Ljuti čvarak, to sam ja

Pre četiri godine, počeo sam da pravim čvarke. Pre toga firma nije imala veze sa mesnom industrijom, a ni ja koji sam završio Prirodno-matematički fakultet i bavio se trgovinom. O preradi mesa do tada ništa nisam znao. U pogonu sam video neku mašinu i pitao šta je to, objasnili su mi da je to mašina za pravljenje čvaraka. Sedeo sam pored tog kazana i razmišljao kako ću i šta ću. To je bio ključan momenat u ovoj priči…

Kada sam krenuo sa ovim, prijatelji su me pitali gde sam krenuo, opominjali da su mi deca mala, a ja ulazim u novi biznis koji će činiti da dolazim nervozan sa posla. Kum mi je rekao – jesi lud, gde si pošao

Biti „kralj čvaraka“ Srbije i trijumfovati u sedištu Evrope, ništa neverovatno i nedostižno pokazao je vlasnik kompanije Bibli Gregor Guberinić na svečanosti u Kraljevskom teatru Park (Théâtre Royal du Parc) u Briselu.
„Bilo je glamurozno, na svetskom nivou, jer je i sam događaj svetski. Bilo je tu poslovnih ljudi od Japana i Koreje do Irana“, kaže za „Novu ekonomiju“ Guberenić, glavni „krivac“ što se u svetu biznisa odigralo ono što se ne dešava svaki dan. Da čvarci iz Srbije stignu u prestonicu Evrope, prođu crvenim tepihom i pobede u elitnom društvu proizvođača hrane iz celog sveta. Bibli domaći čvarci i svinjska mast, proizvedeni u pogonima kompanije smeštene u potkosmajskom selu Pružatovac, poneli su priznanje Superior Taste Award (Nagrada za superiorni ukus) pobedom na prestižnom međunarodnom takmičenju koji organizuje International Taste & Quality Institute iz Brisela.
Tako su tradicionalni proizvodi naših pradedova prošli briselskim crvenim tepihom i na svečanoj ceremoniji dodela nagrada, u elitnom društvu proizvođača hrane iz celog sveta, poneli po Mišlenovu zvezdicu, koje su u rangu svetski najpriznatijih nagrada u svetu kulinarstva za kvalitet i ukus. Naime, da bi se našli na ovom mestu, čvarci su prošli nezavisnu i strogu analizu žirija u kojem je više desetina kuvara iz raznih evropskih zemalja, a pred sudijama je bio samo proizvod, bez imena zemalja i proizvođača.
Čvarci se prave po domaćoj, tradicionalnoj recepturi sa ovih područja. Pažljivo birane komade mesa obrađujemo na starinski, zanatski način. Svi proizvodi začinjeni su po viševekovnim recepturama ovog podneblja, a Bibli brendu sam ja dao svoj pečat i zato je ovaj čvarak poseban“, kaže za naš list vlasnik kompanije Gregor Guberinić, koji je za deceniju sa odabranim timom uspeo da napravi poslovni bum. Za samo godinu dana Bibli beleži porast proizvodnje od 72 i porast zaposlenih od 90 posto, te sada u njoj radi 40 ljudi. Na tome, kaže „kralj čvaraka“, kompanija ne staje, a izazovi tek predstoje. Pre nego što otkrije svoju biznis priču, Gregor Guberinić potvrđuje izreku da „iza svakog uspešnog muškarca stoji žena“.

Nova ekonomija: Dakle, kako ste krenuli u proizvodnju čvaraka?

Gregor Guberinić: Kada sam krenuo sa ovim, prijatelji su me pitali gde sam krenuo, opominjali da su mi deca mala, a ja ulazim u novi biznis koji će činiti da dolazim nervozan sa posla. Kum mi je rekao – jesi lud, gde si pošao, situiran si da možeš ceo život da sediš kod kuće i maziš ćerke. Ali sam od starta imao podršku supruge Danijele, koja mi je rekla da zna šta ćemo izgubiti, ali da ona zna i da ja želim i da mogu više. Nakon pozicioniranja na domaćem, Bibli je pred vratima EU tržišta. Odnedavno kompanija ima i dozvolu za izvoz u zemlje članice Evropske unije, a Mišlenove zvezdice iz Brisela mogle bi da nam otvore nova vrata.

NE: Koja su to nova vrata?

Gregor G: Aplicirali smo za sertifikaciju pogona da dobijemo dozvolu za izvoz na tržište država članica EU i uspeli smo u tome. Ideja je da uđemo na tržište EU, ali ne znam kako će to izgledati. Ne znam odakle treba krenuti, da li iz Hrvatske i Slovenije, koje takođe proizvode čvarke. Još nemam odgovore na pitanja gde i kako da plasiramo naše proizvode. Nastojim da uradim sve što mogu, a ne znam dokle ćemo stići. Sada počinjemo da se bavimo time i to je veliki posao.

