Privući investitore u današnje vreme je izazovan zadatak i sa mnogo
sređenije države od Srbije. Ipak, poslovna klima, za razliku od one
„prave”, nije prirodna pojava, i na nju se može uticati preciznim
merama. Šta je to što Vlada treba da uradi nije nepoznanica, i stoji u
sugestijama poslodavaca već više od jedne decenije. Veća nepoznanica je
zbog čega danas i dalje pričamo o stvarima koje su bile aktuelne još
početkom ovog veka
Mali opit za čitaoce. Pre nego nastavite da čitate, iskreno sebi
odgovorite na pitanje da li biste, da imate milion dolara i želju da ih
„uposlite”, započeli biznis u Urugvaju. Ako ste bez dvoumljenja
odgovorili pozitivno, nalazite se među malobrojnima. Najviše ljudi, ako
i ne odgovori izričito negativno, ima mnoge dileme.
Sa druge strane, pokazatelji govore da nema razloga za toliko
premišljanje, naročito ako u Srbiji imate svoj biznis, ili bar
razmišljate o njemu.
Urugvaj je strateški dobro pozicioniran, ima izlaz na more, klimu
povoljnu za poljoprivredu, demokratsku tradiciju bez istorije burnih
državnih udara i krvavih prevrata. U odnosu na većinu država u Latinskoj
Americi, smatra se bezbednom za život. Osnovno i srednje školstvo je
besplatno, u poslednje vreme se mnogo pažnje posvećuje edukaciji u
oblasti IT industrije, pa se tamošnje stanovništvo može smatrati za
dobro obučenu i u odnosu na druge zemlje ne tako skupu radnu snagu.
Statistike pokazuju da nepismenih gotovo da nema (2%), dok trećina
stanovnika ima višu ili visoku stručnu spremu.
Stranim ulagačima nudi jednak tretman kao domaćim investitorima.
Poslednjih godina privredni ambijent je značajno unapređen ukidanjem
mnogih barijera, pospešivanjem konkurencije. Zemlja je postala i jedan
od regionalnih finansijskih sistema, a na tržištu su prisutne velike
međunarodne banke.
Nudi brojne poreske olakšice za ulagače u manje razvijena područja. BDP
po stanovniku je oko 16.000 dolara, rast BDP-a u 2012, iznosio je 3,8
odsto, godišnja inflacija je oko osam odsto, nezaposlenost nešto iznad
šest odsto, trgovinski deficit u 2012. bio je oko 1,6 milijadi dolara,
spoljni dug je manji od trećine BDP-a. Javne finansije su već duže vreme
izbalansirane.
Naravno, veliki ulagači su i informisaniji, pa je vrlo verovatno da bi u
mnogo većem procentu reagovali pozitivno na ideju o ulaganju u malenu
latinoameričku državu. Ipak, ni oni nisu „operisani” od predrasuda.
Mnogo toga zavisi od „umetničkog dojma”, imidža koji zemlja ostavlja u
javnosti drugih država.
Naravno, ključno je dugoročno se „zadržati” na radaru investitora, ali
ne svakakvih. Svaka poslovna klima privlačna je za određene ulagače.
Mnoge zemlje u razvoju učinile su svoje poslovno okruženje atraktivnim
za one koji su bili u potrazi za brzim i lakim profitom, i koji su, čim
su ga stekli, promenili destinaciju. U razvijenim zemljama se na
„popravljanju” poslovnog okruženja radi, na primer, smanjivanjem emisije
štetnih gasova i drugim merama zaštite životne sredine. Kod nas su i
dalje u fokusu neke od „elementarnih” stvari – transparentnost i
predvidljivost propisa, borba protiv korupcije, suzbijanje inflacije….
Sa tom spoznajom, kao i sa iskrenim pogledom u poruke koje su sa
Balkana u svet odlazile prethodnih decenija, treba kritički pristupiti i
odgovoru na pitanje „kakav je privredni ambijent u Srbiji”.
Sama definicija poslovnog okruženja, koja kaže da je to sve čime
zajednica utiče na poslovne operacije, poručuje da je u pitanju malo
širi pojam od „jeftine i obučene radne snage“ te „povoljnog poreskog
okruženja“. Investitori često kažu da su objektivni kriterijumi jedno,
ali i da je utisak koji zemlja ostavlja često presudan.
„Srbija je napravila krupan korak ka integraciji u Evropsku uniju,
time otvarajući jedinstvenu priliku za ubrzanje reformi i prilagođavanje
potrebama konkurentne privrede”, ocenjuje Frederik Kuen, predsednik
Saveta stranih investitora. On smatra da će privredno okruženje u zemlji
i dalje biti teško u mesecima koji dolaze i da će biti potrebno da
Vlada pokaže hrabrost i bez ikakvog odlaganja donosi odluke, ponekad i
teške, kako bi podstakla privredni rast i time uticala na smanjenje
nezaposlenosti. U tom smislu, antikrizni plan rekonstruisane Vlade je
prvi korak u dobrom pravcu.
„Sada je pravo vreme da se ubrzaju reforme i osigura da se novi zakoni
ispravno primenjuju kroz bolju koordinaciju i nadzor državne
administracije.”
Šta Vlada obećava
Nova, rekonstruisana, Vlada Srbije stavila je u fokus, zasada najviše
deklarativno, „poboljšanje privredne klime“. Serija, kako kažu premijer i
njegovi ministri, neophodnih reformi, koje uključuju i promene radnog
zakonodavstva, fiskalne izmene, penzionu reformu, završetak
privatizacije… trebalo bi da do kraja sledeće godine da stvori uslove
za obimnije investicije.
Međunarodnu „ofanzivu“ na investicije započeo je premijer Ivica Dačić,
simboličnim otvaranjem trgovačkog dana na Londonskoj berzi.
„Od početka rada jasno smo kazali da nameravamo da sistemski promenimo
ekonomiju Srbije, da je osnažimo, otvorimo ka svetu i svim tržištima za
koje postoji uzajamno interesovanje. Svesni smo da bez tržišta kapitala
ne možemo to da sprovedemo“, poručio je nedavno u finansijskoj
prestonici Evrope, londonskom Sitiju, premijer Ivica Dačić.
Slična obećanja na drugom kraju Evrope, u Moskvi, tamošnjim investitorima poslao je predsednik Tomislav Nikolić.
„Dođite u Srbiju. Neka vam naše prijateljstvo i moja reč budu garant za
vaše sigurno poslovanje u Srbiji. Mi ćemo sa naše strane učiniti sve da
se u Srbiji osećate dobro i da vaše investicije budu sigurne i
uspešne“, rekao je Nikolić.
Iako su u pitanju ohrabrujuće poruke, investitori će čekati dela, s
obzirom na to da ovo nije prvo državno rukovodstvo koje poslednjih
godina zagovara poboljšanje privrednog ambijenta kao svoj prioritet.
Nastavak teksta možete pročitati u petom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
