Manjak programera, višak trgovaca

U situaciji kada je oko 740.000 ljudi u Srbiji nezaposleno, pronalaženje posla predstavlja ozbiljan problem i veliku muku. Tržište rada je veoma neusklađeno pa imamo veliki broj ljudi koji završavaju škole i stiču zanimanja za kojima nema mnogo potrebe, dok s druge strane imamo neka zanimanja za kojima uvek ima tražnje, ali nedovoljno za to školovanih ljudi. Poseban je problem to što se u velikom broju oglasa za posao insistira na iskustvu od nekoliko godina, dok je bez posla 25 odsto mladih do 30 godina koji najčešće nisu uspevali da rade ništa ili ništa u svojoj struci, zbog čega njihove sposobnosti, stečena znanja i samopouzdanje blede.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u 2014. godini, od ukupno prijavljenih slobodnih radnih mesta, u izuzetno malom broju slučajeva zabeleženo je da traženih zanimanja nema na evidenciji NSZ, odnosno izuzetno mali broj slobodnih radnih mesta je ostao nepopunjen zato što na evidenciji NSZ nije bilo kandidata traženih zanimanja (svega 0,96 odsto od ukupno prijavljenih potreba). 

U najvećem broju slučajeva postojao je deficit visokoobrazovanih osoba: diplomiranih farmaceuta, lekara specijalista (ginekologije i akušerstva, interne medicine, oftalmologije, pedijatrije, epidemiologije, radioterapije i drugih specijalnosti), diplomiranih biohemičara, diplomiranih matematičara, profesora stranog jezika (nemačkog, italijanskog, francuskog, srpskog jezika), fizike, hemije, tehnike i informatike, diplomiranih inženjera elektrotehnike (elektromehanike, računarske tehnike), diplomiranih mašinskih inženjera – konstruktora,  diplomiranih građevinskih inženjera sa licencom 415 (za izgradnju saobraćajnica), diplomiranih ekonomista iz oblasti finansija i računovodstva, kao i diplomiranih socijalnih radnika. 

Kao što se može primetiti, radi se o visokoobrazovanim profilima, što potvrđuje već poznatu činjenicu da se sa fakultetom mnogo lakše nalazi posao nego sa nižom stručnom spremom. Inače, od prijavljenih na evidenciju NSZ oko 10 odsto su visokoobrazovani. 

Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, lakše dolaze do posla  knjigovođe, računovođe, elektotehničari elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje i radnici na obezbeđenju. Za ova zanimanja poslodavci pre svega traže iskustvo.

U jednoj grupi zanimanja poslodavci teško dolaze do zaposlenih, ali ne zato što  na evidenciji NSZ nema prijavljenih ljudi sa odgovarajućim obrazovanjem, već zato što poslodavci nude nepovoljne uslove zapošljenja. Tako u proteklih nekoliko godina u Zavodu beleže da su razlozi nezadovoljenja potreba poslodavaca nezainteresovanost lica za prihvatanje posla zbog ponuđenih uslova od strane poslodavca, što znači da je plata ispod prosečne za te poslove na regionalnom nivou, da su uslovi rada ispod standarda za zanimanje, neplaćen prekovremeni rad, neredovna isplata, neplaćeni doprinosi, udaljenost mesta rada, postojanje opasnosti od povređivanja, profesionalnih ili drugih vrsta oboljenja – rad na visini, pod vodom, zemljom, izlaganje štetnom zračenju ili otrovnim sredstvima. 

Jedna od bitnih prepreka zapošljavanju je i nedostatak iskustva kao i posebnih znanja i veština za obavljanje konkretnog posla. Sa ovim se suočavaju najčešće komercijalisti, trgovački zastupnici, agenti osiguranja, građevinski radnici – tesari, zidari, armirači, rukovaoci građevinskim mašinama i peskireri. Takođe i radnici u oblasti mašinstva, zavarivači, operateri na CNC mašinama, mašinbravari i bravari suoačavaju se sa često ponižavajućim uslovima poslodavaca. 

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetčetvrtom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“