Selo je živnulo, otvorile su se prodavnice. Plate su na vreme. Imamo topli obrok, finu kuhinju gde se svi hranimo, svaki  dan je pored mesa sa naše palete i jedno kuvano jelo. Ukiselili smo osam kaca kupusa po dvesta kilograma

NE: Imate li san da čvarcima osvojite evropsko tržište?

Gregor G: Nadam se. Radim na tome, ali nemam snove, već samo idem napred, trudeći se da to radim pošteno, korektno, iskreno. To je do sada davalo rezultate, pa se nadam da će i dalje. Cilj je osvajanje, ne mogu reći evropskog tržišta, već ulazak na to tržište koje možda može doneti veliki posao. Na tome radim, ne sanjam.

NE: U Briselu se pokazalo da srpski brend iz vaših proizvodnih linija može da ide rame uz rame sa glamuroznim brendovima Evrope i sveta?

Gregor G: Hteli smo da imamo potvrdu za naš kvalitet. Znate, kada uđete u prodavnicu i gledate čvarke i vidite šest proizvođača, a nemate svog favorita, pitate se šta da uzmete. Sada je moj proizvod okićen žigom, pa će ga kupci lako prepoznati. Moja filozofija je da se to gleda, tako ja postupam kada nešto kupujem. Kada je u pitanju neka značajna nagrada, pogotovo ovakva svetska, ja bih se prvi uhvatio za taj proizvod. Računam da ćemo na taj način povećati i plasman.

NE: Morate imati i specijalan marketinški nastup za evropsko tržište?

Gregor G: Svakako, ali kao što rekoh, za sada razmišljamo kako ćemo se uključiti. Videćemo šta ćemo uraditi. Smatram da je važno imati neku vrstu palete proizvoda. Recimo tri, ne mora trinaest, ali je važno da ne bude samo jedan proizvod, pa sam došao na ideju i napravio domaće ljute čvarke. Ostaje da se vidi kako će potrošači reagovati na ovaj pikant proizvod, a imali su pre nekoliko dana mogućnost degustacije u jednom prodajnom lancu.

NE:  Holivud je na filmu čak i američke milijardere uvukao u prodavnice, zavire među rafove da vide kako im ide novi proizvod. Jeste li i vi zavirili da vidite kako se kupuju čvarci?

Gregor G: Jesam, naravno. U početku nismo imali ni komercijalistu, pa sam se trudio da kad završim poslove u proizvodnji, odem u prodavnice. Sada imam ljude koji se bave time, proveravaju izloženost proizvoda u radnjama i proveravaju ima li dovoljnih količina, pa se tako veliki prodajni objekti redovno obilaze. Osim velikih lanaca, Bibli je i u brojnim manjim radnjama mešovite robe.

NE: Koji vam je biznis plan bio pre devet godina kada ste ulazili u ovaj posao i kako izgleda danas?

Gregor G: Firma je osnovana 2009. godine i tada se ona bavila trgovinom. Pre četiri godine, kada je kupljen ovaj objekat u Pružatovcu nadomak Mladenovca, počeo sam da pravim čvarke. Pre toga firma nije imala veze sa mesnom industrijom, a ni ja koji sam završio Prirodno-matematički fakultet i bavio se trgovinom. Onda je nastala ideja da se kupi ovaj objekat i da se bavim ovim poslom, što je zaista bio izazov. O preradi mesa do tada ništa nisam znao. U pogonu sam video neku mašinu i pitao šta je to, i objasnili su mi da je to mašina za pravljenje čvaraka. Sedeo sam pored tog kazana i razmišljao kako ću i šta ću. To je bio ključan momenat u ovoj priči. Ja, po prirodi studiozan, pristupio sam tako i ovom poslu, imali smo recepturu, pa sam učio. Ključan mi je bio momenat kad sam sedeo na stolici pored kazana i nešto shvatio, bila je to jedna od najbitnijih stvari u recepturi Biblija. I napravio sam čvarak. Sam sam napravio, nije pravio moj tehnolog, koja se vratila sa porodiljskog posle sedamnaest meseci. Rekao sam joj da ima jedan zadatak, a to je da održi kvalitet. Naime, kako smo poboljšavali kvalitet čvaraka, počinjali smo da pravimo kazane. Ovih kazana koje mi imamo, nema u prodaji. Konstruisali smo im moj kolega i ja. Sa porastom potražnje za našim proizvodima, bili smo primorani da proširimo kapacitet. Ove godine smo proširili proizvodni prostor, imamo treću hladnjaču u koju stane devedeset tona sirovine. Uvek imamo prostora da skladištimo 150 tona sirovine, da se ne desi da ostanemo bez nje,  a da smo vezani ugovorima. Kontrolu kod nas izvršava Quality Austria, vodeća evropska kuća za reviziju, kontrolu i sertifikaciju u prehrambenoj industriji. U ovom poslu je uvek izazov naći najbolju sirovinu, koja uz svoja svojstva mora da odgovori na zahteve tržišta, što znači da se mora naći sirovina koja je uvek istog visokog kvaliteta, bez obzira na velike količine koje mogu zahtevati trgovinski lanci. Sada zbog povećanja tražnje za Bibli proizvodima sami radimo četiri nova kazana i praktično dupliramo kapacitete.

