Male stvari definišu velikog čoveka

Fakulteti umeju da budu malo sporiji sistemi, za razliku od industrije i teže se adaptiraju na promene, što mladom i dinamičnom čoveku može predstavljati određen vid kočnice. Moje ambicije su usmerene na to da najpre steknem dovoljno iskustva i da na internacionalnom nivou napravim brend od svog imena na osnovu ličnih kvaliteta i ekspertize, te da se naposletku vratim u Srbiju

„Ukoliko imate jasnu viziju – kreirajte svoju stvarnost; budite hrabri i sledite sebe,“ poručuje Ljubica Vujović, Data Scientist, koja je kombinujući ovu životnu formulu sa svojom posvećenošću i nespornim talentom odlučno koračala u susret svojim ambicijama.

Međutim, Ljubica je na putu do uspeha umela da preskoči čak i po nekoliko koraka – pa je tako po završetku šestog razreda upisala Prvu kragujevačku gimnaziju, gde je nastavila sedmi i osmi razred.

„Te godine se otvorilo odeljenje za obdarene učenike iz oblasti matematike i fizike, a moj prelazak u gimnaziju je u tom trenutku delovao kao prirodan sled. Bila sam veoma radoznalo dete, a ujedno sam učestvovala na raznim takmičenjima i upravo me je to odeljenje oblikovalo i dalo podlogu da danas budem tu gde jesam,“ kaže ova mlada naučnica, koja je obe škole završila kao đak generacije.

Kako je istovremeno pohađala i časove glume, njeni rezultati bili su podjednako zavidni na oba polja, ali rasplet ove priče završen je u korist brojeva, za koje je – kako kaže – više talentovana, iako se često suočavala sa komentarima da prirodne nauke „nisu za devojčice“.

„Moji roditelji su uvek imali jasan stav po tom pitanju i pružali su mu bezuslovnu podršku. Stalno su hrabrili moje talente, a profesije nisu delili na one „za devojčice“ i one „za dečake“. Redovno su me vodili na dodatne nastave, radionice i bodrili su me u svemu za šta sam pokazala interesovanje“, objašnjava ona i dodaje da je ključna stvar bila u tome što su je roditelji osluškivali, ne pokušavajući ništa na silu.

Tokom studiranja na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koji je završila kao jedan od najboljih studenata, učvrstila je stav da inženjeri nisu samo ljudi koji projektuju elektronske uređaje, već oni rešavaju probleme savremenog društva, a oni najuspešniji u toj oblasti veoma često imaju visoko razvijenu empatiju.

„Upoznajući izuzetno uspešne ljude, primetila sam jedan obrazac, a to je da su svi oni jako skromni, dostupni i prizemni i u tom smislu ih doživljavam kao uzore. Primera radi, Satja Nedela je pisao u svojoj biografiji kako je kao CEO „Microsoft-a“ pokušao da „pronađe dušu“ ovoj kompaniji koju je ona tokom brzorastućeg uspeha polako počela da gubi. Osim njega, jedan od uzora mi je i Šeril Sendberg (Chief Operating Officer kompaije „Facebook“) koja je veoma inspirativna i definitivno ima šta da kaže po pitanju ženskih stvari u muškom svetu“, navodi mlada naučnica koja smatra da upravo te naizgled male stvari definišu velikog čoveka.

Nastavak teksta možete pročitati u 54. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.