Kompanije uništavaju nezajažljivi direktori

Plate izvršnih direktora u mnogim firmama kreću se od razumnih do apsolutno strašnih. To je, tvrde ovogodišnji dobitnici „Nobela“ za ekonomiju, uništilo i naftnog diva Enron

Kako je i da li je moguće da se jednim ugovorom u isto vreme štite pozicije i poslodavca i njegovih zaposlenih, istraživanje je koje je ove godine finskom ekonomisti Bengtu Holmstromu i njegovom kolegi iz Britanije Oliveru Hartu donelo Nobelovu nagradu za ekonomiju.

„Naša istraživanja nisu uvek dopirala do onih koji definišu ugovore o zaradama. Dve, tri godine bio sam član Upravnog odbora Nokije i iz tog iskustva mogu da kažem da se plate izvršnih direktora kreću od razumnih do apsolutno strašnih. Verujemo i da slom Enrona, koji je uslovio da svet uđe u veliku finansijsku krizu 2008. godine, ima veze sa ugovorima o platama izvršnih direktora, konkretno sa vrlo izdašnim akcijskim opcijama, a prema kojima njihovi interesi nisu bili više povezani s onima koje je imao taj naftni div. Mislim da je kod takvih modela najproblematičnije to što izvršni direktori nisu istinski zainteresovani da rade za dobrobit kompanije, već imaju motiv da što pre uzmu novac i odu“, objašnjava motiv opredeljivanja baš za temu ugovora, jedan od laureata, Bengt Holmstrom.

Holmstrom izražava i nadu da će nadležni malo bolje da se upoznaju sa njegovim i Hartovim saznanjima, posebno sa njihovim tumačenjem mehanizma naknada za izvršne direktore.

„Određivanje plata izvršnih direktora postalo je previše komplikovano. Ima previše faktora i vlada totalna zbrka“, priznaje Holmstrom, ali i dodaje da je nemoguće skicirati najbolji model za određivanje plata. Teško je parirati uticaju tržišta. Ekonomika, zapravo, nema stav o visini zarada, kao ni o tome zašto su plate izvršnih direktora toliko porasle poslednjih godina. Tako je – kako je. U pitanju je nedokučiva igra ponude i potražnje.“

Kako je, prilikom same objave ovogodišnjih dobitnika, saopštila sama švedska Kraljevska akademija nauka, Holmstrom i Hart su „Nobela“ ove godine dobili za „doprinos teoriji ugovora”.

„Njihova teorija važna je za razumevanje realnih ugovora i institucija, kao i potencijalnih skrivenih problema prilikom pravljenja ugovora. Novi teorijski instrumenti koje su razvili Holmstrom i Hart važni su za razumevanje ovog segmenta“, kaže se u obrazloženju odluke Kraljevske akademije nauka Švedske.

I zaista, svakog dana se širom sveta potpiše na stotine hiljada ugovora.

Istraživanje, inače, sadrži i tzv. načelo informativnosti,  koje se smatra doprinosom Holmstroma, a odnosi se direktno na ugovorno povezivanje plata direktora sa informacijama o njegovom učinku, uz pažljivo analiziranje odnosa rizika i inicijativa.