NE: Držite li taj prvi kazan za čvarke na nekom počasnom mestu danas u poslovnom prostoru?

Gregor G: Verovali ili ne, još ga koristimo i odličan je. I dalje daje dobre čvarke, ali kad se postavilo pitanje količine, počeli smo da konstruišemo nove i veće.

Mi koristimo samo jednu sirovinu, a to je slanina, na butu, plećki i leđima. Mi nemamo nikakav otpad, dobijamo čistu slaninu. Sameljemo, iseckamo i ubacimo u kazane. Nemamo otpad. Govorili su mi pojedinci da otvorim i farmu, a ja sam rekao „ne pada mi na pamet“

NE: Da li bi ovde trebalo da se dupliraju kapaciteti kada je u pitanju proizvodnja svinja, budući da vi morate ogromne količine da uvezete iz Holandije i Nemačke?

Gregor G: Ovi veći igrači, kao što su veći hladnjačari koji imaju preradu, a oni najveći i svoje farme odakle se snabdevaju, svinjsku slaninu koju mi koristimo za naše proizvode, koriste za svoje. Prave slaninu, kobasicu, neko i čvarke itd. i nemaju je u ponudi. Mi imamo samo preradu, nemamo klanicu. Kada smo počinjali da pravimo čvarke, pokušao sam da nađem sirovinu na našem tržištu, ali nema niti količine, niti kvaliteta. Ne želim da povredim nekoga kada to kažem, ali nema. Za našu proizvodnju je potrebna slanina sa dve hiljade svinja dnevno. Mi trošimo osam tona svakog dana, sa tendencijom ozbiljnog rasta. To je 700.000 svinja godišnje, a ceo svinjski fond u Srbiji nije veći od tri i po miliona.

NE: Znači li to da bi time strateški trebalo da se pozabave oni koji odlučuju, povećanjem domaćeg fonda?

Gregor G: Da. Najveću količinu sirovine uzimamo iz Nemačke, od kompanije Tenis koja, kako čujem, ulazi na naše tržište. Kako sam razumeo, namera  je da kada se nemačka svinja oprasi, prase postaje srpsko, i tako se poveća svinjski fond. Milim da je to ideja sa Tenisom. Ta nemačka klanica proizvode petnaest do sedamnaest miliona svinja godišnje, a srpski fond je tri i po miliona.

NE: Jeste li razmišljali o sopstvenom uzgoju?

Gregor G: Mi koristimo samo jednu sirovinu, a to je slanina, na butu, plećki i leđima. Mi nemamo nikakav otpad, dobijamo čistu slaninu. Sameljemo, iseckamo i ubacimo u kazane. Nemamo otpad. Govorili su mi pojedinci da otvorim i farmu, a ja sam rekao „ne pada mi na pamet“. Dovoljno je i ovo velika obaveza da bismo ulazili u još neke priče. Kada smo krenuli,video sam da ima prostora, da veliki proizvođači imaju mnogo proizvoda, i da niko nije obratio pažnju na čvarke, a da mi za to nisu potrebne velike investicije, one kakve su potrebne za bilo koji drugi proizvod.

NE: Otkud ime brenda i ko je bio kum Bibliju pošto koje zvuči vrlo neobično?

Gregor G: Kada sam otvarao trgovinsku firmu, bilo je puno predloga za razne nazive, Rojal, King, Budućnost, Sloboda, šta god da pomenete, sve je bilo zauzeto, a obično uz to stavljaju neke prefikse, pa sam odlučio da dam neko ime, recimo River da teče kao reka. A onda sam na stolu spazio Bibliju i „bingo“, sinula mi je ideja. Iz tog naziva izvukao sam Bibli. Za trgovinu je bilo važno da bude kratko i zvučno ime, a tada se nije ni razmišljalo o proizvodnji čvaraka Bibli.

