2018. godine. Međutim, vlast gotovo svakodnevno koristi priliku da za rast javnog duga okrivi neke prethodne Vlade i da je smanje plata i penzija bilo samo posledica toga. Postavlja se pitanje u kojoj je meri to tačno i čiji dug mi danas vraćamo.
Kada se i ko zadužio?
Krenućemo od strukture javnog duga i analize u kom periodu su nastale obaveze koje se danas vraćaju. Analiziraćemo prvo strukturu unutrašnjeg javnog duga, tj. obaveze koje postoje prema domaćim poveriocima. Ukupan unutrašnji javni javni dug Srbije je oko 9,9 miljardi evra. Od tog duga, 9,3 miljarde evra su hartije od vrednosti, a ostatak od oko 584 miliona evra su krediti različitih poverilaca. Prema poslednjem izveštaju Uprave za javni dug Republike Srbije iz novembra 2018. godine, od blizu 9,3 milijarde evra emitovanih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, svega oko 150 miliona evra (ili oko 1,6 odsto) emitovano je pre 2013. godine. To su dugoročne obveznice emitovane na 10 ili 15 godina. Pored ovog, postoji deo unutrašnjeg duga u visini od oko 421 milina evra koji je nasleđen iz 90-ih godina po osnovu stare devizne štednje, zajma za privredni razvoj Srbije i dugovanja SRJ prema NBS iz 1995. i 2000. godine. Ostatak od oko 163 miliona evra unutrašnjeg duga čine uglavnom preuzeti dugovi javnih i državnih preduzeća tokom mandata ove vlasti.
Dakle, unutrašnji dug koji otplaćuju građani Srbije u visini od oko 9,9 miijardi evra gotovo u potpunosti je nastao zaduživanjem vlasti nakon 2013. godine. Sa druge strane, što se tiče spoljnog duga, od 4,5 milijardi dolara (oko četiri mlrd evra) obveznica emitovanih na međunarodnom tržištu, sve su emitovane nakon jula 2012. godine tj. u mandatu sadašnje vladajuće većine. U strukturi spoljnog duga, osim obveznica, oko 2,2 milijarde evra (oko 21 odsto) čini dug nasleđen iz 90ih godina (dug Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, bilateralni dugovi prema Kuvajtu, Libiji i dr, koje je Srbija nasledila od SFRJ, reprogramirani dug IDA i IBRD i dr.). Oko 1,5 milijardi evra (14,7 odsto) duga nastalo je do jula 2012. godine i to su uglavnom dugoročni krediti za infrastrukturu koji se i danas otplaćuju (Koridori 10 i 11, obilaznica oko Beograda, Gazela, most na Adi i dr). Oko 64,6 odsto ili oko 6,8 milijardi evra spoljnog javnog duga nastalo je u mandatu ove skupštinske većine.
Nastavak teksta možete pročitati u 57. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
