Konceptualno putovanje kroz život

Makedonska grupa konceptualnih umetnika Patem putuje kroz prostore bivše zajedničke zemlje, osmišljavaju i prave svoju umetnost na terenu. Ideje i instalacije koje tada osmisle i naprave, potom izlažu. Na ovim kampovanjima po divljim predelima ulaze u „dubinski kontakt sa sobom“. Neko izdrži, a neko ne

Mnogi se umetnici udružuju da bi zajedno stvarali i pozicionirali se na sceni u okviru jedinstvene poetike. Samo se makedonska grupa Patem, u prevodu Usput, združila da bi skupno lutala i u bespućima tražila nadahnuća za svoje grupne i pojedinačne umetničke radove. Ili, samo su oni tako dosledni, ne prekidajući praksu kampovanja po vrletima i čukama domovine u širem smislu od 2004. godine. Na jednoj od etapa puta, a u okviru projekta Radijus krivine, troje njih – Vesna Dunimagloska, Stanko Pavloski i Đeorđ Krsteski – zanoćilo je u svojim šatorima u Parku prijateljstva kod Ušća, među platanima koje su davno zasadili lideri Pokreta nesvrstanih. Misija Patema je ovog puta bila – pronaći sebi slične diljem bivše Jugoslavije, pa je i mesto bilo kako zgodno, tako i simbolično.

Policija ih nije dirala, iako su iskakali iz uobičajenog prizora šetališta, prolaznici bili ljubazni, premda začuđeni što koriste javnu česmu kao privatno kupatilo. Ipak je tu toplu miholjsku noć trojac proveo obuzet izvesnom nelagodom.

„Okolina je bila previše urbana, ambijent kojem kamp ne pripada“, objasnila je Vesna ovu posebnu vrstu (blage) neprijatnosti. Baš zato što su navikli na radikalnu divljinu, malo su se i šalili, predlažući da uspostave „stražu“ na po dva sata do jutra. 

Predlog je samo nakratko bio razmatran, ne samo zbog manjka realne opasnosti, već i zbog viška umora. Ceo prethodni dan su proveli u razgovoru sa beogradskim kolegama. To je valjalo pred san „svariti“, smestiti u „fajlove“ malog mozga, da bi docnije bilo i umetnički obrađeno.

Jer, sve što su čuli i videli, podelili, kao i ono što će utisci kasnije izazvati, postaće deo rada, iako je i sam događaj rad za sebe. A devetodnevni karavan od Skoplja do Ljubljane, preko Beograda, vrsta medijuma, pokretne polemičke platforme.

Oformljeni pod nazivom Autorski kroz pojavno te 2004, promenivši ime, promenili su i pristup putovanjima 2013. Više im nije bilo dovoljno osvajanje malenih zaravni kraj potoka, livadica pored skrovitih jezera. Usmerili su se na drastičnije zadatke, pa su birali nepristupačne pećine i najviše planinske kote. Princip je ostao isti, izmeštanje iz gradskog meteža i ponovno spajanje sa prirodom, bez imperativa da se nešto na tom putu i materijalno ostvari, već da se o umetnosti (ali i o životu) diskutuje. „Ali, nijedan se umetnik neće lišiti prilike da, ako može, ponešto i napravi“, smeje se Pavloski čudnoj umetničkoj naravi. 

Radikalniji poduhvati tražili su ozbiljnije pripreme i organizaciju, zbog čega su počeli da se angažuju vodiči, a po potrebi i speleolozi. Staze su sada toliko strme, da se uz njih teško vere, a kamoli vuklja prtljag. Tu su od pomoći lokalni momci kojima tepaju „šerpasi“ zbog neverovatne snage i veštine. Ali, što je izazov veći, time je privlačniji.

Srećna okolnost je to što njihovom konceptualnom jeziku nije potreban štafelaj, ni platno, ni glina, pa čak ni alatke. Da kažu šta žele, dovoljan je fotoaparat i par vlasi kose kojim će neko da načini crtež po bedru. Dovoljno je opalo lišće da stvori pitoreskni prizor sa tlom sraslih nogu, kao nedvosmisleni pokazatelj jedinstva sa okolinom. Ili usput nađeno pero koje ostavlja trag senkom na mirnoj površini vode.

„Na jednom AnP-u (Autorskom kroz pojavno) svakodnevno bih položio po tri lista papira na travu da upijaju prirodu. Iz toga su proizašli crteži od svojom logikom ustrojenih mravljih koraka, dok su insekti iskrzali ivice grickanjem“, Stanko ovako problematizuje pitanje autorstva. Materijal postaje zemlja, pesak, kamen, što je jedna od karakteristika konceptualne umetnosti, na čiju se praksu Patem nadovezuje. Glavna osobina konceptuale je dobra ideja izražena redukovanim sredstvima, što veliča samu zamisao.