Lečenje, velnes, promena pola…

Srbija postaje vodeća turistička destinacija na Balkanu, ocenio je ugledni informativni kanal Euronews nakon nedavno završenog sajma turizma u Londonu World Travel Market 2016. Dakle, neki ozbiljni ljudi zaključili su da srpski turizam, u čiji su se ubrzani razvoj zaklinjale sve vlade posle 2000. godine, ima šta da ponudi razmaženim gostima iz razvijenog sveta 

Gde se ova ocena nalazi na klizavoj skali između marketinga i realnosti saznaćemo u narednih nekoliko godina. Prema najavi ministra trgovine, turizma i  telekomunikacija Rasima Ljajića Strategija razvoja turizma do 2025. samo što nije  usvojena, a plan je da se u naredne četiri godine broj noćenja turista poveća sa 6,6 na 9,6 miliona, a devizni priliv sa 1,1 na 2,2 milijarde dolara. A do kraja godine, rekao je Ljajić, konačno će početi i privatizacija srpskih banja.

U godini kada je doneta prethodna strategija za period 2005-2015, koju je radio zagrebački „Horvat konslating”, broj noćenja turista u Srbiji bio je za oko pola miliona veći nego 2014. A uprkos stalnom povećanju broja inostranih gostiju manji broj noćenja stranih turista od Srbije u Evropi beleže samo Makedonija i Lihtenštajn. Očito, strategije same po sebi ne znače mnogo, ukoliko ih ne prate investicije i podsticaji ekonomske politike. Kada je reč o razvoju srpskih banja, o kojima se već godinama govori kao o velikoj razvojnoj šansi, ima indicija da bi ovoga puta moglo biti drugačije. Iako sa zakašnjenjem od godinu dana privatizacija ipak kreće, a prve koje iščekuju nove vlasnike su Bujanovačka, Bogutovačka, Mataruška i Kuršumlijska banja, banje koje uopšte ne rade ili posluju loše, a za koje se država nada da će uspeti da im nađe strateškog partnera. Da li je ovo dobra polazna tačka budućeg ubrzanog razvoja? Za odgovor na ovo pitanje valja realno sagledati sadašnje stanje. 

Pre Drugog svetskog rata u srpskim banjama se okupljala društvena elita, da bi posle rata one postale sindikalna oporavilišta sa mešovitom zdravstveno-ugostiteljskom ponudom koja je tu i tamo obogaćivana kongresnim kapacitetima. Tokom tranzicije ugostiteljski deo u većini banja je zamro, dok se zdravstveni održao i donekle razvio zahvaljujući kakvoj-takvoj tražnji pokrivenoj zdravstvenim fondovima, a znatno manje komercijalnim aranžmanima. Otuda su danas, uprkos zavidnoj tradiciji, prihodi od banjskog turizma u Srbiji višestruko manji nego u  zemljama EU i nekim susednim zemljama. 

Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, sve ove zemlje su siromašnije u termomineralnim izvorima i ukupnom broju banja od Srbije, ali su poslednje dve decenije intenzivno radile na unapređenju svojih banja u koje su potom uspele da dovedu pacijente iz razvijenih zemalja. Zato je, prema podacima iz 2013, Češka od banjskog turizma ostvarila 724, Mađarska 376, Slovenija 346, a Srbija svega 52 miliona evra.

Koliko smo zaostali

Da bismo veliki potencijal koji sobom nosi razvoj medicinskog i spa turizma sagledali na pravi način, moramo shvatiti koliko smo zaostali. Ne za austrijskim banjama koje godišnje zarađuju više nego cela naša privreda, već za do juče nepoznatim banjama u susedstvu čiji su potencijali i tradicija više nego mizerni u poređenju sa našim banjama od kojih mnoge s ponosom nose epitet „kraljevske”. Dovoljno je pomenuti banju Mako, u istoimenom selu nedaleko od Segedina poznatom po proizvodnji crnog luka, koja poseduje kompleks od devet sauna i 18 bazena, dok se otvoreni bazeni makar poluolimpijskih dimenzija u svim našim banjama mogu na prste nabrojati.

I u ukupnoj turističkoj ponudi Srbije banje znače manje nego što se obično misli. Među pet destinacija koje privlače 72 odsto stranih turista, uz Beograd, Novi Sad, Kopaonik i Zlatibor, „zalutala” je samo Vrnjačka banja. Doduše podaci za prvu polovinu ove godine govore da je stranaca u našim banjama bilo za 13 odsto više nego lane, a pored Vrnjačke, tražene su Selters, Banja Koviljača, Vrdnik, Bukovička banja. Međutim, iako sve ove, a i još neke srpske banje, ostvaruju kakve-takve pozitivne rezultate, to nije ni blizu rezultata banja u regionu. Privatizacija je jedan od načina da se to ispravi. Potvrđuju to primeri Prolom banje koja je pod kišobranom transformacije preduzeća Planinka AD uspešno razvila i zdravstveni i turistički deo ekonomski prihvatljive ponude, uz istovremeni razvoj Lukovske banje okrenute nešto zahtevnijim gostima, kao i Atomska banje Gornja Trepča čiji je razvoj opovrgao tvrdnje kako će privatizacija neminovno ugroziti medicinske sadržaje u banji. 

Slično je i sa Bukovičkom banjom u kojoj su se desile i privatizacija i investicija u hotele, a bio bi postignut i veći napredak da pred investitora nisu postavljane barijere vezane za unapređenje ostalih kapaciteta, kao što je hotel „Staro zdanje“. 

Nastavak teksta možete pročitati u 36. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“