MANJE HERBICIDA, BEZ SMANJENJA PRINOSA

Kako da se smanji prekomerna upotreba pesticida u Srbiji? Letos se nekoliko puta desilo da su vraćene breskve iz Srbije na granici sa Hrvatskom, kasnije i šljive, pa krastavci, sve zbog velike količine pesticida. Startap firma Atar poljoprivrednicima, pre svega ratarima, nudi rešenje.

Razvili su proizvod „Atar Smart Sprayer“ koji smanjuje upotrebu herbicida više od 80 odsto, a u isto vreme ne utiče na smanjenje prinosa. Filip Injac, jedan od osnivača, kaže da je zabrinjavajući podatak da se 70 odsto površine cele Vojvodine tretira toksičnim preparatima svake godine više puta.

Startap Atar iz Srbije bavi se digitalnom poljoprivredom i rešenjima koja smanjuju upotrebu pesticida. Prošle godine je vaš proizvod bio u fazi testiranja, kad očekujete izlazak na domaće tržište?

Atar je osnovan krajem 2020. godine sa idejom da upotrebom sistema veštačke inteligencije odgovorimo na jedan od gorućih problema poljoprivrede – prekomernu upotrebu pesticida u ratarskoj proizvodnji.

Sa jedne strane postoji pritisak globalnog nedostatka hrane, a sa druge je sve veći pritisak da se smanji upotreba pesticida koji imaju toksičan efekat na biljke, zemljište, vodu, insekte, ljude. U tom kontekstu, razvili smo proizvod koji smanjuje upotrebu herbicida za više od 80 odsto u određenim slučajevima, a u isto vreme ne utiče na smanjenje prinosa.

Proizvod testiramo već dve sezone u produkcionim uslovima uz pomoć poljoprivrednih proizvođača širom Vojvodine, a proizvodnja prvih primeraka finalnog proizvoda namenjenih za tržište Srbije je planirana za početak 2024. Izlazak na inostrano tržište je planiran za 2025, prvo za region a onda i globalno sa budućim partnerima iz industrije.

Uređaj sa kamerom „Atar Smart Sprayer“ je vaš glavni proizvod. Kako će on pomoći da se smanji upotreba sredstava za zaštitu bilja?

Naše rešenje spada u kategoriju proizvoda „precizne poljoprivrede“ i specijalizovano je za smanjenje upotrebe herbicida, podgrupe pesticida sa svrhom suzbijanja korova u ratarskoj proizvodnji. Trenutna metodologija upotrebe herbicida, koja se koristi poslednjih 50 godina, jeste da se tretira cela površina useva.
Ideja je došla od zabrinjavajuće činjenice da se 70 odsto površine cele Vojvodine tretira toksičnim preparatima svake godine više puta, kako bi se suzbile korovske biljke koje često rastu na samo 10 odsto površine.
Naše rešenje funkcioniše tako što se na postojeće ratarske prskalice postavljaju uređaji sa kamerama koji snimaju površinu useva, a AI model sa slike u realnom vremenu detektuje korovske biljke i daje signal prskalici da tretira samo njih a ne celu površinu njive.
Proces razvoja, testiranja i postavljanje proizvodnje je dosta kompleksan, i da bismo pokrili sve aspekte (AI, softver, elektronika, mašinstvo, poljoprivreda…) pored nas trojice osnivača, angažovali smo više od deset saradnika u prethodnom periodu.

Letos se nekoliko puta desilo da je voće iz Srbije vraćeno na granici sa Hrvatskom. Postoje ocene da je u pitanju propust proizvođača voća koji ne poštuju karencu ili da ti pesticidi nisi dobri jer je napravljen propust prilikom uvoza od prodavaca pesticida koji veoma dobro zarađuju? Da li ste se tokom razvoja startapa bavili analizom kakvi se pesticidi koriste u Srbiji?

