Ljudi su nepoverljivi

Pronalazač, poljoprivrednik i automehaničar iz Sivca Stanko Mandić za
razvoj svoje „Srpske ratarske mašine“ dobio je od Svetske banke 80.000
evra. Za serijsku proizvodnju treba mi pomoć države

„Pronalazaštvo je osobina maštovitih ljudi. Oni često stvaraju i
promašaje, a patenti nisu ekonomski opravdani. Ja hoću da je praktično i
da je bolje od svega drugog“, objašnjava Stanko Mandić, penzioner,
automehaničar, poljoprivrednik i više od svega pronalazač koji je
patentirao „Srpsku ratarsku mašinu“. Ta mašina u jednom potezu ore
njivu, sitni i ravna zemlju, razbacuje mineralno đubrivo i seje.
Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu izračunali su da
smanjuje troškove za 100 evra po hektaru. U odnosu na standardnu obradu
zemlje potrošnja nafte je manja za 50 odsto, potrebno je 20 odsto manje
radnih sati čoveka, a 30 odsto manje mašinskih sati.

Takođe je manje i ulaganje, jer se ovde kupuje jedna mašina, dok u
standardnoj obradi treba kupiti sve nastavke za traktor posebno, a
posledično manji su i troškovi održavanja. Ekonomičnost je očigledna,
ono za šta u konvencionalnoj obradi zemlje traktorista treba četiri ili
pet puta da pređe njivu, Srma obavlja odjednom. Međutim, ovde se krije
još jedna prednost ove mašine, a to su veći prinosi. Naime, opet su
stručnjaci utvrdili da je veliki problem za klijavost i razvoj biljaka
to što traktor kada prelazi preko njive, sabija zemlju.

Otuda se procenjuje da je, zbog toga što je praktično izbačeno gaženje
zemlje traktorom, veći prinos 10 do 20 odsto. Takođe, zemlja na ovaj
način ne gubi vlagu kao posle oranje, pa i ovo povećava prinos, što
prema procenama tima sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, u čvrstoj
valuti iznosi 100 do 150 evra po hektaru. Ogledi na njivi su pokazali
da ova mašina za 40 minuta odjednom poore, istanjira i izravna, ako
treba i pođubri i poseje njivu od jednog hektara i za to potroši 18
litara nafte. Za sve ove funkcije posle oranja traktor potroši tek 10
odsto više energije.

„Inovacija je unapređenje nekog već postojećeg proizvoda ili
tehnologije. Ovo nije inovacija, ovo je pronalazak, jer se koristi
sasvim nov način obrade zemlje kojim se ostvaruje ušteda, ali ne na
uštrb prinosa. Sa ovolikim uštedama po hektaru, možete zamisliti koliko
bi se uštedelo na milion hektara. Srpska poljoprivreda bi procvetala,
ali problem je što ljudi ne žele da prihvate ništa novo. Boje se da
prihvate novinu.  Kažu  – toliki instituti i kompanije po celom svetu
nisu smislili, a običan čovek iz Sivca je napravio. Neki nisu ni videli,
a uzeli da kritikuju”, kaže Mandić.

Prvi prototip napravljen je pre 14 godina, a u međuvremenu Mandić je
mašinu popravljao i tražio pomoć i na tome mnogo vremena izgubio.

„Prvo sam stupio u kontakt sa nekim profesorima sa Poljoprivrednog
fakulteta u Zemunu, ali nisu me razumeli i tu sam izgubio tri godine.
Potom sam pokušao saradnju sa Gošom, direktor je imao dobru volju, ali
njegovi inženjeri nisu i tu sam izgubio još četiri godine. Išao sam na
sajmove mehanizacije sam i izlagao mašinu, srećom nisu mi naplaćivali.
Kako god, ja sam video da je to prava stvar i rešio sam da se borim.

Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“