Čini se da nas je, čak i na globalnom nivou, zahvatila epidemija stresa. Kod psihologa u kliničkoj praksi sve češće dolaze ljudi sa simptomima koji ukazuju na psihološku preopterećenost i iscrpljenost. Ljudi se žale na hronično osećanje napetosti, anksioznost (neodređen, tzv. lebdeći strah) i iscrpljenost, osećanje beznadežnosti i bezvoljnosti koje ide do nivoa prave depresije…
Sa druge strane, objektivni pokazatelji ekonomskog razvoja društava, prosperiteta, pa čak i globalne bezbednosti, uopšte nisu tako loši (istorijski gledano). Nažalost, u svetu su tokom čitave naše istorije uvek postojale velike društvene tenzije, sukobi i ratovi. Ipak, naše vreme, objektivno gledano, u globalnim okvirima, spada svakako u mirnije i prosperitetnije epohe ljudske istorije.
Postavlja se, stoga, opravdano pitanje, otkud onda tako masovno rasprostranjen osećaj nebezbednosti, ugroženosti, nezadovoljstva, iritacije, kao i iscrpljenosti, beznadežnosti i bezvoljnosti?
Da li su ljudi postali „razmaženi“? Da li smo se navikli na udobnosti savremenog života, pa nas svako „zrno graška“ žulja i iritira, ili je u pitanju ipak neka dublja i kompleksnija međuigra društvenih i individualno-psiholoških fenomena?
Smatramo da je ovo drugo u pitanju i ovaj tekst će se osvrnuti na tu drugopomenutu, dublju i kompleksniju dinamiku međudejstva savremenog digitalnog društva i pojedinaca.
Globalno selo
Čovek je, po svojoj prirodi, društvena „životinja“. Pošto smo zavisni od drugih ljudi i usmereni ka drugima, naša psiha, tj. naše doživljavanje sveta i suđenje o njemu su takođe snažno obojeni temama koje se tiču grupe, međuljudskih odnosa i zajednice. Brojna istraživanja iz oblasti socijalne psihologije pokazuju da ljudi, na primer, nisu toliko „osetljivi“ na objektivne pokazatelje svog materijalnog stanja (tj. objektivno bogatstvo), već pre na relativno bogatstvo. Drugim rečima, ljude mnogo više pogađa i boli kada su siromašniji od svog neposrednog okruženja, nego kada su objektivno siromašni, ali tu sudbinu dele sa drugima u svojoj zajednici. Ovakvo suđenje je svojstveno ljudskoj prirodi i sveprisutno kod svih ljudi, bez obzira na to iz koje kulture potiču.
Sa druge strane, savremeno društvo nas je izložilo jednom novom izazovu, a to su internet i globalizacija. Ljudi više nisu uključeni samo u svoju malu lokalnu zajednicu, već su žitelji „globalnog sela“, tj. celog sveta. Ova pojava je, između ostalog, na psihološkom nivou dovela i do fenomena sameravanja sebe i svog ličnog društvenog statusa sa svim ljudima u svetu. Mi se sada individualno ne sameravamo samo sa najimućnijim domaćinom u svom selu, već i sa multimilijarderima i drugim „srećnicima“ u celom svetu. Time čovek postaje znatno isfrustriraniji, nesrećniji i, po svom subjektivnom osećaju, diskriminisaniji, u poređenju sa prosečnom osobom pre samo pedeset ili sto godina (tj. pre pojave interneta i globalizacije).
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