Upotreba pesticida je vrlo kompleksna tema, i vrlo često u ovakvim situacijama uzrok je kombinacija manjih propusta na više strana. Neki od elemenata koji mogu da utiču su prekomerna upotreba usled neznanja ili greške proizvođača, neusaglašenost regulativa i standarda između regiona, ekonomski interes prodavaca pesticida, greška u sistemu analize i kontrole. Srbija uglavnom prati standarde EU po ovom pitanju i greške koje se dešavaju kod nas verujem nisu mnogo različite u odnosu na ostatak Evrope.

Ko će moći da koristi „Atar Smart Sprayer“ i za koje poljoprivredne kulture je namenjen?

Namenjen je proizvođačima ratarskih kultura – kukuruz, žita, soja, suncokret, šećerna repa… a dizajniran je tako da se ugrađuje kao dodatna oprema na postojeće prskalice samih proizvođača i da pritom ni na koji način ne remeti njihovu standardnu praksu. Trenutno, proizvod je vrlo interesantan velikim proizvođačima, jer smanjenjem upotrebe herbicida smanjuju trošak u proseku za 40 evra po hektaru, što u sistemima koji imaju više od 500 hektara predstavlja značajnu stavku u troškovima proizvodnje.

Hoće li i malim proizvođačima biti dostupan taj proizvod ili će samo velike poljoprivredne kompanije moći da ga priušte?

U prvoj fazi sistem će biti dostupan većim proizvođačima, jer su upravo to proizvođači koji su nam pomagali u procesu testiranja tokom poslednje dve godine, i već su i upoznati sa efektima, dok smo cenu definisali tako da se investicija vraća tokom prve sezone korišćenja. U drugoj fazi proizvodnje ponudićemo i model iznajmljivanja uređaja, čime se stvara mogućnost da i manji proizvođači dobiju pristup ovakvim tehnologijama. Osim toga, verujemo da će subvencije za proizvode koji imaju direktan pozitivan efekat na očuvanje životne sredine diktirati prodaju u EU, a one često pokrivaju 60 odsto cene.

Koliko godišnje košta upotreba pesticida? Da li ste radili procene o tome koliko poljoprivrednici u Srbiji mogu da uštede korišćenjem ovog proizvoda?

Uradili smo analizu upotreba herbicida u ratarskoj proizvodnji. Naša je okvirna procena da se u Srbiji na više od dva miliona hektara ratarskih kultura godišnje potroši više od 130 miliona evra za upotrebu herbicida. U Evropi se potroši sedam milijardi evra, a u svetu 30 milijardi evra godišnje. Upotrebom različitih sistema iz oblasti precizne poljoprivrede, više od pola ovih sredstava može da se uštedi i da se, u isto vreme, drastično smanji negativan efekat na prirodu.

Postoje slični ekološki proizvodi, ali je problem što se u Srbiji ne koriste. Jedna domaća firma iz Čačka proizvodi biočar kao dodatak zemljištu, koji hrani zemlju i apsorbuje ostatke pesticida. Na inostranom tržištu je poznat i tražen proizvod, dok ga u Srbiji upotrebljava samo nekoliko poljoprivrednih gazdinstava. Kakvo interesovanje očekujete od domaćih proizvođača za vaš proizvod?

Postoji mnogo dokazanih rešenja u poljoprivredi koja daju vrlo pozitivne rezultate u kontekstu kvaliteta hrane i uticaja na prirodnu sredinu, ali gotovo uvek kratkoročni profit diktira da li će se rešenje i primeniti globalno. Zbog toga svaki naš proizvod dizajniramo tako da ispuni dva ključna elementa: pre svega da direktno utiče pozitivno na profit kupca, jer će to diktirati masovnu upotrebu i da, sa druge strane, daje velik doprinos održivoj poljoprivredi. Interesovanje kod domaćih proizvođača je već veliko, i sada je samo na nama da proizvod što pre postane dostupan na tržištu.