NE: Pored toga što gazda siđe u proizvodnju, koji je još recept za uspeh kompanije?

Gregor G: Sigurno ljudi. Ali ta sjajna ekipa je stvarana. Imamo sjajne međuljudske odnose, poštujemo se. Jedni drugima izlazimo u susret. Mladenovac je nekad bio industrijski grad. Tu su bile velike fabrike, od kojih više nijedna ne radi. Nema posla, a ljudima je potreban. U Pružatovcu smo pre nekoliko godina zaposlili više od trideset ljudi, danas je četrdesetoro zaposlenih u fabrici. Selo je živnulo, otvorile su se prodavnice. Plate su na vreme. Imamo topli obrok, finu kuhinju gde se svi hranimo, svaki  dan je pored mesa sa naše palete i jedno kuvano jelo. Ukiselili smo osam kaca kupusa po dvesta kilograma. I svi smo tu zajedno, svi smo jedna veća porodica. Imamo perionicu. Uniforme se ne nose kući na pranje, zaposleni ih ostave i sutra ih čekaju čiste. Imam zaista korektan odnos i sa kompletnom ekipom sa kojom radim. Posao im je blizu, žive na nekoliko minuta od pogona i to im odgovara. Ja živim na Konjarniku, 55 kilometara do radnog mesta i svaki dan putujem, ali zaista uživam u ovom poslu.

NE: Kako je poslovati u Srbiji, imate li problema sa naplatom?

Gregor G: Sarađujemo sa velikim trgovinskim lancima. Imamo zaista sjajnu saradnju, poštuju se svi dogovori. Ponekad postoje brige, nije sve sjajno,  razmišljam da li da uđem u ovu ili onu kuću… Shvatam da ako ne uđem, neću profitirati, a ako uđem, onda razmišljam šta ću uraditi. Velikim lancima je važno da imaju nekoga kome veruje, sigurnog partnera, a mi smo se tako pokazali. To je mnogo važno. Ovde sam menadžer, moram da brinem o svemu, pa i o naplati. Nekad negde presečem, ali se trudim da ne ulazim u priču koja mi je nesigurna.

NE: Jeste li zadovoljni profitom koji ostvarujete?

Gregor G: Kada pogledam ovu firmu, ne razmišljam o profitu. Ceo život izazivam sebe, pa uživam u tome da nešto stvorim i to stvaranje ne gledam isključivo kao profit. Odavde se novac ne izvlači, ovde se samo investira i ide dalje, nikad nije uzet nijedan dinar, osim za prezentacije.

Od studenta krupijea, do biznismena

NE: Šta ste radili pre nego što ste krenuli sa Biblijem?

Gregor G: Partnerski sam se bavio trgovinom. I dalje imam neke kioske za prodaju štampe u Beogradu, tri kioska rade. Ceo život radim i pokušavam da budem uspešan u svemu što započnem. Kao student na PMF-u počeo sam da radim kao krupije na američkom ruletu i blek džeku. To je bilo 1988. godine. Tada se u Beograđanki otvorio klub. Bio je to naporan posao, celu noć radite, idete na spavanje u deset ujutru… Ali i unosan tih osamdesetih godina, dok nisu počeli ratovi. Radio sam u više kazina, pa i na Crnom moru u Mamaji i taj posao je donosio zaista dobar novac. No, on je za mlade, a ja sam u njemu bio, kako mnogi kažu, najtaličniji u Srbiji. Mnogo sam novaca donosio kazinu. Početkom devedesetih dobio sam ponudu da budem i partner u kazinu, ali sam tada već shvatio da to nije za mene. Nije za mene biznis  „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“. Gledao sam one tužne ljude kad izlaze iz kazina s pogledom u pod, očajni jer su ostali bez novca. To znači da meni treba da svane kad njima smrkne. Rekao sam sebi, radićeš nešto drugo, ovo ne. Odluka je bila da to budu poslovi u kojima će svaka strana biti zadovoljna.

Osvojiti hotele, kafee, pabove

NE: Kada kreću ljuti čvarci?

Gregor G: Ljuti čvarak, to sam ja (smeh). Testirao sam i napravio ga. Ti čvarci imaju svoju aromu, ljutu papriku, biber i beli luk. Sada smo počeli sa proizvodnjom i razmišljam kako uz trgovinske lance da uđemo u hotele, pabove, pivnice, kako da napravimo da to bude grickalica umesto kikirikija. Mene to interesuje. Nismo zastupljeni u tom segmentu, a restorani uzimaju naše čvarke, naravno, uz trgovačke radnje. Vidim  tu šansu, tu treba poraditi na dizajnu, pakovanju, dekoraciji. Tek sada širim tim, jer je mnogo toga na mojim plećima.