Elektroprivreda Srbije trenutno realizuje devet velikih investicionih projekata koje finansira iz kredita ukupne vrednosti od čak 1,35 milijardi evra.
Reč je o jedanaest značajnih kreditnih aranžmana koje su obezbedile međunarodne finansijske institucije ili vlade drugih zemalja. Izrada dokumentacije je ubrzana i dinamika ugovaranja sada je usklađena sa dinamikom odvijanja projekata, što ranije nije bio slučaj, kažu u Elektroprivredi Srbije. Iz raspoloživih međunarodnih kredita EPS je do sada ugovorio poslove u vrednosti 1,15 milijardi evra, dok će se ostatak sredstava koristiti u skladu sa realizacijom projekta.
Iz nacionalne Elektroprivrede poručuju da je do sada problem predstavljala praksa da se sredstva ugovore pre nego što su analize i dokumentacija za projekte bili spremni, ali i to što je EPS plaćao troškove nepovlačenja sredstava.
Krediti se koriste za modernizaciju postrojenja, uvođenje novih tehnologija i poboljšanje zaštite životne sredine. Među projektima koji se finansiraju međunarodnim kreditima su revitalizacija hidroelektrane „Zvornik“, uvođenje pametne merne infrastrukture „EPS Metering“, zaštita životne sredine u termoelektranama na lignit, kao i otklanjanje posledica prošlogodišnjih katastrofalnih poplava.
„Konačno je, posle 23 godine od puštanja u rad poslednjeg proizvodnog kapaciteta, pokrenuta i gradnja novog bloka B3 snage 350 megavata u TE Kostolac, vrednosti 715,6 miliona dolara koji se finansira iz kineskog kredita ugovorenog krajem prošle godine“, ističu u Elektroprivredi Srbije. „Kada je reč o ekološkim procesima, neophodna su ulaganja u cilju usklađivanja sa Direktivom o velikim ložištima, a čiji je početak primene predviđen za januar 2024. godine, kao i Direktivom o industrijskim emisijama (početak primene od 1. 1. 2027) u delu koji se odnosi na emisije SO2, NOX i praškastih materija“.
Kao najznačajniji poslovi smatraju se odsumporavanje dimnih gasova na TENT A (finansira se iz ODA kredita, Japan) i „Kostolac B“ (kredit Eksim banke, Kina). Pored toga, važni su, procenjuju u EPS, i projekti denitrifikacije, ugradnje postrojenja za tretman otpadnih voda i ugradnja elektrofiltera. Finansiranje je uglavnom predviđeno iz evropskih IPA fondova.
„Nastavićemo da ulažemo u revitalizaciju hidroelektrana, izgradnju četvrtog agregata HE „Potpeć“, rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih malih hidroelektrana“, naglašavaju u Elektroprivredi Srbija.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
