LIČNOST MESECA – Noland Arbo, prvi čovek sa ugrađenim Neuralinkovim moždanim čipom

Video koji je Ilon Mask emitovao uživo sredinom marta na svojoj društvenoj mreži X uliva nadu u mogućnosti humanije budućnosti u kojoj će veštačka inteligencija i napredna tehnologija biti korišćene za dobrobit ljudi. Trenutak u kome Noland Arbo, koji je pre osam godina ostao kvadriplegičan, uz pomoć „svojih misli“ uspeva da odigra partiju šaha na kompjuteru nikoga ne ostavlja ravnodušnim

Startap Ilona Maska Neuralink emitovao je sredinom marta na društvenoj mreži X uživo video koji je pokazao pacijenta koji koristi implant za mozak da pomera miša i igra šah na računaru. U pitanju je Noland Arbo koji ima 29 godina, već osam godina je kvadriplegičar i prvi je ljudski pacijent kome je ikada ugrađen Neuralinkov uređaj.

Kompanija Neuralink razvija interfejs mozak-računar, ili BCI, koji ima za cilj da pomogne pacijentima sa teškom paralizom da kontrolišu spoljne tehnologije koristeći samo neuronske signale. Neuralinkov prvi proizvod se zove Telepatija.

Arbo je u video-snimku rekao da je postao kvadriplegičar nakon što je doživeo nesreću u ronjenju pre oko osam godina. Rekao je i da je operacija dobijanja Neuralinkovog implanta, koja od pacijenata zahteva da mu se ukloni deo lobanje da bi ubacili elektrode u moždano tkivo, bila „superlaka“.

On je, kako je rekao, sutradan pušten iz bolnice.

„Nije savršeno, rekao bih da smo naišli na neke probleme“, izjavo je on.

„Ne želim da ljudi pomisle da je ovo kraj puta, ima još mnogo posla da se uradi, ali ovo je već promenilo moj život. Svakog dana izgleda kao da učimo nove stvari i, jednostavno, ne mogu da opišem koliko je dobar osećaj što mogu ovo da uradim“, rekao je on, objašnjavajući kako svojim mislima uspeva da pomera kursor na kompjuteru.

Čip sadrži preko hiljadu elektroda ne debljih od ljudske dlake i ima bateriju koja se puni bežično. Programiran je da prikuplja podatke o nervnoj aktivnosti mozga i nameri pokreta, a zatim te podatke šalje Neuralink računaru na dekodiranje kako bi se misli pretvorile u akciju.

BCI sistem koji dešifruje moždane signale i prevodi ih u komande za spoljne tehnologije, ako funkcioniše ispravno, pacijentima sa teškim degenerativnim oboljenjima poput ALS-a bi omogućio da šalju poruke ili skroluju kroz društvene mreže svojim umom.

Međutim, pitanje bezbednosti je upitno i to u pogledu kratkoročnih fizičkih rizika, jer svaka operacija na mozgu nosi sa sobom opasnosti. Takođe, postavlja se pitanje dugoročnih medicinskih posledica koje postojanje takvog čipa u ljudskom organu koji najmanje poznajemo može da ima i, naravno, tu je i etička bezbednost koja otvara teme zaštite podataka, potencijalnih zloupotreba.

Neuralink nije prva ni jedina kompanija koja se bavi proučavanjem mogućnosti primene BCI tehnologije u životu ljudi, mnogo toga ostaje nepoznato i može da izazove sumnju jer ne postoji dovoljno podataka dostupnih javnosti.

Kip Ludvig, bivši direktor programa za neuronski inženjering u američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, rekao je za Rojters da ono što je Neuralink pokazao nije „proboj“.

„Još uvek je u ranim danima nakon implantacije, i postoji mnogo učenja i na strani Neuralinka i na strani pacijenta, kako bi se maksimizovala količina informacija za kontrolu koja se može postići“, dodao je.

Uprkos tome, Ludvig je rekao da je pozitivan razvoj za pacijenta to što je mogao da komunicira sa računarom na način na koji nije mogao pre implantacije.

„To je svakako dobra polazna tačka“, rekao je on.