Pad kreditne aktivnosti i nenaplativi krediti uzrok gubitka bankarskog sektora od 18,7 miliona evra. Zarada pet najvećih banaka je i dalje značajna i pre poreza je iznosila 237 miliona evra u prošloj godini
Prvi put od 2004. godine bankarski sektor u Srbiji je u 2013. pre plaćanja poreza zabeležio gubitak i to od 18,7 miliona evra. I dok je prvih nekoliko godina nakon 2000. uzrok gubicima bilo gašenje četiri velike banke i velike investicije stranih banaka u Srbiji, razlozi za gubitke prošle godine bili su daleko maligniji. Pad kreditne aktivnosti koji je kod privrede iznosio blizu 10 odsto i loši plasmani, učinili su da se bankarski sistem Srbije nađe u minusu.
Prema nerevidiranim finansijskim izveštajima banaka, koje je objavila Narodna banka Srbije, ogromne gubitke, pre svega zbog otpisa nenaplativih potraživanja, banke su napravile u poslednjem tromesečju 2013. godine. Na kraju trećeg kvartala prošle godine dobit bankarskog sektora iznosila je skoro 153 miliona evra, ali su neto rashodi zbog indirektnog otpisa plasmana i rezervisanja u trećem kvartalu iznosili čak 237 miliona evra, a za celu godinu celih 463 miliona evra.
Zajedno sa profitom smanjena je i aktiva, što znači da su plasmani banaka smanjeni za 500 miliona evra, ili za nešto preko dva odsto, pa je ukupna aktiva bankarskog sektora na kraju prošle godine iznosila 24,5 milijardi evra. Kapital banaka je ostao skoro na istom nivou kao na kraju 2012. godine i iznosio je 5,15 milijardi evra.
Prema rečima Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, tri su ključna razloga za ovakav rezultat banaka u 2013. godini:
„Smanjenje kreditne aktivnosti koje je kod privrede iznosilo oko 10 odsto, smanjene kamatne stope i loši plasmani su tri ključna faktora koji su uticali na rezultate. Nikada ovde banke nisu ostvarivale neke ogromne profite, a od krize je sve na silaznoj putanji“, ocenio je Dugalić.
S druge strane, Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da su glavni uzroci gubitaka loši plasmani i otpisi i rezervacije, dok je kamatna margina i dalje pozitivna i relativno visoka. Takođe, prema njegovim rečima, ni operativni troškovi, poput troškova zarada nisu previše doprineli gubicima, posebno što je u prošloj godini smanjen broj zaposlenih u bankarskom sektoru za oko 2.500.
Neto prihodi od kamata (razlika između naplaćenih i plaćenih kamata) u 2013. godini su, istina skromno, povećani u odnosu na 2012. godinu za oko 25 miliona evra i iznosili su nešto preko milijardu evra. S druge strane, neto prihodi od provizija i naknada su smanjeni za oko tri miliona evra, ili jedan odsto u odnosu na 2012. godinu.
U prošloj godini i kursne razlike su bile na strani banaka, jer su imale skroman, ali pozitivan uticaj na finansijski rezultat od 13,5 miliona evra, za razliku od 2012. godine kada su negativno uticale na rezultat bankarskog sektora sa preko 600 miliona evra.
Kao što smo rekli, razloge za gubitke treba pre svega tražiti u nenaplativim kreditima. Na kraju 2013. godine nenaplativi krediti (NPL) u bruto iznosu iznosili su 22,32 odsto i njihovo učešće u ukupnim kreditima se povećalo za 4,65 procentnih poena u toku prošle godine. Prema podacima Udruženja banaka, nenaplativi krediti kod privrede iznosili su 28 odsto, kod preduzetnika 30 odsto, mada to nije imalo preveliki uticaj na ukupno stanje zbog malog iznosa kredita, dok je kod stanovništva učešće nenaplativih kredita iznosilo 10,27 odsto.
Osim krize, slabe privrede i sve slabijeg standarda stanovništva, Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe i da je ovako visoko učešće nenaplativih kredita delom posledica i kreditne ekspanzije banaka pre krize, koja je u nekim godinama iznosila i preko 50 odsto.
Nastavak teksta možete pročitati u jedanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
