Kriza pred vratima, novac u štednju

U štedne knjižice poslednjih godina bankari nisu upisivali visoke sume, ali štednja u Srbiji raste i pored niskih kamatnih stopa. Prošlo je vreme kad su se banke povodom tradicionalne jesenje Nedelje štednje takmičile koja će ponuditi aktraktivniju kamatu, koje su pre desetak godina iznosile osam ili čak deset odsto. Danas, kamatne stope na oročenu štednju u evrima su daleko niže, oko jedan ili ispod jedan odsto na godinu dana.

Analitičari ocenjuju da je štednja povećana zbog globalne zdravstvene krize od početka pandemije, zbog čega su građani odvajali više novca sa strane.
Za razliku od tradicionalne bankarske štednje, građani su manje upoznati sa drugim vidovima štednje, kao što su investicioni fondovi, akcije i drugi finansijski proizvodi.

Rast dinarske i devizne štednje

Dinarska štednja je od 2012. do danas, prema podacima Narodne banke Srbije, povećana gotovo pet puta i krajem juna ove godine iznosila je 85,9 milijardi dinara. I devizna štednja, takođe, povećana je u poslednjoj deceniji, sa 7,9 milijardi evra koliko je iznosila 2012. godine na sveukupno 13,2 milijarde evra  u prvoj polovini ove godine.

Građani su se zbog globalne neizvesnosti usled izbijanja rata u Ukrajini, krajem februara ove godine više okrenuli štednji u evrima. U tom periodu se promenila valutna struktura štednje, u korist devizne, piše u izveštaju Centralne banke.  Ali, takav trend je zaustavljen u aprilu i od juna dinarska štednja nastavlja da raste.

Štednja u banci je izuzetno važan pokazatelj finansijske stabilnosti i ujedno je izvor kreditne aktivnosti banaka. Kamatne stope koje banke nude zavise od ročnosti na koju je depozit položen i u kojoj se valuti štedi.
Sa razvojem onlajn bankarskih usluga banke klijentima nude i onlajn štednju. Građani mogu  bez odlaska u banku da otvore štedne račune elektronskim putem. Ponuda se razlikuje od banke do banke, nude se različite mogućnosti podizanja i dostupnosti položenog novca.

Koja se štednja najviše isplati?

Narodna banka Srbije uradila je nedavno polugodišnju analizu isplativosti štednje, za period od juna 2012. do istog perioda ove godine, koja pokazuje da se više isplati štedeti u domaćoj valuti.

Presudni faktori koji su doprineli takvom rezultatu su, kako navodi NBS, očuvana makroekonomska stabilnost, povoljniji uslovi na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanje dinarske štednje. Kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.

Na primer, štednja u dinarima oročena na godinu dana i zanavljana ili produžavana u periodu od deset godina bila je isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima. Tako bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2022. godine, dobio oko 44.000 dinara (gotovo 380 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio isti iznos, navodi se u toj analizi