Loša privreda vuče i banke

Trend rasta loših bankarskih pozajmica je zabrinjavajući do te mere da preti ne samo da ugrozi solventnost bankarskog sektora, nego i da izazove smanjenu ponudu kredita. I procenjuje se da će se taj finansijski problem u narednom periodu zaoštravati

Domaćim privrednicima, zapravo „uspešnim” vlasnicima koncerna, uglavnom nije bio nikakav problem da dobiju kredit, čak su prema nekima banke bile toliko darežljive da nisu proveravale imaju li adekvatno pokriće. Za neke je dovoljan kolateral bila politička „garancija” da bi povukli pozajmice vredne milione evra. Zbog toga su rizični krediti toliko narasli da prete ne samo da ugroze likvidnost u bankarskom sektoru, već i da povuku na dno još neku banku koja bi mogla ubrzo da se nađe u ozloglašenom društvu Univezal, Agrobanke, Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine.

Tokom drugog kvartala ove godine nastavio se rast bruto iznosa problematičnih kredita (NPL) koji iznose 424,3 milijarde dinara, što je za 5,2 procentna poena više nego na kraju prvog kvartala 2014, objavljeno je u Izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) za drugo tromesečje. Poslednjih nekoliko godina stručna javnost je ukazivala na taj problem koji je i tada bio zabrinjavajući, jer svaki četvrti kredit kasni sa otplatom, a sada već ozbiljno preti ne samo da ugozi solventnost bankarskog sektora, već se procenjuje da će izazvati pad kreditne aktivnosti. Sve će to naravno negativno uticati i na privredni rast, tačnije procenjuje se da će ove godine pad BDP-a biti dva odsto.

Posledica toga je loše poslovanje u pojedinim bankama koje beleže gubitke (pozitivno je poslovalo 20 banaka na kraju drugog kvartala u iznosu 17,9 milijardi dinara, dok je devet banaka upisalo gubitak u ukupnom iznosu od 2,9 milijardi dinara). Banke sa najvećim gubitkom su Srpska banka, NLB, Piraeus, Marfin banka. U Srpskoj banci potvrđuju da imaju veliku izloženost prema kompanijama koje su u poslednje vreme često bile na naslovnim stranama, pre svega Interkomerc u vlasništvu Gorana Perčevića koji je nedavno uhapšen. Iako se moglo čuti da toj banci duguje 1,3 miliona evra, u Srpskoj banci kažu za „Novu ekonomiju“ da su obaveze te firme čak i veće od iznosa koji se pominje u javnosti, ali nisu precizirali koliko iznose. Nije ništa drugačije ni u regionu – tako u Centralnoj banci Bosne i Hercegovine kažu da visok udeo rizičnih pozajmica u ukupnim kreditima predstavlja najveću pretnju zdravlju bankarskog sistema i finansijskoj stabilnosti u BiH.

Pretežak teret 

U Izveštaju NBS navodi se da je nivo problematičnih kredita u privrednom sektoru porastao za 19,9 milijardi dinara ili 8,4 procentna poena u odnosu na kraj 2013. godine i na kraju drugog tromesečja ove godine iznosili su 257,6 milijardi dinara. Posmatrano po delatnostima, građevinska preduzeća najviše kasne sa otplatom, a takođe neredovno izmiruju svoje obaveze i firme iz oblasti prerađivačke industrije i trgovine na veliko i malo. Bankari, takođe, ističu da nenaplaćeni krediti predstavljaju strukturni problem u bankarskom sektoru.

Bojan Kordić, izvršni direktor za poslove sa privredom u Komercijalnoj banci kaže da je taj problem sistemski i veliki sa aspekta procenta loših kredita u ukupno odobrenim kreditima. „U bliskoj prošlosti u pojedinim bankama je problem NPL toliko eskalirao i banke su, zbog nemogućnosti naplate plasmana u kašnjenju, izgubile dozvolu za rad.

Kontaminirana aktiva je problem koji se mora što pre rešavati, a što se tiče strukture NPL, kada su u pitanju domaće banke, nivo loših plasmana privredi je mnogo viši u odnosu na stanovništvo”, kaže Kordić. Na nivou bankarskog sektora, nivo NPL se kreće oko 23 odsto. U njegovoj banci, nivo loših kredita, kako kaže, znatno je ispod nivoa sektora i u ovoj godini blago je snižen, tako da u 2015. godini ne očekuje pogoršanje ovih pokazatelja. „Što se tiče drugih banaka, nismo sigurni šta postoji u strukturi njihovog portfolija i moguće je da kod pojedinih banaka i dođe do eskalacije loših kredita, ali ipak ovo treba smatrati više kao izuzetak nego kao pravilo koje bi važilo u sledećoj godini”, kaže Kordić.

Srpska banka?

U Srpskoj banci koja je ostvarila najveći neto gubitak u bankarskom sektoru od 1,1 milijardu dinara na kraju drugog kvartala ove godine, kažu da je toliki minus pre svega posledica problema u naplati potraživanja od većeg broja klijenata, a pre svega od preduzeća prema kojima postoji tzv. velika izloženost banke, a koji su delom pominjani i u javnosti. „Njihovi problemi u poslovanju i dugotrajna nelikvidnost, manifestovali su se izrazito negativno i na finansijski rezultat Srpske banke u tekućoj godini”, kažu u toj banci.

Nastavak teksta možete pročitati u šesnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“